ePijaca: Zašto nije uspela i kako su je pobedile društvene mreže? 

Jasno je da pijaca na internetu ne može da zameni onu pravu, jer nju ne posećujemo samo zbog potrage za proizvodima. Tu dolazimo po iskustva, poznanstva, mirise, boje, inspiraciju. Kao što se ne može digitalizovati kafana, tako ne može ni pijaca.

Međutim, pandemija je mnogo toga promenila. Naučili smo da nazdravljamo preko Zooma, da na pauze s kolegama odlazimo preko Slacka, a da proizvode naručujemo onlajn. Tako su se i prodavci sa svojih tezgi prvo preselili na društvene mreže. 

„Mušterija nema uvid u robu, samo preko slika, što je dosta nepotpuno i nesigurno za njih”, žalio nam se proizvođač mlečnih proizvoda Nikola Vasić, krajem marta, kada je s tezgi na novosadskim pijacama prodaju preneo na Facebook. 

Sa zatvaranjem pijaca, potreba za prodajom namirnica je izazvala naprasnu digitalizaciju proizvođača. Prodavci su kupce prvo potražili na društvenim mrežama, a zatim i na specijalizovanim sajtovima. 

ePijaca uopšte nije e-commerce već oglasnik 

Na kraju je i resorno ministarstvo 10. aprila napravilo Elektronsku pijacu Srbije. Sajt na kojem pomoću mape pretražujete poljoprivredna gazdinstva i izlistate robu koju nude. Nažalost, nije moguće doći do zvaničnih podataka o uspešnosti prodaje, s obzirom na to da ePijaca nije e-commerce.

U pitanju je sajt koji sadrži podatke o ponudi proizvođača i njihove kontakte, dakle njegov karakter je više kataloški. Što se tiče samih korisnika, sve je izgledalo vrlo skromno, a brojni prodavci koji su govorili za poljoprivredni portal Agroklub imaju slične komentare. 

Na ePijaci ništa, na društvenim mrežama sve otišlo za mesec dana 

Iako im je sama prijava bila jednostavna, retki su uspevali da dođu do krajnjih kupaca. Među njima je Dragan Marić, poljoprivrednik iz Vitoševca u Nišavskom okrugu. Kako je ispričao za Agroklub, ideja je dobra i on je planirao da svoju distribuciju proširi i na ePijacu, ali misli da to nema perspektivu. 

“Sam pregled sajta je 10-20 godina u zakašnjenju. Ljudi nemaju jasnu pretragu. Niko mi se nije javio od kupaca. Mislim da je razlog tome nedovoljna promocija sajta, kao i neadekvatna uređenost. Kada kupac uđe na taj sajt hoće da vidi fotografije i ponudu koju može da izlista u dva klika, a ePijaca to ne omogućava. Ono je previše zbunjujuće za prosečnog korisnika.” 

Želeo da proširi bazu kupaca, zvali ga samo preprodavci 

Dragan je pokušao svoje voće da ponudi na još nekoliko specijalizovanih sajtova, ali mu to nije polazilo za rukom. Za sada su se za prodaju putem interneta dobro pokazali samo Instagram i Facebook, preko kojih je uspeo da za mesec dana proda svu robu. Na društvenim mrežama dobro trguje i njegov imenjak iz Pančeva, koji je na ovom sajtu želeo da proširi bazu kupaca.  

“Manja je prodaja bila svakako u odnosu na redovno stanje, te mi ovaj sajt nije drastično podigao prodaju, ali je to prilika da se povežem sa novim potrošačima”, objašnjava Dragan Pećanac i kaže da su mu se za kupovinu žitnog brašna javljali samo prepordavci, direktnih kupaca nije imao. 

Želimo li da po pijaci klikćemo ili hodamo? 

Do krajnjih potrošača je uspeo da dođe Aleksandar Kumbarić iz Alibunara, koji prodaje brojne proizvode od jaja, preko povrća, do ulja, brašna i testenina. On je i ranije podavao preko interneta, tako da mu to nije bila nepoznanica.

Iako zadovoljan prodajom, kaže da je ovaj sajt nije značajno povećao i zaključuje da je marketing “od usta do usta” najbolji. To je čini se jedina stvar u kojoj su svi saglasni, jer dobar sir je kod bake pored mesare, suvi vrat kod Sremca pored tezge s paradajzom, a papriku iz okoline Pirota prodaju muž i žena na izlazu. 

Zaključak koji se nameće je prilično nepopularan za nas koji insistiramo na svetu u kojem tehnologija treba da pomaže čoveku, ali pijaca je jedna od onih stvari kojima želimo da koračamo, ne da klikćemo. To ne znači da ePijaca u nekom trenutku neće zaživeti i donositi deo profita nekim proizvođačima, ali gajbice na tezgama očigledno ne mogu da zamene tačkice na mapi.