Facebook već godinama razvija sistem za čitanje misli — postavlja se pitanje etike i regulative

Godine 2017. Facebook je otkrio da radi na mašini koja bi mogla da omogući ljudima da otkucaju 100 reči u minutu, i to samo razmišljanjem. Dve godine kasnije čini se da je kompanija otišla korak dalje, pa je priznala da sponozoriše istraživanja o tome kako bi mašina mogla da čita misli ljudima.

Naime, kako piše MIT Technology Review, na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku radi se na eksperimentu „dekoder govora”, koji bi trebalo da preko signala u mozgu predvidi šta bi ljudi izgovorili.

Ovo istraživanje neki s pravom posmatraju kao značajno jer bi se jedna velika kompanija uključila u proces skupljanja podataka „direktno iz mozga”. U isto vreme se bude i brige neuro-etičara, kao i pitanje potreba da se definišu pravila po kojima bi se takvi podaci dobijali, koristili i čuvali.

U izveštaju koji je objavljen u Nature Communications, stoji da su istraživači sa UCSF koje je predvodio Edvard Čeng koristili posebne mreže elektoroda, tzv. EGoG nizove, stavljajući ih direktno na mozgove volontera, koji su bili podvrgnuti operacijama zbog epilepsije. U izveštaju se dalje navodi da su ispitanicima postavljana jednostavna pitanja: „Koliko te trenutno boli, od 0 do 10?” ili „Koji instrument više voliš, violinu ili klavir?”

Sistem je, navodno, dao odgovore.

U Facebook-u kažu da je istraživanje u toku, i da podržavaju UCSF u pokušajima da ljudima koji imaju probleme sa govorom vrate ovu mogućnost. Krajnji cilj je ipak stvaranje headset-a koji bi korisnicima Facebook-a omogućio da koristeći svoje misli vrše kontrolu nad muzikom, interakcijom sa drugima u virtuelnom svetu, itd.

Kompanija planira i da predstavi prototip sistema na kom rade do kraja godine, ali nisu odgovorili na brojne detalje o tome kako bi taj sistem merio i prenosio impulse iz mozga.

No, sve ovo otvara mnoga pitanja. U ovom cilju Facebook nije usamljen. I Neuralink, kompanija koju je osnovao Elon Mask, želi da izgradi moždane implante kojima će biti omogućena komunikacija sa računarima. A sam Facebook koji je prošlog meseca dobio kaznu od pet milijardi dolara jer nije poštovao privatnost svojih korisnika, sada će imati uvid u misli ljudi.

Iako kompanija tvrdi da su svi podaci koji se sakupljalju vlasništvo univerziteta, i da će ostati tamo, zaposleni u Facebook-u mogu da ih proučavaju u zgradi UCSF. Od Facebook-a je, naravno, stiglo još jedno obećanje: „Mi shvatamo privatnost korisnika veoma ozbiljno”, kazao je Mark Čevilet, koji vodi projekte „za čitanje iz ljudskih mozgova”.

Savim očekivano, ne uzimaju svi ova obećanja za ozbiljno, pa tako Marčelo Ienka, istraživač iz ETH u Cirihu, kaže da „ovde ima mesta za razumnu sumnju. Politika privatnosti koju ima Facebook nije dovoljna”.

No, privatnost je ovde samo „vrh ledenog brega”. Još jedna opasnot je odsustvo pravila i regulative u ovoj oblasti. Ona je još uvek toliko nova da nikakvi okviri za etičko korišćenje nisu ni kreirani, pa sve to ostavlja prostor kompanijama da ih koriste kako žele. Iako se tehnologija i nauka ne mogu, i ne smeju zaustavljati, mora se postavljati pitanje koliko je i kakvo korišćenje iste legitimno kada je oblast tako oseteljva kao ova.