Microsoft će snimati podatke u DNK — 1.000.000.000 terabajta staje u 1 gram

1 gram DNK može da čuva 1 000 000 000 terabajta podataka više od hiljadu godina. Praktično, ako je verovati još nekim poređenjima, gepek automobila napunjen DNK može u sebi da sadrži svo znanje ovog sveta.

Microsoft je možda fejlovao sa pametnim telefonima, IE-om, Vistom (koju je Balmer nazvao svojom najvećom greškom) i pandanom iPodu, Zune uređajem, ali sada teži da se pozicionira kao vođa promena u čuvanju podataka, koristeći upravo ovu mogućnost.

https://media.giphy.com/media/TlK63EWmJDBa5MjIr6g/giphy.gif

U radu koji je Microsoft Research objavio u saradnji sa Washington univerzitetom iznose da će do 2017. godine naš “digitalni univerzum” prerasti 16 zetabajta (1 zetabajt = 1 000 000 000 000 000 000 000 bajta).

Iako je ovo dovoljna količina prostora da uskladištite HD snimke stvarane duže od 36 000 godina ili da strimujete čitav sadržaj Netflix kataloga nekoliko hiljada puta, problem nastaje kod pitanja: kako i gde skladištiti ovu gomilu podataka? Čak ni poboljšanja u skladištenju ne daju dovoljno dobar odgovor na ovo pitanje.

DNK lanac predstavljen je kao moguće rešenje zbog svoje gustine i istrajnosti: po kubnom milimetru moguće je uskladištiti do 1 egzabajt memorije, a polu-život je 500 godina.

Novi jezik: 0, 1 → A, C, D, T

Predstavljanje podataka kroz DNK zahteva pronalaženje načina da se dosadašnji jezik sladištenja — binarni sistem kečeva i nula — pretoči u jezik DNK.

Ako raspored četiri nukleotida (adenin, citozin, timin i guanin) koji grade molekul DNK razumemo kao reči koje grade rečenice, predlažu istraživači, moguće bi bilo da binarni niz 01110001 kompresijom u Hafmanov kod pretočimo u brojeve od 0 do 4, odnosno niz slova CTAC.

Pored toga što sarađuje sa naučnicima na razvijanju novog metoda skladištenja, Microsoft je kupio 10 miliona lanaca DNK od startapa Twist Bioscience, potvrđujući zainteresovanost da u ovo polje investiraju više od podrške akademskom radu u genetici.