IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Međunarodni dan žena na srpskom Tviteru obeležila je tema osvetničke pornografije i uopšte bezbednosti žena na internetu. Staša Ivković objavila je na Tviteru skrinšotove Telegram grupe koja broji 37000 članova, a na kojoj su deljene neovlašćene fotografije i snimci obnaženih žena, bez njihovog pristanka.
Internet je učinio svoje, načinio temu viralnom, a uključile su se i novine, veliki mediji i tabloidi. Ipak, značaj teme je veliki i veoma je važno da ne ostane zatrpana drugim dnevnim aktuelnostima. U ovom tekstu, u saradnji sa kolektivom Ženska solidarnost, detaljnije predstavljamo problem sajber nasilja i osvetničke pornografije, kao i potencijalna rešenja. Na kraju, izdvajamo i konkretne forme zaštite koje svi mogu preduzeti kako bi bili bezbedniji i bezbednije na internetu.
Kako navodi i Nevena Sofranić, osnivačica Recrooit, bezbednost na internetu nije dovoljno obrađena tema, te odgovornost IT zajednice leži u edukaciji sugrađana i sugrađanki u ovoj oblasti.
“Ugasiti jednu grupu nije dovoljno, potrebno je edukovati žene o ovoj pojavi kako bi se preventivno zaštitile, i osmisliti okvirni postupak u slučajevima koji će pomoći institucijama da brže deluju, sve do trajnog rešenja kao što je izmena zakona kojim se delo tretira kao posebno krivično.”
Sajber nasilje nedovoljno definisano
Svaka treća žena doživi neki oblik nasilja tokom svog života, navode podaci Svetske zdravstvene organizacije. Procenjuje se i da je svaka deseta žena do svoje 15. godine prošla kroz neku epizodu sajber nasilja.
Pojedine članice Evropske Unije relativno skoro su usvojile zakonodavstvo koje tretira različite oblike sajber nasilja nad ženama i devojčicama. Iako ovo predstavlja ispravne korake u rešavanju problema, mnoga istraživanja sugerišu da ovo nije dovoljno.
Od 1160 slučajeva osvetničke pornografije prijavljenih u prvih šest meseci nakon njene kriminalizacije u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 61% ovih slučajeva ostalo je nerazrešeno.
Mnogo toga ukazuje na manjak jasnoće kada je u pitanju ovaj problem. Rešenje je, navode iz Ženske solidarnosti, da se krene od same definicije, odnosno prihvatanja činjenice da je i sajber nasilje oblik nasilja nad ženama i devojčicama.
Pod pojmom osvetničke pornografije se podrazumeva svako delo koje uključuje neovlašćeno snimanje (fotoaparatom ili kamerom), deljenje kao i pretnje deljenja snimaka na kojima se osoba nalazi obnažena ili su seksualne prirode.
Distribucija ovakvog sadržaja je često praćena i takozvanim doksovanjem, tj. deljenjem ličnih informacija o ženama koje se nalaze na snimcima i fotografijama. To su privatni podaci poput imena, prezimena, broja telefona, adrese, i slično.
Kako se edukujemo o ovoj temi
“Ovo je neophodna tema u školama, jer je internet sada dostupan i devojčicama i dečacima, a kada su otkrivene grupe na Telegramu, u većini takvih grupa postojala je i dečija pornografija i snimci i slike maloletnica.”
Iz Ženske solidarnosti navode da su pojedinci, za edukaciju o ovoj temi, prepušteni sami sebi i seminarima nevladinih organizacija. Kažu da je tema rodno zasnovanog nasilja na internetu neophodna tema za škole, između ostalog jer je za vreme pandemije digitalno nasilje drastično poraslo, a pored svih nas i same škole su prešle na onlajn rad.
Sa druge strane, u poslovnom svetu, od strane zaposlenih se podrazumeva lična odgovornost, kao i određena doza promišljanja u komunikaciji i radu, bilo na mreži ili van nje, navodi Dejan Levaja, stručnjak za sajber bezbednost i osnivač firme RAS-IT. On kaže da se u kompanijama, ali ne svim, sprovode redovne obuke podizanja bezbednosne svesti (security awareness training), polažu se testovi, rade se vežbe sa i bez najave (slično “uzbunama” u vojsci).
