Dok se čeka da zakon prepozna električne trotinete u Beogradu prodato 35.000 ovih vozila

Da je popularnost električnih trotineta sa svetskih trotoara prešla i na beogradske dokazuje i cifra od 35.000 prodatih dvotočkaša ovog tipa u srpskoj prestonici, ali i sve češći prizori „novih vozača” na ulicama. No, sa njima su došle i polemike. Na društvenim mrežama i u javnosti sve češće izazivaju žustre i negativne komentare, a u saobraćaju zabunu. Kuda treba da se kreću, kojom brzinom, ko sme da ih vozi, da li je potrebna dodatna zaštitna oprema? Odjednom, ovi vozači okarakterisani su kao opasnost.

To i bahata vožnja, pa motori 200km/h, to nikome ne smeta. Al električni trotineti, to je narodu mnogo veći problem 😂

— EmiL (@ViktorPrvi) July 20, 2019

Iz jedne od firmi koja u Beogradu svakodnevno rentira ova vozila, kažu da je glavni razlog za negativne reakcije to što izostaje zakonska regulativa. U tom smislu ispred ove kompanije govori Kristina Milanović:

To je generalno najveći problem, i onda ljudi ne znaju gde smeju da voze. Na trotoaru su previše brzi, dok su na kolovozu zaista spori. Zato su ljudi dosta protiv trotineta. Mi naše klijente savetujemo, osnovno, da nose kacigu, da najviše idu trotoarom, ali ako idu kolovozom da idu brže. Ipak, za ulice je ova vožnja opasna. Na Novom Beogradu je lakše jer imaju biciklističke staze, pa se tamo i najviše voze trotineti, u starom gradu je zato veći problem.

Oni imaju i jasan stav kako bi se zakonski mogla rešiti i vožnja električnih trotineta, i električnih bicikala koje takođe izdaju.

Mi smo za to da se donese regulativa, da znamo i mi definitivno kuda i kako može da se vozi, da može npr. da se vozi po biciklističkim stazama, da bude određeno kojom brzinom sme da se vozi po trotoaru, npr. šest kilometara na čas ili kako je to već određeno u drugim zemljama.

Problema i nezgoda sa rentiranim trotinetima nisu imali, a svi trotineti tokom dana su izdati i rentira se sve već ujutru. Stranci preferiraju električna bicikla, naši ljudi trotinete. Profil ljudi koji rentira ove dvotočkaše je različit, ali najviše dominiraju oni od 20 do 35, 40 godina.

Za sada pak, zakon ih jednostavno ne prepoznaje, za vožnju ne treba dozvola, a oni koji ih voze samim tim ne moraju da znaju (i često ne znaju) saobraćajnu signalizaciju, niti su u obavezi da nose zaštitnu opremu. No, to bi uskoro moglo da se promeni.

Sudbina ovih vozila zavisiće od novog Zakona o bezbednosti saobaćaja koji će obuhvatiti i njihovu regulativu. Agencija za bezbednost saobraćaja za sada zastupa stav da naredne godine, kada stupi zakon na snagu, električni trotineti budu svrstani u takvu kategoriju da im se omogući da idu trotoarom, ako se kreću do šest kilometara na sat, odnosno, ako se radi o bržim trotinetima, da idu biciklističkim stazama. Na ovu temu Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže:

Idealan pravni okvir bio bi okvir čije sprovođenje bi sa jedne strane omogućilo bezbedno učestvovanje u saobraćaju električnih trotineta, a sa druge strane omogućio pa čak i podstakao upotrebu tog prevoznog sredstva. Svakako će najdelikatniji deo utvrđivanja pravila biti propisivanje saobraćajne površine za kretanje električnih trotineta. Kolovoz ili trotoar pitanje je sad. Biće neophodno i utvrditi šta je električni trotinet, kako bi se napravila što jasnija razlika pre svega u odnosu na motorizovane dvotočkaše poput mopeda i motocikla. Svakako bi bilo poželjno da se odredi i starosna granica za vožnju električnim trotinetom po javnim saobraćajnicama, kako se ne bi dogodilo da mala deca voze te nimalo spore naprave u javnom saobraćaju”, .

Do usvajanja odgovarajućih pravila, trotineti nisu gotovo uopšte regulisani zakonom. Ipak, ako električni trotinet učestvuje u saobraćajnoj nezgodi ili u kakvom drugom incidentu, vozač trotineta može biti i krivično i materijalno odgovoran, kaže naš sagovornik.

U iščekivanju novih pravila molim vozače električnih trotineta da budu svesni svih opasnosti koje nosi sa sobom vožnja tog prevoznog sredstva. Ako se krećete trotoarom, ne idite brže od pešaka, nemojte prolaziti blizu pešaka naročito ne ako im se približavate sa leđa. Ne zalečite se kada vidite prazan trotoar ispred sebe, jer možda upravo neko dete izlazi iz ulaza zgrade ili neko stariji izlazi iz prodavnice. Ako ste na kolovozu trudite se da budete što uočljiviji za vozače. Poštujte pravila saobraćaja a naročito ona koja se odnose na način kretanja, propuštanje, i dozvoljeni smer saobraćaja.

Gotovo svi stručnjaci podvlače: potrebna je zakonska regulativa, a ne zabrana, mada su se i takve inicijative već pojavile u srpskom društvu, pa je tako jedna Novosađanka pokrenula i peticiju da se ovaj prevoz zabrani. Izgleda da je ovaj, “ekološki” prevoz zbog izostanka pravila naišao na žustar tretman, iako se postavlja pitanje da li su vozači električnih trotineta zaista najveći ili toliko veliki problem u saobraćaju?

Praksa u Evropi

I van Srbije popularnost ovih vozila nailazila je na brojne kritike, o čemu svedoči i Okanović:

Na neki način, za sve države pa i za članice EU nagla ekspanzija električnih trotineta u javnom saobraćaju jeste iznenađenje. Neke države poput Velike Britanije potpuno su zabranile njihovu upotrebu u javnom saobraćaju, većina država ih tretira načelno kao bicikliste što znači da moraju da se kreću biciklističkim stazama ili trakama, a tamo gde ih nema moraju na kolovoz. Pojedine evropske države obavezuju vozače električnih trotineta da se kreću trotoarima ali brzinom hoda pešaka (sedam kilometara na sat).

Sigurno je da je sa strožom primenom kada su trotineti u pitanju krenulo u mnogim evropskim gradovima. Gradonačelnica Pariza pokrenula je inicijativu da se ograniči njihov broj, i u Francuskoj vlada vrlo negativna klima kada je ovaj vid prevoza u pitanju. U Francuskoj će krajem godine biti zabranjeno kretanje trotoarima, na biciklističkim stazama moći će da voze brzinom od 25 kilometara na sat, a na ulici 40. Da biste vozili električni trotinet u Holandiji treba vam vozačka dozvola, da imate više od 16 godina, i obavezna je kaciga ako vozite više od 25 kilometara na sat. Za kretanje električnim trotinetom u javnom saobraćaju, možete dobiti i kaznu do 500 evra. U Nemačkoj su već zabranjeni na trotoarima, a ista mera sprema se i u Austriji.

Ipak, i pored brojnih kontroverzi, startapi koji vladaju u ovoj oblasti, Lime i Bird, za samo godinu dana dostigli su vrednost koja nadmašuje 10 milijardi dolara, što je solidan znak da se korisnici i investitori nalaze na strani novog načina prevoza. Ostaje da vidimo koliko će regulativa ići u korak s njima.