IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Prema staroj legendi ako stavite žabu u vrelu vodu i ostavite je da vri, žaba neće mariti dok ne bude bilo previše kasno. Tako je tekao proces sazrevanja prvog biznisa Solomona Hajksa, osnivača i CTO-a Dockera — startapa koji je munjevitom brzinom osvojio IT. “Munjevito” je, doduše, ono što mi vidimo iz perspektive posmatrača.
Za Solomona je proces trajao duže od tri godine, a kada je žaba provrla, shvatio je da valja uzeti najbolje od onoga što je preostalo od nje, a ostatak baciti. Ovo je bio Docker — open-source alat izrastao iz višegodišnjeg građenja startapa dotCloud.
Docker pomaže developerima u pakovanju aplikacija u kontejnere koji sadrže sve njene nužne delove, poput biblioteka, tako da je njihovo pomeranje i deljenje jednostavnije i kvalitetnije. Wired je pre tri godine opisao Hajksove napore kao želju da “izgradi kompjuter veličine interneta”.
Kit sa kutijama na leđima, maskota Dockera, metaforično naglašava Hajksovu želju da promeni način na koji se softver transportuje internetom — kao što su kontejneri za prevoz promenili način prenosa opereme preko okeana s jednog kraja sveta na drugi, tako i Docker nudi prenos softvera.
Grupisanje kompjutera mu je, kaže, uvek bila kul ideja. A kako se kao softver inženjer i sam iz posla u posao susretao sa problematikom u kojoj programerima previše vremena ode na upošljavanje aplikacije (deployment), rešio je da napravi rešenje koje bi proces standardizovalo i automatizovalo, a time i ostavilo više vremena za pisanje koda.
Ovo je alat za programere stvoren od strane programera. Stvorila se idealna situacija gde sam ja napravio alat za rešavanje mojih problema, ali i problema mojih kolega.
Rastrgnut između zarade i startapa
Kada je ubedio svog prijatelja iz škole da mu se pridruži kao suosnivač, Solomon se bacio na potragu za sredstvima za finansiranje prvog startapa, dotClouda. Ovo je bila 2008, 2009. Dakle, ne lake godine za rejzovanje novca. No, Solomon je otišao kod svog bivšeg šefa i ugovorio takav odnos gde je njegova nova firma bila pružilac usluga, omogućujući mu zaradu za startap i razlog da razvija određene alate za potrebe klijenata.
Paralelno sa ovim prošao je kroz nekoliko programa za startape, gde je učio kako da pičuje, sastavlja finansijske projekcije i proda proizvod, ali bez uspeha da osvoji biznis anđele da stave svoj novac u vrlo rani prototip. Uprkos ovome, Linux je u to vreme tek počinjao da podržava kontejnere, što je njemu i timu dalo veru da će tehnologija biti tražena u budućnosti. Šta tačno, nisu znali.
DotCloud je u to vreme bio na misiji da “omogući developerima da mešaju tehnologije, uključujući poruke, baze podataka, programske jezike, keširanje, i ostale komponente u par klikova, smanjujući ramp vreme od nekoliko dana na nekoliko sekundi, omogućujući im da pišu kod u okviru platforme”.
Način na koji smo razmišljali o ovome bio je: imamo ovaj projekat za koji nas plaćaju. Da bismo ga završili potrebni su nam određeni alati. Hajde da napravimo njihove prototipe i budemo prvi korisnici, a kroz sam proces ćemo i naučiti šta valja menjati.
Balans između konsultatnskog posla preko dana i građenja alata nije izdržao pod pritiskom nužde da izgrade fokus. Zbog ovoga su odabrali da pobegnu od konsultantskog posla prvom prilikom i pridruže se Y Combinatoru.
Ovo je bila teška odluka, jer jednom kada imaš dugoročne, zadovoljne klijente, oni žele svo tvoje vreme. Ti si kao produžena ruka njihovog osoblja.
