Firefox automatski blokira kolačiće za praćenje — još jedna pobeda u borbi za privatnost

Mozilla Firefox je, sa blizu 10 odsto udela na tržištu, drugi najpopularniji veb-pregledač na svetu. Ono što ih izdvaja od konkurencije sa vrha je želja da se pozicioniraju kao kompanija kojoj je privatnost prioritet.

Firefox sa novom, 69. verzijom, automatski blokira tracking cookies. Ovi „kolačići za praćenje” prave zapise o internet istoriji korisnika, pa ih kompanije koriste da prilagode sadržaj koji će plasirati određenom korisniku. Poslovni modeli Google-a i Facebook-a, na primer, zavise od tracking cookies-a kako bi plasirali reklame prilagođene interesovanjima korisnika.

Firefox je od juna 2019. godine isprobavao ovu funkciju na novim korisnicima, pa je 20 odsto njih već iskusilo novi nivo zaštite. Od sada će svaki korisnik brauzera automatski biti zaštićen. U uglu će se pojaviti ikonica koja će označavati da su kolačići blokirani. Korisnici će moći da vide spisak, pa će moći i da određenim kompanijama daju „propusnicu” ukoliko to žele.

Osim blokiranja 3rd party kolačića za praćenje, kroz isti tretman će proći i cryptominer-i. Ovaj malware, kada uđe u sistem vašeg računara, koristi njegov procesor i crpe bateriju kako bi rudario kriptovalute. I ova funkcija je postojala u nekim verzijama Firefox-a, ali će sada biti automatski uključena u njegovu osnovnu verziju.

Ovaj potez Firefox-a je deo borbe javnosti sa metodama kompanija za skupljanje, prodaju i ostale vrste iskorišćavanja poverljivih podataka korisnika. Naime, iako to nije na prvi pogled jasno, prihvatanje kolačića sa određenih sajtova omogućava vlasnicima da nastave da prate korisnike i na drugim sajtovima.

Nedavno je New York Times objavio informacije istraživanja magazina New Media & Societey, koje je pokazalo da čak ni korišćenje privatnog moda brauzera ne pruža zaštitu kakvu prosečan korisnik zamišlja. Istraživači su skenirali 22.484 porno sajta u incognito modu i videli da čak 93 odsto njih ima tracker-e koji šalju podatke na prosečno sedam drugih domena. Među njima su bili i Google i Facebook.

Mozilla nije jedina velika kompanija koja povlači poteze u cilju zaštite korisnika. Apple od lansiranja 11. verzije njihovog veb-pregledača Safari, ograničava kolačiće za praćenje. Algoritmi za mašinsko učenje identifikuju tracker-e, a onda njihov životni vek ograničavaju na 24 sata. Kako objašnjavaju iz kompanije, cilj ove funkcije je zaštita privatnosti korisnika, a ne toliko blokiranje reklama. Međutim, ova metoda nema preveliki uticaj na poslovne modele Google-a i Facebook-a, budući da ih mnogi korisnici ostavljaju da neprekidno rade u pozadini.

Budući da borba za privatnost traje duže vreme, i druga strana ubrzano razvija alternativne metode praćenja. Jedna od njih je takozvani fingerprinting. Ove skripte beleže neku manju informaciju o vama — na primer konfiguraciju računara ili čak instalirani font — i onda, slično otisku prsta, povezuju je sa vašim identitetom i na osnovu nje prate vašu aktivnost na internetu. Firefox je obećao da će u budućnosti i ova vrsta praćenja biti automatski blokirana, dok je za sada samo funkcija koja može da se uključi.

Upravo je ovo jedan od argumenata Google-a zašto kolačići za praćenje ne treba da se zabrane. Njihova logika je da će kompanije samo naći manje providne načine (kao što je fingerprinting) da urade ono što su naumile.

Drugi argument je da će zabrana praćenja korisnika imati poguban efekat na kompanije, kojima će prihodi biti drastično smanjeni. Istraživanje Google-a izračunava prosek od čak 52 odsto smanjenih prihoda, sa čime se neki slažu, ali drugi tvrde da je potpuno izvučen iz konteksta i pogrešno protumačen.

Dok se skoro svi slažu da će viši stepen zaštite samo dovesti do alternativnih metoda profilisanja i „gađanja” korisnika reklamama, postoje oni koji veruju u lepšu budućnost. Tako je The Washington Post na leto najavio da se priprema na budućnost bez tracking cookies-a i da će razvijati ciljanje korisnika na osnovu konteksta, a ne poverljivih podataka.