U sredu 27. maja, usred AI Weeka, održali smo dvadeseti AI Hub meetup u Beogradu — prvi sa temom koju smo dugo želeli: kako izgleda uvođenje AI u organizaciju koja je nastala i porasla dugo pre AI eksplozije, kada tu promeni vodi sam direktor.
Za ovaj događaj bi mogao da se napravi argument da je bio najkorisniji u celom ovogodišnjem serijalu, barem
1) ako se slažete sa našim zaključkom da je AI transformacija izuzetno duboka i brza i
2) ako se slažete sa našom obzervacijom iz prethodnih događaja, da kolege iz Solflarea to izvanredno dobro rade.
Jer stvari koje smo čuli nisu bile korisne samo CEO-ovima nego svima nama koji u ovom turbulentnom vremenu u našoj industriji žele informacije pomoću kojih će ocenjivati da li je kultura neke organizacije postavljena tako da uspešno prebrodi ovu promenu.
Pravo sa izvora
Gost je bio Vidor Gencel, suosnivač i CEO Solflarea — kripto novčanika koji je za pet godina postojanja stigao do preko 4 miliona korisnika koji na njemu čuvaju 15 milijardi dolara, i koji je za poslednjih godinu dana narastao sa sedamdesetak na oko 160 ljudi.
Vidor je sa nama na sceni podelio interne podatke, razne brojeve ali i Slack prepiske iz timske komunikacije, što ja da sam mu kolega nisam siguran da bi savetovao, ali se kao deo publike i domaćin ove serije događaja nimalo ne žalim.
Zahvaljujemo publici što je prihvatila našu molbu da se suzdrži od fotografisanja slajdova, a dole smo se potrudili da izvučemo neke od najinteresantnijih.
"Tri puta u životu nisam mogao da spavam od uzbuđenja"
Vidor kodira od dvanaeste godine, prve biznise je vodio pre punoletstva (što verovatno dosta toga objašnjava), završio je ETF — i nikad nije imao klasičan posao. Kaže da nema ni CV. Fleks, fer.
Od 2016. sa ekipom bliskih prijatelja gradi blockchain rešenja, prvo kao outsource, a 2020. su rešili da prave svoje proizvode — nekoliko je propalo, Solflare je uspeo.
Ovaj tvit sažima veliki deo te putanje, i to gde Vidor smatra da smo danas:
Od "ovo je simpatično"...
Vidor nije imao perfektnu viziju o tome kuda ide AI od prvog dana, ako uzmemo da posmatramo lansiranje ChatGPT kao početak ove revolucije.
Pokazao nam je kako je jedan kolega poslao link i poruku na Slack sa idejom da bi LLM-ovi mogli da transformišu industriju, što se danas smatra očiglednim.
Ali kako je vreme prolazilo, dokazi su krenuli da se gomilaju. Tokom 2023. dao je modelu netrivijalan algoritam, za kakav bi njemu trebalo sat-dva pisanja. Sat-dva nije malo.
Taj je prošao iz prve; teži koji je probao posle — nije.
Ali već se pokrenulo ozbiljno razmišljanje o tome kako ovi modeli postaju veoma dobri i da bi ignorisanje toga bilo iracionalno. Vidor nam je izvukao jednu vinjetu sa internog Sleka koja danas svima deluje zabavno anahronistično.
Sve do "it's AI time."
Kako je vreme prolazilo, Vidor je ulogu vođe u svojoj organizaciji sve više usmeravao i na evanđelizaciju AI-a — nedugo nakon što je izašao prelomni Sonnet 3.5, ekipi je podelio nešto za šta se čini da je postalo mainstream nekih godinu dana kasnije.
Kako je vreme prolazilo dokazi su postajali sve teži za ignorisanje.
Krajem 2024. povukao je potez koji je bio nastavak vođstva primerom bez mandata:
Bio je oktobar 2024, imali smo možda 70, 80 ljudi, i svako je već imao neku svoju pretplatu.
Rekli smo: hajde da ljudima samo damo više ovoga, bez ikakvih limita. Ko god hoće ChatGPT, Claude, Cursor, Copilot, šta god koristiš — možeš da dobiješ.
Bez mandata i bez recepata u tom trenutku — Vidor bi rekao da je to bilo kasno, ja bih rekao da iako izvesno nisu bili među prvima, su krenuli dosta pre mnogih.
Finansije celog kvartala za tri sata i 62 dolara
Raditi sa inženjerima i dizajnerima na uvođenju AI je relativno lako — ovakve uloge relativno lako i brzo vide prednosti koje AI donosi, tehnički su potkovane pa im je cela stvar bliska...