Građenje proizvoda vs. građenje tehnologije
U vreme kada su se pridružili Y Combinatoru kao PaaS [platform as a service] startap dotCloud, imali su tri korisnika i još uvek nisu znali na šta tačno treba da se usredsrede. Solomon priča da su najbitnije lekcije za tri meseca u inkubatoru bile kako izgraditi proizvod umesto tehnologije i kako pronaći grupu ljudi koja ima problem koji su sposobni da reše:
Pošto smo svi u timu bili inženjeri, išli smo s tim da prvo rešavamo probleme. Imali smo instinkt da je tehnologija bitna, da postoji univerzalno rešenje i mislili smo: odabraćemo jedno rešenje i pronaći usput ljude kojima je baš ono potrebno.
Pokazalo se da je ovo potpuno suprotno od preporučenog recepta za započinjanje kompanije koje kaže: prvo pronađi grupu koja ima problem, potom im ponudi najjednostavnije rešenje za problem, a ako uvidite da je potrebno stvoriti novu tehnologiju, učinite to.
U YC-u su pronašli i svoje prve korisnike i probleme. Krenuli su od liste svih problema koje mogu rešiti i nju su sužavali, dok nisu došli do problema koje imaju programeri u njihovoj generaciji startapa. Sa potrebom da dostave svoju aplikaciju do krajnjeg roka koji im postavi YC, ovi programeri ne žele da gube vreme na upošljavanju aplikacije, a upornošću je Solomon uspeo da među korisnike uvrsti 75% startapa iz svog programa.
Ako pokažemo da možemo da sačuvamo njihovo vreme, moći ćemo da kažemo investitorima da je naš alat dobio poverenje startapa koji su im interesantni.
U ovoj fazi dotCloud još uvek nije bio automatizovan — ekipa je sve obavljala ručno, radeći i preko noći kako bi ispunili potrebe prvih klijenata, YC startapa, da bi nakon šest meseci lansirali automatizovanu betu.
Stvorite osećaj oskudice, investitori će doći sami
Građenje startapa Solomon vidi kao pomeranje od jednog do drugog problema. Sa demo danom u inkubatoru dobili su prvu investiciju koja im je, nakon tri godine butstrepovanja, omogućila da se koncentrišu samo na svoj startap. Naredni izazov je bilo lansiranje proizvoda, izlazak iz privatne alfe i prisvajanje novih korisnika.
U prisvajanju investitora Solomon govori o magičnoj tački u kojoj startap stvori osećaj oskudice, osećaj da novac mora požuriti baš ka njima, da u suprotnom gube svoju priliku.
U početku se samo brinete da li će neko prihvatiti vašu ideju i želeti da uloži […] onda se u jednom trenutku mesta zamene i investitori se plaše da će propustiti priliku. Više ne nedostaje novca, već akcija u vašoj firmi.
Onda počinjete da se pitate da li ima mesta za još investitora i ulazite u sledeću fazu gde ste u iskušenju da nastavite da igrate tu igru — osećaj je dobar, jer u svom haosu ovde jedino dobijate instant fidbek i sve je jasno — imate broj koji ide na gore, valuaciju i dolare.
Ovo je zamka. Ako ostanete u njoj previše dugo shvatićete da uzimanje investicije nije uspeh, već sredstvo koje služi cilju.
Programeri su teški kupci
Ispostavilo se da je prodavati alate programerima teško.
Ekipi je trebalo dve godine da provali kako da dođu do klijenata — iako su zajednice poput HackerNewsa pomogle, ono što je zajedničko ljudima koji se okupljaju oko njih jeste to da sami grade svoje alate. Ovo dolazi i sa pretpostavkom da ako je neko uspeo da izgradi nešto, to sigurno mogu i oni učiniti.
Ovo vodi do pitanja: zašto platiti za ovo kada i ja mogu da izgradim istu stvar?
DotCloud, po Solomonovim rečima, nije uspevao dovoljno brzo.
Imali smo dovoljno novca u banci, nije bilo loših momenata — više je nalikovalo sporom kuvanju žabe.
Svakog meseca smo napredovali u nekom pogledu, ali je bilo teško ne pitati se: da li može da bude bolje? Ako nemate referentnu tačku, ovako možete nastaviti doveka.
