Dokle se stiglo sa reformom paušalnog oporezivanja: "Država još uvek nema plan i nema predlog"

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, poznatija kao NALED je u saradnji sa USAID-om i Udruženjem za razvoj preduzetništva pokrenula projekat namenjen unapređenju sistema paušalnog oporezivanja u Srbiji. Septembar će tako biti “Mesec paušalaca” tokom kog će biti organizovani okrugli stolovi na ovu temu, a od danas je aktivan i portal www.jpd.rs na kom će svi zainteresovani moći da se uključe u dijalog i ostave svoje predloge toga kako bi trebalo promeniti propise u ovoj oblasti.

Dokle se stiglo sa reformom?

Ovog jula je u javnost dospela informacija o mogućim izmenama sistema paušalnog oporezivanja koje je predložio NALED, a koje bi potencijalno bile veoma štetne za IT industriju koja se u velikoj meri oslanja na paušalce kao bitan deo svog ekosistema. Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u, je na današnjoj konferenciji za štampu na kojoj je najavljen Mesec paušalaca objasnila da je formiranje predloga još uvek daleko od finalne faze i da država ne zna na koji način će reformisati ovu oblast.

Država još uvek nema plan i nema predlog. Još uvek ne postoji rešenje i to je dobro jer mi i dalje istražujemo kako bi ova oblast trebalo da se reformiše. Želimo da napravimo predlog rešenja zajedno sa privredom.

Trenutno je u toku formiranje radne grupe koja će uraditi sveobuhvatnu analizu trenutnog sistema paušalnog oporezivanja. Kako je objasnila Svetlana Jovanović, savetnica u Vladi Srbije i predsednica Radne grupe, njihov zadatak nije da menjaju zakon već da dođu do detaljnih informacija o tome kako sistem trenutno funkcioniše i da predlože poželjne izmene. U Radnu grupu će pored predstavnika resornih institucija biti uključeni i predstavnici privrede i njihovih udruženja.

Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede, objasnila je da se sistem mora reformisati tako da unese veću izvesnost u poslovanje paušalaca.

Važna stvar je da zapravo imamo predvidivost. Na primer ako je korišćenje prosečnih zarada (na osnovu kojih se određuje visina poreske osnovice prim. aut.) nešto na šta mora da se čeka i zbog čega kasne poreska rešenja, možda bi to trebalo izmeniti u Uredbi, čak i žrtvovati tu ultrapreciznost zarad brzine. Sistem mora biti transparentan, paušalci moraju da znaju taj algoritam da bi mogli da izračunaju visinu poreza i da se unese izvesnost u njihovo poslovanje.

Đerđ Pap iz Udruženja računovodstvenih agencija upozorio je na to da pravne propise ne treba formirati na osnovu slučajeva koji zloupotrebljavaju sistem paušalnog oporezivanja jer su oni u manjini.

Normativna uređenost ove oblasti je potpuno zapuštena već godinama. Prva tačka koja bi trebalo da se promeni je to ko može biti paušalac. Ta definicija se od ’91 godine nije menjala. Bilo je već reči o tome da je puno zloupotreba ovog sistema oporezivanja, ali ne bi trebalo da se zbog tih izuzetaka prema njima pravi propis. Propis treba da se pravi prema svima ostalima i ja sam ubeđen da velika većina paušalaca ne zloupotrebljava ovaj sistem.

On je takođe naglasio da treba voditi računa o tome da se izmenama poreskih propisa određeni preduzetnici ne primoraju na vođenje dvojnog knjigovodstva.

Paušalci veliki deo svog vremena gube na administrativne stvari. Mislim da je zadatak onoga ko bude menjao zakon da zna da od 1. januara neće više postojati tzv. prosto knjigovodstvo. To prosto knjigivodstvo je nešto jednostavnije od dvojnog knjigovodstva, a nešto komplikovanije od onoga što rade paušalci.

Ako budemo veoma restriktivni u određivanju toga ko može biti paušalac i oni budu morali da odu među one koji vode poslovne knjige trebalo bi povesti računa o tome jer možemo doći u situaciju da sadašnji paušalci moraju da vode dvojno knjigovodstvo koje inače vode preduzeća.

Kakva je perspektiva za IT paušalce i firme koje ih zapošljavaju?

Nesumnjivo je da je država kroz sistem paušalnog oporezivanja dala nenamerni podsticaj domaćim IT firmama i profesionalcima i da je ovaj sistem u velikoj meri zaslužan za ovako dinamičan razvoj srpske IT industrije. Sada bi bilo dobro da taj podsticaj postane nameran i da se reforma sprovede tako da pospeši dalji razvoj najzdravije privredne grane u zemlji.

Iako su predlozi koje smo videli u julu prema tvrdnjama ljudi iz NALED-a daleko od finalnih, predstavnici domaćeg tehnološkog sektora na koje će direktno uticati eventualne promene ovog sistema, trebalo bi da se već sada uključe u raspravu.

To između ostalog mogu učiniti na već pomenutom portalu www.jpd.rs (jpd = javno-privatni dijalog), kao i na četiri okrugla stola koji će se održati u okviru Meseca paušalaca.

Takođe, inicijativa Startita za okupljanje IT zajednice oko formiranja zajedničkog stava na temu paušalnog oporezivanja je i dalje aktivna i predstavlja još jedan način na koji se predstavnici IT industrije mogu uključiti u raspravu.