Sve ovo utiče na korisnike i korisnice da na prvom mestu shvate da postoje rizici, zatim da eventualno prepoznaju pretnje i da u skladu sa kompanijskom politikom reaguju na adekvatan način.
Ova tema nije samo za žene
Kad je u pitanju sama osvetnička pornografija, u ogromnom procentu žrtve su žene, dok su muškarci ti koji slike i snimke distribuiraju. Kada su Telegram grupe došle do javnosti, internetom su počele da kruže slike gde žene doslovno samo postoje na stanici, u parku, a zbog toga su uslikane. Iz kolektiva kažu da se time jasno šalje poruka da ni jedna žena nije bezbedna.
Ipak, ono što svi možemo da uradimo, a posebno muškarci, jeste da krivicu nikada ne svaljujemo na žrtvu. Nije, niti treba bude, pitanje zašto su žene slale fotografije, već je isključivo pitanje zašto je neko to poverenje zloupotrebio ili fotografisao bez pristanka.
Ovo takođe nije individualni, već sistemski problem, potvrđuju u kolektivu. Potrebna je adekvatna reakcija državnih organa, ali i izmena zakona gde će se osvetnička pornografija uvesti kao zasebno krivično delo.
Potrebna sistemska rešenja
Problem ne može biti rešen deaktiviranjem jedne onlajn grupe, niti kažnjavanjem nekolicine prestupnika, iako je to dobar početak. Edukacije kako žena, tako i muškaraca, i efektivna primena i modifikacija zakona o visokotehnološkom kriminalu u skladu sa menjanjem tehnologije u ovoj situaciji najvažniji.
Individualni pristup je poželjan, ali ne i dovoljan, pa i iz kolektiva predlažu više pravaca delovanja na sistemskom nivou:
- pristup pravnim i drugim specijalizovanim službama podrške za žrtve
- programi edukacije koji će podići stepen senzibilnosti na ove teme
- koordinisane kampanje dizanja svesti koje bi obučavale žene i devojčice da prepoznaju oblike sajber nasilja, kao i da znaju svoja prava i koje su im službe na raspolaganju za pomoć i podršku
- mere prevencije i definisanje standarda kojim bi se izbeglo štetno rodno stereotipiziranje i širenje degradirajućeg sadržaja
Kako da žene budu bezbednije na internetu
Što se tiče samog tehničkog aspekta zaštite, postoje stvari na koje možemo uticati, ali i one na koje ne možemo. Kako kaže Dejan Levaja, razvijanje bezbednosne svesti, odnosa prema sopstvenoj, ali i tuđoj privatnosti je individualna stvar i više zavisi od vaspitanja i ličnog karaktera nego od bilo čega drugog.
Dodaje da je su za izvršenje (tehnološkog) krivičnog dela neophodni motiv, alat i prilika i da u kontekstu teme osvetničke pornografije, žrtva ne može mnogo uticati na motiv (nedostatak elementarnog morala nasilnika) i alate (kamere, telefoni, internet…), pa čak ni na priliku ukoliko ne zna da je snimana. U tom smislu, zaključuje Levaja, zaštita zapravo uopšte nije u tehničkom domenu, ni kod preventivnih, ni kod eventualnih korektivnih mera.
Ipak, za neke situacije postoje određeni metodi zaštite koji se preporučuju. Jedan od tih je i zaštita različitim šiframa visoke jačine. Kada nemate ideju za šifru, postoje onlajn programi koji generišu šifre za vas.
Ovde se takođe preporučuje veliki oprez, jer kada su u pitanju šifre postoji mnogo preporuka, koje ljudi uglavnom ne poštuju. Preporuka je da se za pristup aplikacijama, društvenim mrežama i drugim internet resursima koriste dugačke i kompleksne lozinke. Lozinke se ne smeju ponavljati, odnosno, za svaki nalog mora se koristiti drugačija lozinka. Idealno je da se lozinke ne snimaju u internet pregledač jer je dovoljna jedna softverska ranjivost u brauzeru da poništi sve pomenute predostrožnosti.
