Evropa „zateže” planove za kupovinu svog superkompjutera - odloženo objavljivanje propisa o HPC

Evropska komisija (EK) odložila je na nekoliko dana objavljivanje dugoočekivanog propisa o računarima visokih performansi (HPC — High-Performance Computers), koji je trebalo da bude objavljen u utorak (15. septembra).

Evropa želi superkompjutere na svom tlu što je prema oceni zvaničnika EU, od suštinskog značaja za tehnološki suverenitet “starog kontinenta”. Još uvek se malo zna o sadržaju propisa, ali EU najverovatnije želi da „zategne” svoje planove za finansiranje, izjavio je direktor Centra za superkompjutere u istraživačkom centru u Jilihu, piše EURACTIV.

Finansiranje ima strateški cilj. Na evropskom tlu bi trebalo da postoji HPC koji može da se takmiči sa najboljim mašinama iz SAD, Japana ili Kine.

Najveća potreba za računarima visokih performansi postoji u polju simulacije veoma složenih procesa.

Automobilska industrija ih koristi da simulira saobraćajne nesreće, izračunavajući efekte na vozila i putnike. Istraživači ih koriste kako bi predvideli globalno zagrevanje ili da bi simulirali eksperimente sa fotonaponskim sistemima. HPC-ovi su danas u stanju i da simuliraju testove sa atomskim bombama, tako da imaju i vojnu upotrebu.

U ovom trenutku, u Evropi se uglavnom koriste računari iz SAD, Japana ili Kine, što Komisija želi da promeni kroz projekat pod nazivom EuroHPC. Na projektu sarađuju EU države bez Malte, sa još pet država van EU koje sarađuju sa Briselom kroz projekat Horizon 2020.

Pomoću budžeta od milijardu dolara (pola od Komisije, pola od država članica) EuroHPC želi da kupi nove računare visokih performansi i instalira ih u Evropi. Do 2021. godine, dve od pet najbržih mašina na svetu bi trebalo da se nađu u Evropi.

Novi propis — još jedan „poslovni plan”?

Prethodni propisi vezani za EuroHPC su, u suštini, bili poslovni planovi, rekao je direktor Centra za superkompjutere u Jilihu. Ovaj će biti sličan, sa više detalja o tome šta sme, a šta ne sme da se finansira,.

Oni koji se prijavljuju za finansiranje istraživanja moraju da objasne i ekonomski značaj svog projekta. Mora da se pazi da se „ne promovišu gluposti”, ali i da se ostavi kreativna sloboda, dodao je on.

Direktor Računskog centra visokih performansi u Štutgartu (HLRS) sumnja da je razlog odlaganja donošenja propisa zapravo smanjivanje budžeta za istraživanja u sedmogodišnjem planu EU. On je dodao da je u mnogim državnim HPC centrima u Evropi postojala diskusija da li finansiranje uopšte treba da se koristi, budući da bi to moglo da ugrozi čitav EuroHPC projekat.

Nemačka će, po njemu, najverovatnije imati bitnu ulogu u projektu EuroHPC. Ova država ipak ima najveći broj centara za podatke visokih performansi u EU. Shodno tome, ona je i „vodeća” u EuroHPC istraživačkim projektima.

Takođe, Nemačka je pionir u industrijskoj upotrebi resursa javnih računara. Na primer, pomenuti HLRS prodaje računarske kapacitete svojih HPC-ova kompanijama koje moraju da kreiraju simulacije.

Direktor HLRS-a je skrenuo pažnju na to da je pandemija COVID-19 pokazala koliko su važne složene simulacije, budući da je simulacija virusa bila od ogromne pomoći.

Isto se odnosi i na prelazak na obnovljive izvore energije. Kako on kaže: „Moramo da nadoknadimo 100 godina istraživanja koje smo propustili, što je brže moguće”. Superkompujteri mogu da simuliraju eksperimente za ove potrebe, što bi donelo ogromno ubrzanje istraživanja.