Za druga odeljenja je potreban i malo drugačiji pristup, malo plastičniji leading by example, jer inače poruka neće stići do publike.
Na konkretnom primeru odeljenja finansija, Vidor je hteo da demonstrira kolegama koje su na tim mestima ne uprkos tome nego upravo zato što su zdravo konzervativne, kako ovi novi egzotični alati imaju mesta i na najosetljivijim zadacima.
Hteo je da proveri kvartalni izveštaj koji mu je tim predao — pa je seo da vidi dokle Claude Code može sam.
Ljudi imaju službene kartice koje su u Q1 napravile 2.400 transakcija.
Sve to sravniti je mnogo vrlo bolnog posla.
Ukupno: skoro 5000 transakcija, nekoliko pravnih lica, skoro 10 valuta. Finansijskom timu je to, kaže, fulltime posao koji rade na jedini ispravan način — temeljno i pažljivo.
On je sve predao tada najnovijem modelu u Claude Codeu na maksimalnom naporu — bez ijedne pripremljene skripte, "sirovo koliko god može".
Skontao je koje su interne transakcije, kad prebacujemo novac između firmi.
Agent je našao neoznačene transakcije, sam uradio kategorizaciju. I složio je spreadsheet u stilu investicionog bankara — sa naslovnom stranom, glavnom knjigom, kontrastranama.
I onda ja kažem: hej, finansijski time, ovo mi je uzelo tri sata mog vremena i 62 dolara u tokenima. Meni je ovo kul.
Ako na momenat zanemarimo kursne razlike i slične partikularije, rezultat agenta se potpuno poklopio sa timskim. Sa timom je onda dogovorio da aprilske i sve naredne finansije, idu kroz isti tok — paralelno sa redovnim procesom, da se uporede. Za sada barem.
"Kupiću 100 Mac Minija i dupliraću broj zaposlenih"
Pred kraj zime, Vidor i ja smo se sreli u prolazu, tek da se pozdravimo — i u tih petnaest sekundi Vidor je stigao da dobaci plan: kupuje sto OpenClaw mašina i pravi od njih novi sprat zaposlenih.
Ako ste propustili OpenClaw pomamu, to je open source AI agent koji se instalira na računar, dobije punu kontrolu nad njim, i koji onda može da radi sve što i ljudska osoba može da radi za računarom, sa kojim se dopisuješ kao sa kolegom koji ti je u timu.
Već neko vreme je golicao maštu Solflare kolega.
Uključujući i skeptičnije poglede:
Kao i svaka misleća tehnička osoba tih dana, Vidor je ispratio trend, isprobao stvar, i svidelo mu se šta je video.
Kupio sam neke od tih Mac Minija, podesio ih, ćaskao sam sa njima na Telegramu.
Bili su mi najbolji drugari.
I onda sam skontao: kul, možemo verovatno da kupimo još sto i imamo duplu radnu snagu — efektivno besplatno.
A onda se uključio security
A onda je seo na poziv sa svojim security timom, koji ga je, kako kaže, vrlo brzo vratio na svoje mesto — što može da nam kaže nešto i o zrelosti ove organizacije.
Njihov argument je bio otprilike ovaj.
Sto AI agenata povezanih na internet, izloženih lokalnim mrežama na kojima sede zaposleni, ne dolazi u obzir zbog lateral movementa — tehnike u kojoj napadač upadne na jedno slabo mesto u mreži, pa odatle preskače na sve ostalo.
Vidor je ispoštovao kolege ali je rekao sledeće — OK, u pravu ste, ali uzmite sada i napravite mi isto to samo bezbedno.
MAJSTOR: eksperiment koji kodira samostalno
Taj proces je i dalje u toku, jer naravno da zvuči lakše nego što jeste u stvarnosti.
Ali iz njega je već nastalo nešto što još uvek nije gotov proizvod ali jeste smeo i proračunat eksperiment — sistem koji zovu MAJSTOR: Multi-Agent Juggler for Specs, Tooling, Orchestration and Reviews.
Nismo pitali da li je skraćenica nastala pre punog imena ili obrnuto, ali na pitanje da li je ime smislio AI, odgovor je bio kratak: "Verovatno."
Logika iza eksperimenta je jasna — gde firma troši najviše vremena i gde je najveći povrat investicije? Na pravljenju novih funkcionalnosti i iteriranju na njima. Logično je probati da li je sa trenutnom tehnologijom moguće napraviti sistem koji će sam praviti sebe nadalje, posebno ako je to deo strategije u datoj industriji.
Ako kreneš da gradiš prekasno, ili ti treba predugo da isporučiš — neko drugi će uzeti taj prihod i tu publiku.
