Profesorka Zora Konjović: Ovakva odluka nije doneta nikada u istoriji FTN-a

Kako smo ranije ove nedelje pisali o problemu gušenja određenih smerova zarad nekih drugih na FTN-u, kao što smo obećali, donosimo vam intervju sa prof. dr Zorom Konjović. Sa njom smo razgovarali o tome šta se desilo sa peticijom i šta dalje.

Odluka dekana o vašem statusu na fakultetu izazvala je brojne reakcije javnosti. Kako vi gledate na situaciju?

Ja sam penziju davno zaradila – imam četrdeset i dve godine radnog staža, pošto sam dosta rano počela da radim. Prema tome, ovako objektivno, što duže radim penzija će mi biti sve manja.

Meni je već jedna godina produžena zbog poslova koje smo imali sa novim studijskim programom. Trebalo je da bude produženo i ove godine zbog programa i projekata na kojima sam uključena.

Odluka o angažovanju profesora prolazi kroz katedru koja pita profesora da li želi da prihvati obaveze. Kada katedra to pita, profesor ili da saglasnost ili ne da. Ja sam dala, nakon čega je otišlo na glasanje na veće departmana. Ako je i tu ishod pozitivan, ide na glasanje na nastavno-naučno veće fakulteta. Na kraju, dekan na osnovu mišljenja fakulteta donosi konačnu odluku. Ovom prilikom je dekan doneo odluku da od 19 ljudi svima produži radni odnos, osim meni.

Kako ste dočekali rešenje dekana?

Nije me začudilo to što sam dobila rešenje. Posebno jer sam imala tu još jednu neprijatnost – mene je dekan pozvao 1. septembra i rekao da ima dokaze da je moj izbor u zvanje redovnog profesora neregularan i da on predlaže da to rešimo tako što ćemo izbeći gužvu i prašinu i da ja dam zahtev za penziju od 1. oktobra, a da on ne poteže pitanje neregularnosti.

Neregularnost postoji već 12 godina, ali su je oni tek sada primetili. On tvrdi da u dokumentaciji koju su pregledali, ne postoje papiri o recenziji. To je stvar o kojoj se može diskutovati, jer nisam ja pisala sebi izveštaj – komisija je – i to pod uslovima koji su važili pre 12 godina. Međutim, nešto što je nedvosmisleno – čak i oni današnji uslovi koji postoje, su zadovoljeni. 

Pravni okvir kaže da se ni jedno zvanje na fakultetu ne može poništiti na fakultetu nakon pet godina od okončanja procesa. Čak i da ništa nije tačno u izveštaju i da je sve izlažirano, ne možete to poništiti. Poništavanje zvanja proizvodi retroaktivne pravne posledice koje idu dotle da se ispiti poništavaju, a to proizvodi druge efekte. Čak i da je tačno to što on navodi, prošlo je sedam godina od predmeta razmatranja.

Kako će se nastava odvijati s obzirom na kratak rok obaveštenja?

Ne znam. Mi od leta, kada se završi školska godina, počinjemo sa planiranjem naredne godine. Uvek imamo problema sa prostorom i nastavnicima, pa i ove godine. Razgovor u kome mi je rečeno da ne može da mi se produži radni odnos obavljen je 1. septembra. 

Ne mogu da kažem koliko predmeta će propatiti zbog ovoga. Ja sam u prvom semestru imala dva predmeta i u drugom sam imala dva. Četiri predmeta će morati da se pomere da bi ljudi bili koliko-toliko ravnomerno opterećeni – neko će morati da preuzme te časove, ali kadra ne postoji. Mi smo deficitarni sa kadrom, a ljudi na katedri već imaju opterećenja koja su daleko iznad norme.

Razrešenje dužnosti na fakultetu po nekima je viđeno i kao pokušaj gašenje vašeg smera u korist nekih drugih smerova

Članovi katedre su ovo interpretirali kao pokušaj da se diskriminišu određeni programi. Ako vi ovim potezom napravite poremećaj, nužno narušavate nastavni proces. To je tako shvaćeno. 

