Za subvencionisanu kupovinu vozila na električni i hibridni pogon država je ponovo izdvojila 120 miliona dinara. U Ministarstvu životne sredine objašnjavaju da je to jedna od aktivnosti u cilju smanjenja zagađenja vazduha, a oni koji ovu oblast poznaju ukazuju da je to neopravdano trošenje novca.

Pre svega, hibridni i električni automobili koštaju nekoliko desetina hiljada evra, i prosečan građanin Srbije ne može da ih priušti. Uz to, subvencija od najviše 5.000 evra za kupovinu vozila koje košta više desetina hiljada ne deluje kao veliki podsticaj. Ono što je najvažnije, to neće rešiti problem zagađenog vazduha. 

Startit Dnevnik je već pisao da kada bi svi automobili u Srbiji bili električni, vazduh bi i dalje bio zagađen. Razlog je taj što su osnovni izvor zagađenja u Srbiji termoelektrane, a to tvrde i u Agenciji za zaštitu životne sredine. Doduše i u toj instituciji je došlo do kadrovskih promena, baš usled odbijanja odgovornih da se povinuju nadređenima i pristanu na izmene koje bi građanima pokazivale da je vazduh navodno čistiji.

Čini se da država u želji da reši problem zagađenja vazduha radije pribegava PR, a ne ekološkim metodama. Na to je ukazivao i Bojan Simišić iz Eko straže, koja je organizovala proteste zbog zagađenja vazduha. On u svom tekstu detaljno objašnjava zašto je i investicija grada u kupovinu električnih autobusa takođe pogrešna. 

Država kao da ne želi da prihvati da je problem Elektroprivreda Srbije. Najveći zagađivač vazduha u Srbiji je termoelektrana Kostolac B, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2 u Obrenovcu. One su tokom prošle godine emitovale više od 300 hiljada tona sumpor-dioksida, dok je Nacionalnim planom za smanjenje emisija, čija je primena obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona, piše RSE

To je problem koji ne može da rešava Ministartvo za zaštitu životne sredine, jer kako smo već pisali Zeleni fond ne bi mogao da reši zagađen vazduh ni sa svim namenjenim sredstvima. Ne samo zato što su ta sredstva nedovoljna, već zato što je to problem Ministartva energetike. 

Ono što bi Zeleni fond mogao da reši, kada bi se sredstva od eko taksi preusmerila u njega, jesu druga zagađenja koje stvara ostala industrija. Kako je za Startit Dnevnik ranije objasnila Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije, pored vazduha, imamo veliki problem s deponijama, ali i sa zagađenim rekama, nerešenim sistemom otpadnih voda, itd. Sve to je ono na šta bi Ministarstvo za životnu sredinu moglo da se fokusira i da novac opredeli za tu namenu. 

Što se troškova oko električnih automobila tiče, ukoliko država ne počne da rešava problem proizvodnje električne energije, odnosno da smanji zagađenje vazduha koje tom prilikom nastaje, struja bi mogla znatno da poskupi. EU planira da uvede taksu, koja može da dovede do većih računa za struju i pada životnog standarda građana Srbije. Razlog je taj što brojne kompanije, u želji da izbegnu plaćanje visokih taksi za emisiju ugljen-dioksida, sele svoje fabrike u zemlje u kojima takvih nameta nema, poput Srbije. Međutim, Evropska komisija je našla način da to osujeti, tako što će uvesti dodatnu carinu prilikom uvoza robe nastale u fabrikama koje zagađuju. 

Naravno, veliko je pitanje da li i kako Srbija može u potpunosti da pređe na zelene izvore energije. U tome ne uspevaju ni mnogo razvijenije zemlje, ne samo zato što izgradnja takvih postrojenja zahteva velike sume novca, nego i zato što mnogo toga zavisi od samih klimatskih uslova — ne možete naterati Sunce da jače sija i vetar da jače duva, kako bi proizvodili energiju za solarne farme i vetroparkove. Međutim, sasvim je sigurno da subvencija za kupovinu električnih automobila ne doprinosi rešavanju nijednog akutnog ekološkog problema s kojim se naša zemlja suočava.