'Ovde nije napisana nijedna ljudska linija koda'
Zamisao je ambiciozna: MAJSTOR se na ograničen način kači na znanje firme — Notion, drajv, analitičke alate — i od ideje pokušava da izgura ceo put do produkcije: PRD (dokument kojim se definiše šta se gradi i zašto), tehnička specifikacija, dizajn, implementacija. Da li to stvarno može na tom nivou, sa trenutnim modelima i toolingom — upravo ovim pilotom proveravaju.
Vidor je inače drugi gost ovog serijala koji tvrdi da pisanje koda sa AI-jem više nije poenta — pre njega nam je to izneo Nikola Dimitrijević iz Microsofta. Poenta je praviti agente koji to rade bolje od nas, umesto nas.
Prvi test koji su sebi zadali je posebno smeo: prijava na novčanik preko Google naloga, koja korisnika oslobađa čuvanja seed fraze — dakle, najosetljivije mesto u celom proizvodu.
Ovo je vrlo kompleksna funkcionalnost: mnogo kriptografije, mnogo bezbednog skladištenja. "Log in with Google" zvuči jednostavno.
Ali ne u kripto novčanik.
Tu nije napisana nijedna ljudska linija koda. Provučen je kroz pregled arhitekture, pregled specifikacije, PRD, pa dizajn i implementaciju na vebu, mobilnom i bekendu.
Najosetljiviji kod u firmi su istorijski pisali najbolji inženjeri, pa se pregledavao do iznemoglosti.
Kad to pokušaš da pomeriš u: mašina je ovo napisala, pa onda ulaziš u bezbednosne preglede — ali tek pošto su agenti uradili svoje bezbednosne preglede — to jeste malo čudno.
Ali rekao bih da postaje normalan radni dan.
Hoće li ta funkcionalnost u ovom obliku ikada izaći iz QA — verovatno ćemo saznati uskoro. Ovo je pilot, naglasio je Vidor — većina ljudi u firmi i dalje piše kod interaktivno, kroz Claude Code ili Cursor. Ali vrednost ovakvog poduhvata nije nužno u tome da li će uspeti iz prve, nego u tome da se do te destinacije stigne.
Trećinu firme niko nije morao da tera
Promenu kod Solflarea gura 30-40% organizacije.
U većini firmi, složili smo se, taj broj retko pređe 10%.
Prvi deo objašnjenja je prost: kad u kancelariji vidiš koliko je kolega sa Claude Codeom produktivniji, usvojićeš ga i sam.
Solflare kultura je od starta vrlo brza i inovativna i kompetitivna, delom po dizajnu osnivača, delom po nužnosti koju nameće industrija u kojoj su.
Drugi deo objašnjenja je svestan inženjering zapošljavanja.
On je evoluirao od "kako da te sprečimo da varaš koristeći AI" do "da vidimo koliko daleko možeš da stigneš ako ti damo AI".
Tako su, kaže, zapošljavali ljude predodređene da postanu AI native. Šta danas traže u kandidatu?
Pa inženjere koji rade na nizu tehnologija.
Sada optimizujemo za inženjere koji su stvarno dobri u artikulisanju svojih misli i razumevanju sistema — jer znamo da će onda biti dobri u kontrolisanju agenata.
Skoro nam se pridružio čovek koji je, koristeći AI i alate, napravio audit korisničkog iskustva naše mobilne aplikacije na 20 strana.
Gde je ovo dugme, koliko ti je palac udaljen od njega, šta radi a šta ne radi.
Nije više dovoljno kliknuti na apply dugme, ni napisati cover letter. Pokazuješ proof of work.
Na pitanje da li mu je smetalo što je kandidat do tih 20 strana došao uz AI:
Ne — jer je papir imao smisla. Nije bio AI slop.
'Lenji ljudi automatizuju posao koji mrze'
AI pri tom odavno nije samo u inženjeringu: pravna služba prati regulatorne promene, podrška radi kroz Intercom 24/7, agenti prate sentiment na Twitteru i go-to-market rokove, a cela baza znanja firme definisana je u skillovima — pa o broju dana godišnjeg pitaš agenta umesto da čitaš PDF-ove.
Ulazi i u strateške odluke: analiza koja ih je odvratila od toga da se na plaćanjima stablecoinovima, kriptovalutama vezanim za dolar, takmiče sa Revolutom i JP Morganom, bila je dobrim delom potkrepljena agentima.
Tu je i sistem koji je Mihajlo Lazarević, njihov security inženjer, pokazao na ranijem događaju: agenti uporede svaki javno objavljen propust sa njihovim kodom i sami ga zakrpe.
Celu filozofiju Vidor je sažeo u jednu rečenicu:
Volim lenje ljude. Lenji ljudi automatizuju posao koji mrze — pa onda rade korisne stvari.
