O odlasku iz Srbije razmišlja 83 odsto ljudi, a na tome aktivno radi trećina onih koji su na tržištu tada, pokazuje devetomesečno istraživanje InfostudData tima, piše Danas

Na osnovu podataka u oglasima za posao, strukturi poslova koji se nude, kao i broju i karakteristikama ljudi koji traže zaposlenje, saznali su da je najviše objavljenih oglasa za poslove u inostranstvu, u periodu od 2013. do 2020. bilo u oblasti mašinstva, građevine i IT-a. Kandidati su najviše konkurisali na oglase za poslove u inostranstvu u oblasti tehničkih nauka, trgovine i usluga, kao i turizma i ugostiteljstva, odnosno ekonomije.

Ponude su najčešće dolazile iz Nemačke, nakon koje slede Crna Gora i Hrvatska, koje su uglavnom za sezonske poslove. Ponuda se poklapa sa prijavama kandidata, pa najviše njih želi da ode u Nemačku, mada postoji veće interesovanje za odlazak u Rusiju, nego što ima oglasa.  

Najveći broj onih koji su iskazali želju za odlaskom u inostranstvo je visokoobrazovano, starosti od 25 do 40 godina. Osobe najželjnije novih prilika u inostranstvu su oni sa više od 10 godina iskustva, pretežno ekonomisti, mašinci, elektrotehničari i stručnjaci iz IT-a.

Na osnovu dodatne ankete na reprezentativnom uzorku od 4.173 ispitanika i analize tekstova oglasa, utvrđeno je da je najveći motiv za odlazak život u uređenom sistemu (42%), zatim mogućnost za bolja primanja (29 odsto), kao i boravak u zdravijem društvenom okruženju (15 odsto)

Od onih koji razmišljaju da emigriraju, vratio bi se svaki sedmi, a 63 odsto njih bi u Zapadnu Evropu, oko 17 odsto u Severnu Ameriku, dok su zemlje okruženja na poslednjem mestu. 

Na pitanje zašto toliko ljudi želi da napusti ove prostore, najviše odgovora vezano je za ekonomsko društvene probleme koje tište naše društvo.

Kao prvi razlog navodi se loša ekonomska situacija (44%), zatim to što zakoni ovde ne važe za sve jednako (16%), kao i loša politička situacija (13 odsto), odnosno negativna društvena selekcija (11%).

I pored veklikog procenta ispitanika koji razmišlja o odlasku, većina njih je pasivna po tom pitanju. Rezultati pokazuju da aktivno na tome radi 23 odsto onih koji se i dalje školuju i 36 odsto ispitanika koji su na tržištu rada.

Kada su u pitanju studenti, 50 odsto planira da se vrati u zemlju po završetku školovanja u inostranstvu. 

Ovo istraživanje je nastalo tako što je tim InfostudData, iz kompanije Infostud grupa finalizirao rezultate analize koju je sproveo kao jedan od pobednika izazova „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“.

Ovaj izazov je organizovala Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).