No, postoji jedna anomalija u pravnoj regulativi, koja je omogućila da se ovo desi: ako neka procedura ima svoj redosled i ako o nečemu odlučuju tri sloja i veći broj ljudi, neprirodno je da se odluka ostavi jednom čoveku. To se nikada ranije nije desilo u istoriji FTNa.

Formalno nema sledećih koraka da se odluka preispita. Mislim da bi bilo dobro da ovaj slučaj posluži da se drugima to ne desi. Da se tu nešto uradi što će napraviti mehanizam odlučivanja koji neće omogućiti jednom čoveku da pobije odluke većine, 50+ ljudi.

Šta je sa spekulacijama da se radi o borbi između kompanija koje su povezane sa smerovima na FTNu, posebno DMSom i Levi9?

Ne bih rekla da su u pitanju kompanijski interesi. Spolja možda tako izgleda, ali ja mislim da to nije delo kompanije. To su više interne fakultetske stvari i međuljudski odnosi, koji na našem fakultetu nisu dobri.

Činjenica je mi sada imamo situaciju u kojoj je veliki nedostatak jednog resursa, a to su programeri. Činjenica je da se kompanije na tržištu bore za taj resurs. Tako da, kako će to uticati, ne mogu da kažem. Ali neke stvari koje postoje između fakulteta i Levi9 prvenstveno ono što je Levi9 učinio za nas – dao prostor i omogućio nastavu na taj način, posebno sada kada se ruši stari i gradi novi prostor. 

Pitanje koje mi novinari do sada nisu postavili, a koje ni ja ne mogu da formulišem tačno, ali mogu odgovor: ja mislim da ovakve stvari i način ponašanja nisu primereni za akademsku sredinu. Stvarno mislim da to što sam na univerzitetu provela ceo radni vek, pred mene postavlja obavezu da se ja tome oduprem i to je jedan od najvažnijih zadataka koji sam ja do sada imala.

Čitali smo da dekan već ima zamenu za nastavnike – da li vi znate ko su ti predavači?

To nije meni rekao, već mlađem kolegi. Ne mogu da nagovestim ko je zamena. Ja sam još danas šefica katedre i koliko znam, mi nismo dobili imena ljudi koji će biti zamena. Umesto mene će na mesto šefa katedre doći prof. Branko Milosavljević, redovni profesor. On je bio u planu da me zameni na tom mestu i pre nego što se ovo desilo. On je savestan, kvalitetan i mlad profesor i ne sumnjam da će on to raditi bolje.

Koje projekte napuštate zbog ove situacije?

Ima mnogo projekata na kojima sam angažovana. Jedan od njih je započet davno, a sada je doveden u određenu fazu i ideja je da se nastavi. U pitanju je projekat informacionog sistema za naučno-istraživačku delatnost. Mi smo se na katedri dugo bavili tim projektom i sa prof. Surlom sa PMFa razvili prvu verziju. Softver se koristi na dva fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu: na PMFu i Tehnološkom. Značajna komponenta softvera je digitalna biblioteka odbranjenih doktorskih disertacija. One su vidljive i na evropskim portalima koji rade isti posao.

Projekat je sada ušao u proceduru da pokušamo da ga što više iskoristimo da unapredimo informacioni sistem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tako da je planirano da se realizuje. Projekat će se realizovati i bez mene, a ja mogu i formalno da učestvujem u njemu bez finansiranja. Koliko god budem mogla da pomognem projektu, pomoćiću. Mislim da je projekat pre svega važan za Srbiju, a potom i za Katedru.

Kakav utisak na vas je ostavila podrška koju su vam kolege i zajednica ukazali?

Dobila sam veliku podršku svojih kolega sa različitih fakulteta i univerziteta. U medijima je objavljeno da je poslato i pismo od strane matičnih odbora – ja sam jako lepo sarađivala sa njima. Oni su na vrlo bitna mesta uputili svoju zabrinutost. Ja to smatram izuzetnom podrškom. Izražavam zadovoljstvo, jer je katedra kojom sam ja rukovodila stala bez rezerve iza toga i što je veliki broj ljudi sa drugih institucija podržao.