Završena druga VoxxedDays Belgrade konferencija - pouke za mlade startape

Trodnevna VoxxedDays Belgrade konferencija završena je u petak. Preko devedeset priznatih IT stručnjaka iz renomiranih svetskih kompanija​ poput Amazona, Google-a, Pixara, JetBrains­a, Atlassian­a, RedHat­a, Pivotala, Yammer­a i IBM­-a održalo je predavanja o brojnim ‘vrućim’ IT i biznis trendovima.

Ceo događaj je pratilo više od osam stotina pasioniranih programera, startapera, IT biznismena i zaljubljenika u tehnologiju. Zahvaljujući Heapspace zajednici, razgovarali smo sa jednim od vodećih stručnjaka za startapove.

Akoš Tolnai, generalni direktor firme AbilityMatrix, Inc. i ekspert za inovaciju i korisničko iskustvo, koji pomaže kompanijama sa liste Fortune 500 da inoviraju, a startapima da rastu, podelio je sa nama važne lekcije u vezi sa rastom i razvojem startapa.

Važnost vrednosti iza startapa

Tolnai je svoje izlaganje započeo iskustvima, kako razvoja sopstvenog startapa, tako i lekcijama koje je naučio savetujući preduzetnike. Naglasio je da uspešne od neuspešnih najčešće razdvaja blagovremeno određivanje osnovnih vrednosti koje moraju ići ruku pod ruku sa proizvodom ili uslugom koje startap razvija. Ove vrednosti moraju biti u skladu sa ličnim misijama osnivača.

Takođe je od neobične važnosti za krajnji uspeh ulaganje u zajednicu i okruženje u kojima se posluje, jer se na ovaj način meta utiče na kreiranje politika koje su važne za razvoj čitavog IT sektora.

Svako vam je konkurencija ako samo kucate kod bez ikakve dodate vrednosti.

Upitan da li veruje da inovacija u današnje vreme potiče od malih startapa, a ne velikih kompanija, uzvratio je pitanjem – šta se danas uopšte inovacijom smatra? Inovacije nisu ograničene isključivo na tehnološke, već mogu biti i tržišne, procesne, kadrovske pa i organizacione.

Takođe, naglasio je i da postoji trend u velikim kompanijama da polako usvajaju poslovnu i organizacionu kulturu startapa – ukidaju se rigorozne hijerarhijske i procesne organizacione strukture, deo sredstava se odvaja za projekte koji nemaju osiguran tržišni uspeh, a neke kompanije čak osnivaju i manje spin-off startape koji su predviđeni da traju kraći vremenski period.

Simbioza velikih i malih

U ovom stavu pridružili su mu se i Skot Amiks, jedan od 10 najboljih svetskih predavača u 2015. godini i dobitnik Cloud&DevOps nagrade za 2016. godinu, kao i Miloš Žikić, preduzetnik i CEO kompanije Spice Factory. Žikić je potvrdio da manji startapi inoviraju brzo i često, ali da im je teže da kasnije uspeh i ponove, dok im velike kompanije mogu pomoći u pružanju konteksta njihovoj inovaciji. Amiks takođe smatra da je neophodno da veliki i mali posluju u simbiozi, pri čemu je naveo primer firme Dyson čiji zaposleni u proseku imaju 26 godina. Ovakva politika zapošljavanja izuzetno mladih ljudi argumentovana je željom da se vizija i misija kompanije približe načinu na koji mladi vide svet i budućnost na taj način budu deo startap kulture.

Zašto startapi propadaju?

Tolnai nam je rekao da nikada nije u svojoj karijeri naišao na startap koji je propao, već samo na osnivače koji su odustali. Njegovoj firmi, AbilityMatrix Inc. bilo je potrebno pune tri godine da pridobije svog prvog klijenta i stoga preporučuje preduzetnicima da nikada ne prestanu da budu uporni u svojim nastojanjima. Najčešći razlozi za gašenje startapa su iscrpljivanje finansijskih izvora i želja osnivača da zasnuju porodicu kojoj je neophodno posvetiti vreme.

A zbog čega uspevaju?

Akoš je na kraju naglasio da je korisničko iskustvo ključ uspeha. Investitori i krajnji korisnici najviše pažnje poklanjaju metodologijama i stručnosti koju startap nudi, kao i načinu na koji su vrednosti startapa inkorporirane u proizvod ili uslugu. O samom sadržaju Akoševog predavanja na temu razlika u pokretanju softverskih i hardverskih startapa pisaćemo u narednom članku.