Dva meseca bez celovitih podataka o pandemiji, mesec dana bez odgovora i objašnjenja o funkcionisanju Informacionog sistema COVID-19

Deluje da je već zamorno pisati i insistirati na odgovorima u vezi s Informacionim sistemom COVID-19. Međutim, posledice koje odsustvo odgovora izaziva, mogu biti pogubne po upravljanje situacijom. Usled namernog umanjivanja podataka, građani stiču utisak da je situacija pod kontrolom, a nepoverenje u iznošenje određenog seta informacija, može voditi opštoj konfuziji.

To pokazuje i redovno istraživanje Valicona, koje je krajem jula zabeležilo da 67 odsto ispitanika nema poverenje u zvanične podatke nadležnih institucija, a svega 5 odsto u potpunosti veruje u zvanične podatke, dok svaki četvrti građanin kaže da delimično veruje u njih.

Ukoliko dobijemo utisak da se podacima manipuliše, nismo sigurni šta se dešava, a oni ciničniji mogu poverovati da je iza svega teorija zavere. Pripadnost bilo kojoj od ove dve grupa ili nekoj trećoj, ne znači da ste imuni na virus. Zato su informacije važne, kako bismo bili svesni razmera epidemije i opasnosti po naše zdravlje. 

Kada je pravljena privremena kovid bolnica na Sajmu, govorili su nam kako treba da smisle nešto što će nas više zaplašiti. Čini se da se od te ideje odustalo početkom juna. Kako nismo dobili adekvatan demanti da javnosti nije saopštavan umanjeni broj obolelih i preminulih tokom juna, pitanje je da li se za dva meseca od ideje plašenja, prešlo na ideju hrabrenja? 

Niko nam, istina, nije predlagao da idemo u šoping u Milano, kao krajem februara, ali se zato domaće destinacije uveliko reklamiraju, jer su izgleda srpske plaže bezbednije od grčkih, pa nema problema da budu krcate. Tako su turističe organizacije postale revnosnije u izveštavanju o broju gostiju, prenoćišta i profitu, nego što su nadležni za praćenje pandemije o stanju s zaraznom bolesti. 

Od 10. juna nema informacija o broju zaraženih i preminulih po gradovima i opštinama u Srbiji. Od 20. juna nema ni adekvatnih odgovora na izveštavanje BIRN-a, koje ukazuje na manipulaciju brojevima. Jedino što smo dobili jeste demanti, koji je umesto rasvetljavanja situacija ponudio napad na medije. Rekli su nam samo da podaci koje je BIRN izneo nisu tačni, da treba da im verujemo, a kontradiktornim pokušajima da objasne situaciju, samo su još više poljuljali poverenje. 

Kako je bilo reči da i sam sistem nije adekvatan, odlučili smo da pošaljemo pitanja Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja je zadužena za tehničko rukovođenje. Zanimalo nas je kako izgleda unos u bazu i da li je zaista moguće da neko podatke unosi po nahođenju, jer poznato je da postoje utvrđene procedure. Pitali smo ih i o tehničkim karakeristikama baze, mogućnosti duplih unosa, kao i njenom razvoju i unapređenju. 

Odgovore nismo dobili od 30. juna, a ni nakon ponovljenih upita. Tako je čitava situacija ostala nerazjašnjena. Jedina konstantno revnosna institucija u unošenju podataka po gradovima i opštinama jeste Ministartvo unutrašnjih poslova, koje nudi podatke o broju ljudi u samoizolaciji.