“Koliko ljudi poznajete koji bi primenjivali ovakav pristup? Verovatno nikoga. U sukobu komfora sa jedne, i bezbednosti sa druge strane, pobeda bezbednosti je na nivou statističke greške. Bezbednost zahteva učenje, ulaganje truda i na kraju samodisciplinu jer je u pitanju proces. S obzirom da ne postoji mogućnost “prinude na bezbednost”, već se ista zasniva na svesti pojedinca, procenat kućnih korisnika/korisnica koji će primenjivati makar i osnovne mere će uvek ostati izuzetno mali. Svakako, o ovim temema treba što više govoriti u medijima, jer je i to vrsta podizanja svesti, ali ne treba očekivati senzacionalne rezultate”, zaključuje Levaja.
Ipak, postoje stvari koje bi žene trebalo da znaju i primene u svakodnevnom životu kako bi bile bezbednije od strane ovog vida nasilja. U nastavku teksta, prenosimo u celosti preporuke udruženja Ženska solidarnost.
Individualne preporuke
Ako vam je potrebna fizička popravka ličnog uređaja ili ako menjate uređaj, postarajte se da slike izbrišete i ako možete, da unutrašnju memoriju i fizički uništite jer se i izbrisane fotografije mogu lako „povratiti“ sa memorije uređaja. Ako vam je potrebna popravka uređaja, obratite se samo proverenim serviserima.
Progonitelji i voajeri iz soba za osvetničku pornografiju „skidaju“ slike i sa Linkedina. Koliko god da je fotografija profesionalna i neseksualna, žene i dalje ostaju potencijalna meta osvetničke pornografije, doksovanja i špijuniranja preko interneta. Ali kao i sa svim predatorima, cilj je da im se „posao“ ne olakša. Npr. slike sa plaže na društvenim mrežama delite samo sa užim krugom prijatelja.
Dalji saveti su: koliko god vam se virtuelni prostor činio bezbedan, budite vrlo oprezne u tome šta delite sa drugima. Skoro je jedan veliki i poznati ženski forum koji je reklamiran kao forum isključivo za žene, imao problem proganjanja i špijuniranja od strane muških „članica“, što im je olakšano jer su devojke javno delile svoje fotografije misleći da se nalaze u sigurnom virtuelnom prostoru za žene. Zaštitite svoje web kamere jer mogu biti hakovane.
Fotografije koje stavljate na društvene mreže neka sadrže minimum podataka preko kojih možete biti praćene. Zaključajte profile i obratite pažnju koga prihvatate kao prijatelja na društvenim mrežama. Delite svoje svakodnevne fotografije samo sa užim krugom prijatelja.
Ako pišete na internetu (forumi, društvene mreže) pseudonim je apsolutna preporuka, ne lično ime i prezime. Izbegavati bilo kakve lične podatke preko kojih možete biti identifikovane i van virtuelne stvarnosti, npr. ne stavljajte svoje ime ili nadimak i godinu rođenja. Ako ste izložene verbalnom nasilju, prijavite nasilnika. Žene trpe mnogo više verbalnog i polno-zasnovanog nasilja na internetu – ovo nije normalna pojava i ne treba je tolerisati. Skrinšotujte sve primere uvreda i nasilja.
I na kraju, najbitnije – partner koji zahteva na golim fotografijama i koji vrši pritisak na vas da mu pošaljete gole fotografije je velika „crvena zastavica“. Bez obzira koliko lepo molio i koliko to bio deo „zavođenja“, ne delite podatke ni sa kim ko vrši bilo kakvu vrstu pritiska da mu se šalju „nude“ fotografije jer je ovo tip osobe koji će najverovatnije to poverenje zloupotrebiti. Nije bitno to što „svi to rade“, bilo kakvu vrstu pritiska, uslovljavanja, i ucenjivanja („ako me voliš, ti ćeš to da uradiš“ i slično) treba shvatiti kao ozbiljno upozorenje i problem sam po sebi. Ako imate poverenja u tu osobu i odlučite se da šaljete svoje „nude“ slike, slikajte se tako da vam se ne vidi lice i nikakva lična karakteristična obeležja tipa: tetovaže, specifični mladeži, okolina iz koje se može lako zaključiti gde stanujete i ko ste. Današnji partner sutra može postati osvetoljubivi bivši.