Fond za inovacionu delatnost već pomogao razvoj 11 kompanija, možda podrži i vas ako se prijavite do kraja avgusta

Dragana Zmijanac - 1. Avgust, 2012.

Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije raspolaže sa 8.4 miliona evra sredstava za podršku inovativnim kompanijama u Srbiji. Na prvom pozivu od 11 odabranih kompanija koje su dobile do 80.000 evra grantova su i 4 iz oblasti IT-a. Novi poziv je u toku i ovo je jedna od retkih prilika da domaći inovativni startapovi dobiju početni kapital za razvoj proizvoda.

O Fondu i institucionalnoj podršci Srbije inovacijama razgovarali smo sa Katarinom Petrović, menadžerkom programa Međunarodne saradnje i finansiranja Fonda.

Na koji način Fond za inovacionu delatnost podstiče startapove, šta im sve pruža?

Fond za inovacionu delatnost pre svega pruža finansijsku podršku inovativnim kompanijama koje razvijaju nove tehnologije. Kroz Program ranog razvoja pružamo podršku do 80,000 evra i do 85% vrednosti projekta mikro i malim kompanijama u većinski privatnom srpskom vlasništvu i koje su mlađe od dve godine. Program sufinansiranja inovacija namenjen je nešto razvijenijim kompanijama koje već imaju dokazanu tehnološku inovaciju. Njima pružamo podršku do 300,000 evra i do 70% od ukupne vrednosti projekta.

Kako je javni poziv za oba programa u toku, a rok za prijavu projekata je 31. avgust 2012. godine, ja bih i ovom prilikom pozvala sve zainteresovane kompanije da se obrate Fondu i da prijave svoje projekte.

Odakle potiče ideja za Fond za inovacionu delatnost, šta je sve trebalo uraditi i kome sve objasniti značaj preduzetništva i inovacije da bi fond nastao?

Fond je osnovan Zakonom o inovacionoj delatnosti i omogućeno je da konačno zaživi jedan operativni fond koji može da finansira inovativne kompanije u Srbiji. Najteži korak bio je obezbeđivanje sredstava – bilo je potrebno dokazati međunarodnim partnerima – Svetskoj banci i Evropskoj komisiji da u Srbiji postoji inovativni potencijal koji vredi finansirati. Sredstva za realizaciju projekta obezbeđena su iz pretpristupnih IPA fondova Evropske unije namenjenih Republici Srbiji. Svetska banka je partner i njihovi eksperti, primenjujući znanje stečeno u mnogim zemljama sveta, uključujući i neke u regionu, doprinose tome da finansijski instrumenti koje razvijamo za podršku kompanijama budu najefikasniji.

Kako se obezbeđuje transparentnost fonda, kvalitet komisije koja odabira projekte? Postoje li mehanizmi koji obezbeđuju da novac ode u prave ruke? Kako se meri uspešnost projekata u koje je investirano?

Odabir projekata vrši nezavisna ekspertska komisija koju čine međunarodni eksperti odabrani po procedurama Svetske banke. Oni svoju odluku donose na osnovu izveštaja međunarodnih recenzenata koji pregledaju projekte, kao i na osnovu izveštaja Fonda o poseti kompanijima. Jako je važno da se zadrži ovakva forma nezavisnog i međunarodnog procesa odlučivanja koji osigurava ne samo kvalitet nego i transparentnost postupka.

Planirana je i procena uspešnosti oba programa finansiranja kao i celog Projekta podrške inovacijama i ovaj proces će takođe biti sproveden u bliskoj saradnji sa Svetskom bankom a na osnovu najbolje međunarodne prakse.

Ko su još ključne strane u društvu koje bi mogle da doprinesu razvoju preduzetništva i na koji način – šta mogu kompanije, šta udruženja, pojedinci, fondovi…

Važno je da svi akteri sarađuju kako bi se stvorio sveobuhvatan sistem podrške tehnološkim kompanijama i razvio nacionalni inovacioni sistem. Od Ministarstva prosvete i nauke koje podržava naučne projekte na fakultetima i institutima, preko centara za transfer tehnologija koji identifikuju ideje sa tržišnim potencijalom, do poslovno-tehnoloških inkubatora koji pružaju infrastrukturnu i administrativnu podršku mladim kompanijama pa sve do Fonda koji obezbeđuje sredstva za komercijalizaciju tehnologija. Svaki ovaj korak  igra važnu ulogu na putu jedne ideje do tržišta.

