Dok se u Srbiji priča o tome kako IT-evci nedovoljno učestvuju u politici, u Americi smatraju da se sa time preteruje

Ova godina je već na samom svom početku postala bizarni mim. Plašili smo se Trećeg svetskog rata, slušali o požarima u Australiji, pa čuli da se u Aziji dešava epidemija nekog novog korona virusa. Ni tu se 2020. nije zaustavila. Usledile su masovne demonstracije — u Srbiji zbog rezultata izbora (i brojnih drugih problema), u SAD zbog rasne diskriminacije, a nemiri su se dešavali i u Hong Kongu, Belorusiji, Bugarskoj, Kolumbiji, Čileu, Egiptu…

Događaja je bilo previše da bi, čak i samo oni najbitniji, stali u uvod ovog članka.

Dok su se ovim pitanjima u svakoj državi, prirodno, bavili političari i mediji, primetna je velika razlika u tome koliko su bili spremni da se upliću ljudi iz IT sektora, barem nama koji bismo mogli da kažemo da smo u njemu.

U Srbiji, navode ljudi na društvenim mrežama, izostaje bilo kakva reakcija IT zajednice na bitna politička i socijalna pitanja.

Pre nekoliko dana prostrujila je vest o „optužbi” kreatora dokumentarnog filma o računaru Galaksija, koji tvrde da nijedna domaća tehnološka firma nije htela da finansira projekat „zbog političkih stavova Voje Antonića, producenta i režisera”.

Ovo stoji u oštrom kontrastu sa, na primer, vestima da su IT kompanije u SAD zaposlenima davale slobodan dan nakon izbora 2016, da bi „imali vremena da dođu sebi”.

SAD stoji na drugom kraju skale u odnosu na Srbiju. Tamo je aktivizam toliko postao praksa da su, gotovo na dnevnom nivou, naslovi ispunjeni imenima direktora ove ili one tehnološke kompanije. Dok jedan deo javnosti smatra da je za pohvalu to što se kompanije bore za ono u šta veruju, drugi bi voleli da se one ipak bave samo onime što im je osnovni posao. Pogotovo ako u usluge i proizvode implementiraju svoje političke stavove.

Startit Dnevnik je već pisao o tome koliko su beloruski IT-evci uključeni u politička dešavanja. Tamošnji dizajneri, testeri, programeri, direktori i analitičari organizuju demonstracije gde drže zastave, cveće i transparente, na kojima je između ostalog pisalo da žele da „poprave bag” u državnom sistemu.

Pitanje kako kompanije treba da se postave, i u kojoj meri uopšte treba da imaju svoj stav, jeste vrlo kompleksno. Sve više ljudi se pita na koji način bi to trebalo da rade, a da se to ne odrazi loše na jedinstvo tima i na misiju kompanije. Tako je CEO Coinbase-a objavio blog u kome je objasnio zašto će njegova kompanija zauzeti apolitični stav.

„Dok smatram da aktivizam počiva na dobrim namerama, mislim da ima potencijal da uništi deo vrednosti u većini kompanija, kroz ometanje rada i stvaranje unutrašnjih konflikta. Videli smo šta interne svađe u Facebook-u i Google-u mogu da učine produktivnosti, a postoji i niz manjih firmi koje su se susrele sa svojim izazovima.

Ja verujem da većina radnika ne želi da radi u ovako podeljenim okruženjima. Oni žele da rade u ujedinjenom timu, gde će biti poštovani i osećati se dobrodošlo, u radnom okruženju koji će im biti utočište od podela koje su sve prisutnije u svetu”, napisao je, između ostalog, u tekstu.

Koliko je kultura borbe za društvenu pravdu u SAD uzela maha, najbolje govori činjenica da je CEO pomenutog Coinbase-a ponudio otpremninu svim radnicima koji se ne slažu sa apolitičnim pravcem u kom je krenula kompanija.

Po prvi put u američkoj istoriji se od biznisa očekuje da imaju društveno angažovane stavove. Da li je to samo ovaj trenutak u istoriji ili nova pojava, i kako će se razvijati dalje u Srbiji, ostaje da vidimo.