Pivot čeka pravi trenutak
Žaba je prokuvala početkom 2013, kada je Solomon doneo odluku da je vreme za pivot — brzo menjanje pravca u kom se strartap kreće sa što manje negativnih posledica.
Najteže je bilo saopštiti inženjerima da se obustavlja sve ono što su gradili prethodnih nekoliko meseci. Morali smo da im damo otkaze, jer nismo mogli da priuštimo sebi da stvorimo nešto novo, a da u isto vreme nastavimo sa onim što smo radili.
Tokom višemesečnog razmatranja kako pivotovati bez većih posledica po kredibilitet i ljude, upravni odbor, investitori i savetnici koje su okupili oko sebe igrali su ključnu ulogu. Zbog ovoga Solomon ističe značaj biranja ljudi kojima je vaš interes podjednako bitan kao i njihov.
Oni su jedini deo tima koji ne možete otpustiti.
Sa perspektive današnjice, lako je videti zašto je odluka bila pametan izbor. No, gledajući iz perspektive vođstva startapa pre tri godine, odluka je bila genijalna — zahtevala je dobar uvid u kretanja industrije, potrebe korisnika i svest da je PaaS tržište ophrvano većim igračima koji imaju problem koji Docker može da reši.
Analitičari uviđaju još nekoliko bitnih trendova koji su uzdigli Docker. Prvi, popularnost Linuxa, za koji Stifen O’Grejdi
kaže da je u 2013. bila najpopularnija platforma koja nudi kontejnere. Drugi, usvajanje virtuelizacije koja je “olakšala prisvajanje Dockera”. Treći, razlog koji O’Grejdi navodi je “erozija značaja operativnog sistema” pod uticajem clouda.
Još jedna bitna stavka koja igra u korist Dockera jeste prihvatanje open source rešenja kao podjednako kvalitetnih kao i patentiranih. Solomon prvi ističe značaj koji u širenju Dockera ima zajednica:
Dugo vremena nam nije trebao marketing tim, jer je naša zajednica obavljala sav marketing za nas.
Uspeh iz šestog pokušaja
Za Solomona je pivot bio i momenat usamljenosti jer se našao sam u veri u uspeh projekta u najavi, a čak i je i članovima tima saopštio da ga “nije briga ako daju otkaze”, jer će on i dalje uraditi ono što je zamislio.
Koliko god sebično to moglo zvučati, Solomon kaže da je ova odluka izrasla iz dugog perioda nezadovoljstva i spoznaje da je moguće uraditi više i bolje sa tehnologijom koja je bila u srži dotClouda, koju su nazvali Docker.
Docker je bio šesti pokušaj stvaranja nečega. Ostalih pet je propalo jer nismo bili u njima 100%. […] Sa Dockerom sam razmišljao: okej, hajde da fejlujemo; čak i ako se to desi, fejlovaćemo radeći nešto do čega nam je stalo.
Novi projekat je osmišljen kao open source rešenje, a Solomon ga poredi sa davanjem nacrta za proizvodnju automobila kupcima kojima potom prodajete delove za taj automobil. Projekat je odmah dobio pažnju developera, što je bilo presudno u odluci da podeli tim na dva dela: jedan koji je polako gasio sve funkcije dotClouda, i drugi koji je sprintom gradio Docker.
Pokazivali smo zatvorenu verziju ljudima i svaki put bi se oduševili. Okupili smo snažnu grupu podrške na samom početku i ovo je samo raslo. Tada smo videli kako izgleda kada ljudi zaista žele vaš proizvod.
Vođstvo Dockera, pre svega Solomonova hrabrost i istrajnost, odlična su lekcija startapima da dobra ideja nije dovoljna. Potrebno je bunariti, učiti, istraživati, gledati unapred, ali ostati dovoljno u sadašnjosti da shvatiš kada ne ide sve kako bi moglo u najboljem slučaju. Za sve koji žele da čuju punu priču, preporučujemo YC podkast, koji je bio inspiracija i glavni izvor za ovaj tekst.