Kako veštačka inteligencija nasleđuje svet mobilnih uređaja?

Pre četiri godine paradigma mobilnih uređaja preuzela je komunikaciju, poslovanje i pretraživanje od Web 2.0 paradigme. Mobile-first svet u kome za većinu korisnika interneta mobilno iskustvo igra izuzetno bitnu ulogu zapretio je čak i gigantima.

U S-1 dokumentu za investitore, krajem 2011. godine, Facebook je izneo svoje strahove:

Trenutno ne generišemo značajne prihode od korišćenja Facebookovih mobilnih proizvoda, a naša sposobnost da to uradimo ostaje neutvrđena.

U skladu sa ovim, ako korisnici nastave da u većem broju koriste Facebookove mobilne proizvode umesto da im pristupe preko PC-a, a mi neuspešno implementiramo strategiju monetizacije za mobilne korisnike, naša primanja i finansijski rezultati mogu biti negativno pogođeni.

I pored strahovanja, Facebook i Google su se izuzetno dobro prilagodili mobilnom svetu — recimo, više od polovine FB korisnika pristupa mreži sa svog mobilnog uređaja, dok čak 79% prihoda od reklama dolazi sa mobilne aplikacije.

Ne samo da su se prilagodili, već su i dali pravac tome kako koristimo uređaje za pretragu, čitanje i povezivanje — svakako dovoljno da već postavljaju osnove za ono što dolazi posle mobilnog sveta.

Šta je sledeće?

U obraćanju investitorima kroz godišnje “pismo”, Sundar Pinchai, CEO Google-a, daje nagoveštaj šta će zameniti mobilni svet:

Gledajući ka budućnosti, naredni veliki korak biće nestanak samog koncepta “uređaja”. Kroz vreme, sam kompjuter — u bilo kom obliku — postaje inteligentni asistent koji nam pomaže tokom dana.

Prelazimo od mobile first ka AI first svetu.

Većina nas i dalje ima poteškoća sa potpunim razumevanjem kako će AI first svet izgledati.

Neke od ideja koje već sada možemo nagovestiti kroz projekte velikih kompanija (asistenti poput Appleove Siri) i naučnu fantastiku je da nećemo nositi uređaje sa sobom — neka unapređena verzija Google Glassa će verovatno reflektovati interfejs pred našim očima, a njime ćemo baratati glasovnim komandama (poput sveprisutne Amazonove Alexe).

Ova nepoznanica neretko izaziva strah, dok oni koji bolje od nas poznaju kako AI izgleda iznutra sa nestrpljenjem iščekuju sve rašireniju upotrebu.

Zoran Sevarac, predavač na Fakultetu organizacionih nauka i jedan od osnivača startapa čije rešenje se zasniva na veštačkoj inteligenciji, a o kom ćemo tek pisati, smatra da je izuzetno uzbudljivo što AI počinje da “izlazi u naš svet iz kompjuterskih simulacija”:

Počinje da uči i razume nas na neki svoj način. Sa tom ogromnom količinom informacija dostupnom Google-u i društevnim mrežama, čini mi se da je probijena barijera i stvorili su se preduslovi da AI počne da stiče realno znanje o našem svetu, a ne samo kroz ograničene eksperimentalne modele.

Međutim, mislim da postoji i veoma opravdan strah da realizacija ovakvih vizija može da dovede do nezamislivog narušavanja privatnosti, kontrole i gubitka slobode koji su već i sada u velikoj meri narušeni.

Čuvena izjava izumitelja termina “veštačka inteligencija”, Džona Mekartija, sve je relevantnija:

…čim proradi, niko je više ne zove veštačkom inteligencijom.

Tako i mi tiho i bez panike ulazimo u AI svet. Ono što se zove “Narrow AI” ili slaba veštačka inteligencija već nam preporučuje koji naredni proizvod da kupimo na Amazonu, određuje na koju stazu naš avion treba da sleti, filtrira inbox ili prevodi rečenice na Google Translate-u.