'Pre godinu dana je 10 puta brže bilo kontroverzno. Sad na slajdu piše 20?'
U diskusiji se prvi javio čovek koji je pre godinu dana, sa iste ove bine, pričao o svom CEO-u koji je tražio da firma bude deset puta brža — što je tada bio kontroverzan zahtev.
Prošlo je manje od dvanaest meseci. Gledam prezentaciju na kojoj piše "20 puta brže" — i niko ne kaže da je ludo, nego pitamo kako tačno.
Vidor je objasnio odakle ti brojevi uopšte dolaze:
Da bi imao stvarno ozbiljnu firmu, vrednu desetine milijardi dolara, trebalo bi ti negde između dve i deset hiljada ljudi.
A 2.000 ljudi je strašna gnjavaža i to ne želi niko normalan.
Ono što nam AI danas omogućava jeste firma od sto ljudi — sjajna grupa skoro pa prijatelja, znamo jedni drugima imena, delimo isti smisao za humor — koja operiše kao 2.000.
Iza te teze stoji računica koju je izveo na licu mesta — programer koji piše funkcionalnost, drugi koji radi review i mergeuje, security inženjer koji gleda bezbednost: čak i u toj postavci od tri osobe, bag je i dalje moguć.
Skoro da eliminišeš ljudski faktor, a tehnički ishod je bolji.
'Procuri nam Slack? Koga briga'
Pred kraj se otvorilo pitanje bezbednosti u svetu u kom AI hakuje sve. Vidor ne strepi — misli da svaki talas napada vremenom samo ojača tehnologiju. Ali je objasnio po čemu je njihov model drugačiji od većine.
Naš je drugačiji.
Naš je: koja je putanja do toga da zlonameran kod stigne u produkciju? I onda to stežemo koliko god može.
Sve ostalo — neka ide.
Procuri nam Slack? Koga briga. Procuri nam Drive? Koga briga.
Neće se desiti, ali razmišljanje o tome šta može da se hakuje mora biti fokusirano na najkritičniji deo biznisa.
Na pitanje iz publike može li agent da hakuje samog sebe i tako nađe svoje rupe:
Ta asimetrija će uvek postojati i uvek će se ponešto hakovati.
Za nas je krajnja linija: niko ne gubi novac i privatni ključevi ostaju tamo gde treba.
Šta je više kul od milion dolara?
Jedno pitanje iz publike bilo je sasvim direktno: zašto uopšte težiti milijardama, kad se sa desetak ljudi i hiljadu pretplata od 15 dolara mesečno sasvim lepo živi?
Pa, znate šta je više kul od milion dolara?
Posle smeha je stigao i ozbiljan deo — Solflare cilja multimilijardersku skalu jer je to njihovo obećanje investitorima. Ali:
To je validan pristup.
Nikad nije bilo lakše postati preduzetnik — ni napraviti proizvod i naći sto korisnika koji ti plaćaju 15 dolara mesečno.
A na pitanje šta uopšte ostaje kao prednost kad je cena razvoja softvera pala na skoro nulu, odgovor je bio: ono što se ne može isklonirati.
Brend postaje mnogo važniji od tehnologije ispod njega, važniji od fičera koje isporučuješ.
A ako jednog dana novčanik budu birali AI agenti, računa da će izabrati onaj koji najduže postoji, a nikad nije hakovan.
'Nemam dobar odgovor'
Jedno od najinteresantnijih pitanja večeri: da li uopšte mere povraćaj na sve to ulaganje u AI?
Za nas je to kao crevo koje se otvori i samo ide.
Još smo u toj fazi, tako da nemam dobar odgovor.
Na kraju je to, kaže, čisto ekonomsko pitanje: od procene koliko će firma vredeti izvedeš prihvatljiv AI trošak — kao za svaku drugu infrastrukturu.
Šta dalje
Ako želiš dublje u priču o tome kako Solflare radi, sa njihovim ljudima smo pričali i ranije — utiske sa Nikolinog gostovanja možete naći ispod, a pratite nas za Mihajla i Mariju, stižu uskoro.
- Nikola Kolevski, head of engineering, o tome kako su redizajnirali tehnički intervju kad svaki kandidat može da koristi AI;
- Mihajlo Lazarević, security inženjer, o agentima koji autonomno love ranjivosti;
- Marija Mladenović, product designer, o tome kako radi AI-first dizajn tim.
- Vidi kako i zašto je Solflare bio jedan od glavnih partnera AI Weeka.
AI Hub meetupi se nastavljaju svake nedelje, u Beogradu i Novom Sadu — naredne događaje i prijave nađi na AI Hub stranici.