Razvoj preduzetništva počinje u obrazovnom sistemu u koji treba uključiti mnogo više elemenata koji podstiču mlade ljude da razmišljaju o tome da započnu sopstveni biznis i da preuzmu takav rizik. Mladim preduzetnicima je potrebno obezbediti neophodna znanja kao što su veštine izrade biznis plana, javnih nastupa, komunikacije sa investitorima… U Srbiji na svu sreću raste broj organizacija koje mogu da pomognu u ovim oblastima. Na kraju, na državi je da obezbedi finansiranje, ali i da stvori sistem u kome će privatni fondovi imati mnogo više mogućnosti i biti podstaknuti da podrže razvoj novih tehnologija u Srbiji.

Kako vidiš stratešku opredeljenost Srbije – ka kom sektoru i industriji? Šta nam je važno danas, bar deklarativno?

Inovacije se mogu naći u svim sektorima, u svim granama industrije, nauke i tehnologije. Meni je izuzetno drago što je u okviru prvog javnog poziva Programa ranog razvoja ekspertska komisija odabrala za finansiranje kompanije iz različitih sektora kao što su ICT, materijali, mašinstvo, prehrambene tehnologije, medicinski uređaji i drugo.  Time je zaista pokazano da Srbija može da ponudi dobre ideje u svim oblastima. Zato je jako važno da podrška inovacijama bude upućena bez ograničenja, svim sektorima. Nikada se ne zna odakle će se pojaviti najperspektivnija ideja.

Država je zacrtala prioritete u domenu nauke i tehnologije koji uključuju sedam oblasti među kojima su biomedicina, hrana i poljoprivreda kao i informacione i komunikacione tehnologije i koji su definisani prema kapacitetu naučne zajednice, evropskim prioritetima, potrebama industrije ali i velikim društvenim problemima koji nas dotiču.

Kako vidiš značaj IT sektora i IT industrije za razvoj Srbije?

IT sektor u Srbiji očigledno ima izuzetan potencijal i to su primetili mnogi naši međunarodni partneri kao što je i Evropska banka za obnovu i razvoj koja je već počela analizu investicionih mogućnosti u domenu visokih tehnologija, a pre svega informacionih tehnologija. Mislim da su odlični ljudski resursi u ovom domenu bili ključni za ovakav razvoj situacije i da će izazov u narednom periodu biti ne samo da se očuva ovaj kvalitet nego i da se unapredi konkurentnost naših softver inženjera.

Poslednji konkurs inovacionog fonda – kakav je odziv bio, ko je odabran?

Na prvi javni poziv koji je trajao do 31. januara 2012. godine. prijavilo se 58 projekata od kojih je 43 ispunilo sve uslove konkursa. Nezavisna Ekspertska komisija Fonda izabrala je 11 srpskih kompanija kojima je dodeljeno finansiranje u  obliku grantova u iznosu do 80.000 evra za podršku u komercijalizaciji njihovih tehnologija.

Četiri od 11 odabranih kompanija su iz oblasti IT-a. Među njima su Axon-Inteligentni sistemi d.o.o. iz Novog Sada sa projektom razvoja govornog dijalog sistema za mobilne telefone, DNET Inovacioni Centar za Informacione Tehnologije d.o.o. iz Novog Sada sa projektom  mTicketingAR razvoja mobilne aplikacije za prodaju karata koristeći koncept proširene stvarnosti ili na primer iStreetlight d.o.o. iz Beograda koji će razvijati hardver i softver interaktivnih, inteligentnih i adaptivnih mreža ulične rasvete.

Reci nam nešto više o regionalnom inovacionom fondu koji bi trebalo da počne da funkcioniše uskoro? Koliki je fond, šta će podržavati?

Na predlog Srbije u ime zemalja korisnika i Evropskog investicionog fonda i Evropske banke za obnovu i razvoj u ime finansijskih institucija, usvojeno je osnivanje Programa za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana. Ovaj program ima ukupnu vrednost od 141 milion evra i kroz nekoliko instrumenata će pomagati razvoj tehnoloških malih i srednjih preduzeća u regionu putem fonda rizičnog kapitala, razvojnog fonda i platforme za garancije. Očekuje se da do kraja 2012. godine zaživi ova platforma koja će, između ostalog, kroz svoju tehničku komponentu, dati i predlog regulative koja bi trebala da omogući prisustvo privatnih fondova rizičnog kapitala u našem regionu.