Džon Postel: Čovek iz senke koji se borio da Internet pripada svima

U oktobru ove godine obeležiće se 17 godina od smrti Džona Postela, čoveka koji je sastavni deo istorije Interneta i čiji je predani rad doprineo njegovom razvoju.

Jedan od najpoznatijih boraca za slobodu interneta, Postel je neumorno pokušavao da spreči američku Vladu koja je pokušavala da preuzme kontrolu nad internetom. On je svoju borbu posvetio principu da Internet pripada svima, što danas predstavlja osnove “veb kulture”.

Otac protokola

Kada je Postel 1960-ih bio student na UCLA, doktorirao je u oblasti infromacionih tehnologija, iz čega je nastao projekat ARPANET, koji je bio istraživačka mreža, na čijim osnovama se razvio savremeni internet.

Postelov glavni posao je bio da uređuje “Requests for Comments” (RFC). Danas su ovi akti zvanični dokumenti internet specifikacija i protokola, ali tada su bili neformalniji i služili su kao sredstvo članovima tima da predlažu ideje, koje ljudi mogu da komentarišu. Postelova uloga je bila da napravi konsenzus oko ovih dokumenata, što nije bilo lako pogotovo u vreme kada je mreža počela da se širi svetom.

Džon Postel kao urednik nije dozvoljavao da se uradi ništa što nije u skladu sa njegovim ličnim standardima. Na obeležavanju desete godišnjice Postelove smrti njegov kolega je rekao da mnoge loše dizajnerske odluke nisu mogle da prođu zahvaljujući Džonovoj tvrdoglavosti i odlučnosti da “sve uradimo kako treba”.

Kao najveći Postelov doprinos ljudi doživljavaju the Internet Assigned Numbers Authority (IANA), preteču ICANN-a, koji je dodelio IP adrese povezanim mašinama. Ovaj zadatak, koji je Džon prvo obavljao manualno, bio je krucijalni deo razvoja interneta.  Bez centralnog registra gde je bilo evidencije šta je gde bilo povezano, mreža ne bi imala stabilnost koja je bila neophodna za rast i razvoj.

Postel nije bio samo administrator, on je bio autor i ko-autor više od 200 svojih RFC, koji su doprineli dizajnu Interneta.

Bog na internetu

Do devedestih postigao je božanski status. 1997. Economist je napisao:

Bog, se barem na Zapadu, često prikazuje kao čovek sa dugom bradom i sandalama…ako postoji bog na Internetu, onda je to verovatno Džon Postel.

Postel je na ovo odgovrio „Naravno da ne postoji Bog Interneta. Internet radi zato što mnogo ljudi sarađuje kako bi zajedno nešto napravili.

U borbi za slobodu Interneta, Postel je uspeo da razljuti američku Vladu, kada je 28. januara 1998. poslao mejl ka 12 regionalnih internet operatera, koji su bili pod njegovim nadzorom, gde im je rekao da „vuku“ adrese sa servera Univerziteta Južne Kalifornije, umesto servera Vlade. Mnogi smatraju da je ovo bila njegova poruka Beloj Kući da ne mogu da preuzmu kontrolu nad vebom od internet zejednice koja ga je stvorila.

Petnaest godina nakon toga, američka Vlada je konačno ustupila kontrolu nad ključnim Internet funkcijama široj internet zajednici.

Njegovo ime ostaje u Postelovom zakonu formulisanom u RFC 760 i nagrađenom u RFC 1122:

Budi liberalan u onome što očekuješ da primiš, a konzervativan u onome što ti pošalješ

Džon Postel se borio za Internet koji pripada svima, “zato što je tako ispravno”. Veb kultura je zasnovana na principima različitog mišljenja koje je dostupno svima, a njegove kolege stalno podsećaju da je na svima nama da nastavimo da se borimo za ovu tradiciju.