Zastareo i nesposoban da isprati izmenjene privredne i društve potrebe, tako Zakon o porezu na dohodak građana opisuje Fiskalni savet. Ukratko, njihov predlog je da što su veća primanja, treba da postoji i veće poresko opterećenje. 

Poreskom reformom potrebno je uspostaviti „moderan, progresivan” dualni porez na dohodak građana sa jednom ili dve poreske stope, piše Nova ekonomija. Umesto dosadašnjih 10 procenata, poresku stopu treba povećati na 15 odsto, ali takođe treba povećati neoporezivi iznos sa 18.300 na 26.000 dinara. Tako bi se Srbija uskladila sa prosekom regiona. Ukoliko želi da bude još progresivnija, porez treba da bude 20 odsto, a neoporezivi iznos 40.000 dinara. 

Segment u kome trenutni sistem najviše odudara od evropske prakse je nepostojanje olakšica za izdržavane članove domaćinstva. Tako nešto postoji samo prilikom plaćanja godišnjeg poreza, za one koji zarađuju više od tri prosečne plate, čije je ukidanje nedavno najavio šef države

Kako bi se rasteretile porodice s decom, predloženo je da se za svako dete doda neoporezivi iznos, na već postojeći. Druga opcija je da postoji poreski kredit za svakog izdržavanog člana porodice, što zapravo znači da bi država od naplaćenog poreza odbijalaodređeni iznos, a predloženo je da taj iznos bude 2.500 dinara. To zapravo znači da ukoliko bi neko s malim primanjima imao više dece, moglo bi da se desi da država treba da mu vrati više novca, nego što mu se potražuje za porez. Tako bi došlo do integracije poreske i socijalne politike. 

Fiskalni savet ističe da u Srbiji preko 85 odsto radnika zarađuje manje od dve prosečne zarade, što znači da porezi i doprinosi predstavljaju opterećenje za značajan broj građana sa niskim primanjima koji izdržavaju članove svog domaćinstva. 

Naravno, prilikom svih ovih izmena se mora pratiti stanje u regionu, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i smanjenja ekonomske aktivnosti. Uz to iz Fiskalnog saveta naglašavaju da je obuhvat paušalnog poreza preširok, pa se dešava da obveznici s istim nivoom prihoda plaćaju veoma različite poreze. 

Ovo rešenje je prilično slično onome koje je ponuđeno frilenserima. Podsetimo, njima je poreska stopa ostala nepromenjena, ali je povećavanjem neoporezivog dela došlo do toga da oni s većim primanjima plaćaju i veće poreze, dok su oni s najmanjim postali oslobođeni. Svakako je i to rešenje samo za prelazni period do početka nove godine, kada se očekuje zakon koji će urediti ovu oblast. No, priča frilensera je u praksi najbolje pokazala koliko zastareli sistem oporezivanja ne odgovara realnosti.