Github i diskriminacija žena i njihovog koda na njemu — da li stvarno postoji?

Kod koji pišu žene ocenjen je boljim od muškog sve dok se ne sazna da je iza njega žena. Ovo su rezultati studije izvedene kroz analizu GitHuba i koja je podigla veliku prašinu kao još jedna potvrda seksizma u tehnologiji. Ovo je još jedan dokaz da ne treba verovati sve što pišu mediji, pa čak ni kada su veliki poput BBC-ja.

Studija je zasnovana na 2.6 miliona takozvanih pull zahteva — predloga za izmenu koda koji su predlagani od strane programera oba pola i istraživači su otkrili da pul zahtevi od žena na projektima na koje nisu bile uključene ranije ima veći procenat prihvatanja od muškaraca.

Međutim, kada se pol identifikuje (kroz informaciju na Github profilu ili na drugi način) nivo prihvatanja opada za 9.3% i postaje niži od prihvatanja zahteva koji predaju muškarci.

Zaključak istraživača je sledeći:

Rezultati nagoveštavaju da iako žene na githubu mogu biti kompetentnije, predrasude protiv njih ipak postoje.

Međutim, studija još uvek nije prošla stručnu recenziju (peer review), a zajednica na Hacker Newsu krenula je da detaljnije sagledava rad, za razliku od velikog broja ozbiljnih svetskih medija koji su je samo preneli.

Prikupljanje podataka

Pre nego što uđemo u konretne rezultate, valjalo bi objasniti metodu istraživanja. Istraživači su napisali dva programa specifično za ovu studiju. Prvi koji automatski povezuju mejlove kontributora sa Google Plus stranicom kako bi otrkili pol korisnika i drugi koji automatski daje rezultat nalozima na osnovu jasnoće pola iz korizničkog imena.

Na ovaj način uspeli su da obrade prilično veliki uzorak — 2.5 miliona pull zahteva podnetih od strane muškaraca i 150.000 od strane žena.

Ovde je vrlo zanimljiva i razlika u brojkama koja je slična i ranijoj analizi o broju korisnika Githubu prema polu, gde se pretpostavlja da žene obuhvataju manje od 20% starovanih Guthub naloga. Bilo bi zanimljivo da se ova studija pozabavila i time da li muškarci i žene u podjednakoj meri podnose pul zahteve, jer sudeći po ovome znatno manje žena predlaže korekcije i dopune na Githubu.

Šta zapravo kažu podaci?

Utvrđeno je da su izmene koje su žene predlagale kroz pull zahteve bile veće i nisu bile konkretno okrenute ka ispunjavanju potvrda projekata, što znači da nisu bile “izmene koje se lako prihvataju”.

Istraživači su izdvojili dve relevantne grupe kontributora — insajdere (one koji su već doprinosili projektu) i autsajdere. Među insajderima žene imaju isti procenat uspeha kao i muškarci kada pol nije otkriven, a bolje kada se zna. Ne postoji konkretno koliko bolje, jer rad ne daje cifre već samo grafike na kojima deluje da je ta prednost 1%.

Među autsajderima žene postižu isto ili bolje kada je pol sakriven i isto ili gore kada je otkriven (opet nema cifara, već samo grafici). Istraživači tvrde da žene prolaze lošije kada je pol otkriven, te je to pretpostavljamo zasnovano na podacima koje imaju. Gledanjem na grafik opet deluje da je razlika 1% (kada je pol otkriven 64% korekcija podnetih od strane muškaraca se prihvata, a 63% od strane žena).

Zaključak rada povodom ove teme je da se među insajderima ne vidi dokaz predrasuda, dok se za autsajdere vidi.

Prihvatanje ženskih korekcija je 71.8% kada se pol ne vidi, a opada na 62.5% kada se pol identifikuje. Postoji i sličan pad kod muškaraca, ali efekat nije toliko jak.

I opet, nemamo koliki je taj efekat kod muškaraca, već moramo verovati na reč.

Dakle, šta možemo zaključiti iz ovog istraživanja:

1. Među insajderima ženske korekcije imaju veće šanse prihvatanja od muških, a kada je pol vidljiv vidimo pozitivnu diskriminaciju prema ženama u ovoj grupi
2. Među autsajderima opet žene imaju veći procenat prihvatanja od muškaraca, ali otkrivanje pola pokazuje negativne predrasude prema ženama. Nije naglašeno da li je ovo statistički relevantno, jer oktrivanje pola smanjuje procente prihvatanja kod pola, ali ne znamo koliko je to kod muškaraca jer autori taj podatak nisu izneli.
3. Studija ne razmatra zbog čega postoji pad u prihvatanjima kod oba pola kada je pol otkriven, što je veliki izazov za razmatranje celih rezultata. Da li je to zbog kvaliteta predloga, programera, drugih osobina onih koji otkrivaju svoje polove (zbog pozicije na poslu, firme za koju rade, razlog zbog čega kontributuju, itd.)
4. Istraživači ne naglašavaju korišćenje Bonferoni korekcije koja je obavezna kada se razlažu podgrupe (i ne može se primeniti, jer ne znamo koliko je postojalo definicija autsajdera i insajdera na osnovu kojih su posmatrali podatke)
5. Istraživanje nije pokušalo da napravi komparaciju i kontrolu nad činjenicom da su ženske promene “teže za prihvatanje” i koliko to menja pogled na ovo istraživanje
6. Pol onoga ko odobrava korekcije je veoma relevantan, a na ovo pitanje autori odgovaraju da “analiza (ne ona u radu — morali smo dosta da izostavimo kako bi bilo fokusirano) pokazuje da su žene strože prema drugim ženama nego što su prema muškarcima. Muškarci su stroži prema drugim muškarcima nego prema ženama”. Ovo može dovesti do prilično drugačijeg zaključka, koji može dovesti i do toga da su žene “krive” za predrasude prema ženama, mada s obzirom na mali broj njih ne mora biti relevatno. Ipak bi bilo dobro videti šta se tu krije.

Nije ideja ovog teksta, niti pitanja i korekcija koje su došle iz zajednice da negira diskriminaciju žena u bilo kom sektoru, a posebno u tehnologiji gde žena definitivno ima znatno manje od muškaraca. Poenta je da je veoma važno biti pažljiv prilikom ovakvih istraživanja, ali i izveštavanja o njima.

Nema sumnje da je uložena značajna količina vremena i truda da bi se sprovelo ovo istraživanje i utvrdili efekti poznavanja nečijeg pola prilikom ocenjivanja doprinosa koda i izmena. Čini se i jasnom dobra namera da se ukaže na diskriminaciju i pokretanje inicijativa za njihovo rešavanje.

Međutim, mišljenja sam da ukoliko nas istraživanja upućuju na pogrešne ili nepotvrđene zaključke, da ćemo se okrenuti rešavanjem segmenta diskriminacije koji možda ne postoji ili nije najjači, umesto da energiju usmerimo tamo gde ima najviše problema.