EPS ne smanjuje emisiju ugljen-dioksida, a građani to svakako plaćaju  

Elektroprivreda Srbije, kao najveći zagađivač vazduha, trenutno nema nikakve troškove zbog emisije ugljen-dioksida, ali će krajnjim kupcima i to biti uračunato u cenu. Na taj način kupci već plaćaju cenu dekarbonizacije, iako ona nije započela, objašnjava Željko Marković, konsultant u kompaniji Deloitte, za Politiku. 

„Takođe, to što u našoj zemlji i zemljama zapadnog Balkana ne postoji obaveza plaćanja emisija ugljen-dioksida, pa stoga u finalnoj ceni proizvoda nisu uračunati troškovi te emisije, samo je trenutno stanje. Na ovaj način naša proizvodnja iz uglja je nelojalno konkurentna u odnosu na proizvođače iz Evropske unije, i to je za njih neodrživo stanje koje podriva zelenu politiku EU”, kaže Marković. 

Kako je Startit Dnevnik već pisao, kako bi stala na put ovome, EU planira da uvede taksu, koja može da dovede do većih računa za struju i pada životnog standarda građana Srbije. Razlog je taj što brojne kompanije u želji da izbegnu plaćanje visokih taksi za emisiju ugljen-dioksida, sele svoje fabrike u zemlje u kojima takvih nameta nema, poput Srbije. Međutim, Evropska komisija je našla način da to osujeti, tako što će uvesti dodatnu carinu prilikom uvoza robe nastale u fabrikama koje zagađuju. 

Fabrike troše struju nastalu spaljivanjem uglja. Sam EPS izvozi 8 odsto proizvedene struje, a kako piše CINS, 70 odsto kilovata proizvedenih u Srbiji dolazi od uglja. Kada se uvede planirana taksa, može se ispostaviti da tom državnom proizvođaču više neće biti isplativo da izvozi ono što proizvede, a ti prihodi nisu mali.

Svakako, najveći prihodi EPS-u dolaze od građana Srbije, a najnovija analiza Američkog akcionog foruma pokazuje da bi eliminisanje fosilnih goriva povećalo godišnji račun prosečnog američkog potrošača struje za 1.075 dolara. Prema podacima Global petrol prices, cena jednog kilovat časa u Srbiji je 9,42 dinara, a u Sjedinjenim Američkim Državama 14,87 dinara, pritom su prilikom izračunavanja cena u obzir uzete i sve sve dodatne takse. Takođe, kada se uporedi potrošnja, prosečno domaćinstvo u Srbiji troši 462 kWh mesečno, a u Americi 877 kWh.

Ukoliko bismo istu računicu primenili na Srbiju, to znači da bismo struju godišnje plaćali 358 dolara više, odnosno 67 odsto više. Nije još poznato koliko će koštati navedena taksa i kako će se primenjivati. Ono što je sigurno, je da se zbog lošeg vazduha češće razboljevamo i umiremo, a to dodatno opterećuje i privredu, i zdravstveni sistem. 

Ukratko, možda su nam zbog struje iz uglja računi za električnu energiju trenutno manji, ali je sasvim sigurno da zbog toga plaćamo ono što ne bismo morali da su izvori energije zeleniji. Međutim, zelena proizvodnja struje nije toliko laka i sasvim je sigurno da se ne može desiti preko noći, a upitno je i da li je zaista moguće proizvesti potrebnu količinu bez upotrebe fosilnih goriva.

Svet svake godine postaje energetski efikasniji, ali uprkos tome rastu potrebe za električnom energijom. Zato i Evropa u nedostatku gasa, poteže za ugljem, ali taj ugalj je boljeg kvaliteta nego u Srbiji, a postrojenja su opremljena filterima, tako da je zagađenje znatno manje.