Od 5.000 do dva miliona dinara kreću se naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, za koju je krajem jula većem delu privrede istekao rok za prijavu za plaćanje. Ono što se ove godine razlikuje jeste to što su naknade određene paušalno, spram veličine preduzeća i industrije, umesto da taksu plaćaju oni koji zaista zagađuju.

„U Srbiji još nije primenjeno načelo „zagađivač plaća” gde trošak srazmerno snose oni koji najviše ugrožavaju životnu sredinu. Oni koji puno zagađuju, za naknadu izdvajaju iznos koji nije u skladu sa stvarnim količinama štetnih gasova koje emituju i plaćaju isto kao i oni koji su uložili značajna sredstva u postavljanje postrojenja za prečišćavanje tako da ulaganje u ekologiju nije stimulisano. Zbog toga je potrebno reformisati ovu naknadu i resornom ministarstvu ponudili smo predlog rešenja”, kaže potpredsednica NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine i direktorka Ekostar, Paka Bojana Perić.

Kako bi se to unapredilo pre svega treba stvoriti jedinstvenu naknadu za sva zagađenja, a potom i da se ona plaća prema stvarnoj količini zagađenja. Treba proširiti i listu obveznika, tako što bi se uključili i oni iz lokalnih registara, a uz to i dopuniti listu štetnih materija. 

Predlog je i da se visina naknade po toni emisije postepeno povećava u naredne tri godine. Povećanjem za po 10 odsto, dostigle bi se realne vrednosti, a privrednici bi se podstakli da ulažu u prečišćavanje. 

Trenutno je sistem takav da za zagađenje plaćaju i IT kompanije, finansijski sektor i brojne profesije koje svojim radom zagađuju životnu sredinu samo kroz upotrebu struje i vode, a naknada za to zagađenje se već plaća svakog meseca kroz račune. Istina, Uredba ih prepoznaje kao male zagađivače, ali to ne menja činjenicu da IT firma s više od 250 zaposlenih treba da plati i do pet puta više nego neka mala kompanija iz prerađivačkog sektora. Uz to što ne deluje da je odgovornost za zagađenje podeljena na fer način, ona je osmišljena tako da ne podstiče privredu da ulaže u smanjenje zagađenja.   

„Pozitivan pomak predstavlja činjenica da se prijave podnose elektronskim putem lokalnim poreskim administracijama. Dodatno unapređenje bi se postiglo uvođenjem procedure u kojoj bi privrednici sami radili obračun naknade prema količini emisija i elektronski plaćali obavezu. Lokalne poreske administracije bi samo kontrolisale ispravnost uplata i bile bi rasterećene nepotrebne izrade velikog broja rešenja”, navodi NALED. 

U sadašnjoj proceduri, privrednici pre plaćanja moraju da sačekaju dobijanje rešenja o visini naknade. Uz to, ako kompanija posluje u više opština, na primer telekomunikacioni operateri, trgovinski lanci, banke, ne mogu da podnesu objedinjenu prijavu već to moraju da učine za svaki grad i opštinu ponaosob i da novac uplate na isto toliko računa.