Pogoni za preradu otpadnih voda bi do kraja godine trebalo da počnu da se grade u 27 opština, a 200 miliona evra za to je obezbeđeno iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope, pišu Novosti. To znači da će građani suštinski za zdravu životnu sredinu plaćati duplo.

„Izgradnja prečistača i kanalizacione mreže će se raditi po fazama, u zavisnosti od spremnosti lokalnih samouprava. Za prvu grupu, u toku je provera projektno-tehničke i priprema tenderske dokumentacije. Početak izgradnje prvih postrojenja očekujemo u ovoj godini”, kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i navode kako se i ostale opštine javljaju kako bi i one mogle da reše to pitanje. 

Neke opštine su izgleda zaboravile da su novac za izgradnju takvog postrojenja imale, jer su ubirale nekoliko taksi i ostalih naknada na račun zaštite životne sredine. Da više od 500 miliona evra od eko taksi nije potrošeno u druge svrhe, danas kanalizacione cevi više od 50 opština i gradova ne bi direktno išle u reke. To svakako ne bi bilo dovoljno, jer je potrebno najmanje 360 takvih postrojenja, a prema grubim procenama to košta više od šest milijardi evra. 

Za sada u Srbiji imamo samo pet postrojenja, od kojih dva nisu u funkciji. Ono u Šapcu prečišćava vodu do te mere da se u Savu ispušta čistija voda nego što teče njenim koritom. Takva postrojenja ne koriste se samo da bi prečistila otpadne vode iz domaćinstava, već i one mnogo opasnije iz brojnih fabrika.

Za Novu Varoš, koja je među 27 lokalnih samouprava u kojima će se graditi ovakvo postrojenje, to je najvredniji projekat u poslednjih nekoliko decenija. Veruje da izgradnja neće trajati desetinama godina, što je slučaj sa beogradskim kolektorom na kome su radovi počeli pre više od 35 godina. Da je prečišćavanje voda važno, svima je jasno, ali nije jasno zato od novca prikupljenog od građana i privrede za očuvanje životne sredine samo četvrtina ode u tu namenu. 

Građani su digli glas zbog zagađenja vazduha i najodgovornije ministartvo je počelo da preduzima prve korake. Sporne mini hidroelektrane su na ulice širom zemlje izvele brojne građane, pa je na kraju njihova izgradnja zakonom zabranjena. Ne može se reći ni da država nije počela da radi na prečišćavanju otpadnih voda, ovde se samo postavlja pitanje o odgovornom trošenju sredstava. 

Nije sporno da će nam evropski partneri davati novac za unapređenje zaštite životne sredine, jer ih svojim zagađenim vazduhom i vodama ugrožavamo, ali sporno je nenamensko trošenje novca, koje je veliki problem neuređenih društava. Ono jeste u skladu sa zakonom, ali nije u skladu s očekivanjima građana i privrede, kojima se svake godine povećavaju i uvode nove ekološke takse. Nije logično da nešto platite, a onda ga još jednom otplaćujete kroz kredite.