Deset godina u padu: Da li se bliži kraj Mozilla Firefox-a?

Udeo Firefox-a na tržištu je u padu već gotovo čitavu deceniju, nedavno je došlo i do otpuštanja 250 radnika, pa se postavljaju ozbiljna pitanja o budućnosti poslovanja Mozille.

U avgustu ove godine je samo 4 % onih koji pretražuju internet koristilo ovaj browser — u odnosu na  34,1 odsto u julu 2010.

Prošlog meseca otkaz je dobila četvrtina ukupno zaposlenih dok je dodatnih 60 radnika premešteno na druge pozicije. Umanjili su i sredstva koja ulažu u razvoj alata i funkcionalnosti platforme. Reč je o drugom po redu masovnom otpuštanju radnika u 2020. godini, nakon što je u januaru prethodno 70 ljudi izgubilo posao — uključujući i neke zaposlene na seniorskim pozicijama.

Potezi Mozille su posledica pada prihoda, koji su opet posledica smanjenog udela na tržištu popularnog browser-a. Istovremeno sa ovakvim rezultatima, CEO organizacije Mozilla je povećala svoj godišnji prihod sa približno 500.000 na čak 2,4 miliona dolara, između 2009. i 2018. godine.

Mozilla, organizacija koja stoji iza Firefox-a, već duže vreme ima godišnje prihode od približno pola milijarde dolara. Pravi problem je u tome što novac nije ulagan u finansijsku nezavisnost. Sajt calpaterson.com je, zbog toga, pokušao da analizira poslovanje Mozille, utvrdi šta je uzrok problema, i zaključi da li će organizacija moći da se „iščupa” iz ove situacije.

Budući da je Mozilla nevladina organizacija, autor je primenio tradicionalne metrike za NVO-e. U pitanju su: troškovi vođenja poslovanja, zatim etika, i rezultati.

Troškovi vođenja poslovanja

Jedan od najpopularnijih i najintuitivnijih načina da se oceni NVO je po odnosu količine novca koji se troši na misiju i količine para za takozvani overhead. Ukoliko se prikupi novac za humanitarne svrhe u zemljama trećeg sveta, većina bi trebalo da se potroši na hranu, odeću i lekove za ugrožene, a ne na, recimo, auto za direktora.

U tom pogledu, Mozilla stoji veoma loše. Čak 30 odsto svih troškova odlazi na vođenje organizacije. Po uputstvima Charity Navigator-a, organizacije koja meri efektivnost NVO-a, Mozilla bi dobila ocenu 0 od 10. Primera radi, za ocenu 10 od 10, potrebno je da troškovi za vođenje organizacije padnu ispod 15 procenata. Veliki doprinos, kao što je već pomenuto, jeste plata CEO-a koja je iznosila 2,4 miliona dolara u 2018.  Njena primanja su se, inače, udvostručila u prethodnih pet godina.

Etika

Većina prihoda koju Firefox generiše dolazi od ugovora koji je potpisan sa Google-om. Oni su 2011. ugovorili da Google pretraživač bude podrazumevan na Firefox-u, što im je donelo garantovanih 300 miliona dolara godišnje. Dogovor je nedavno obnovljen do 2023, ali detalji nisu obelodanjeni.

Problem je u tome što Mozilla sebe predstavlja kao NVO koji brine o privatnosti korisnika. Međutim, Google generiše profit pomoću sistema za oglašavanje koji prati ponašanje korisnika na internetu, uglavnom bez njihove dozvole.

Uz to, kako Firefox-ov udeo na tržištu pada, tako će se smanjivati i profit koji dobijaju od saobraćaja koji usmeravaju preko Google pretraživača.

Rezultati

Upravo je udeo na tržištu jedan od najvećih problema Mozille. U avgustu je samo 4% korisnika koristilo ovaj browser — u odnosu na rekordnih 34,1 odsto u julu 2010. Udeo upotrebe na telefonima je manji od pola procenata.

U proteklim godinama Firefox je pokrenuo uvođenje velikog broja funkcionalnosti, ali je većina tih projekata ubzo napuštena. Kao što je poznato, razvoj softvera je skup — svaki projekat zahteva analitičare, dizajnere, istraživače tržišta, developere i brojne druge ljude. Ovakvi promašaji samo dodaju teret na poslovanje organizacije.

Budućnost Mozilla Firefox-a

Svi podaci govore da Mozilla mora nešto da promeni u svom poslovanju, zaključuje calpeterson.com.

Pre svega, moraju da smanje troškove, budući da su im se smanjili prihodi. Nažalost, niko nije uveren da će rukovodioci sebi smanjiti primanja, već će najverovatnije odlučiti da „režu” troškove razvoja platforme.

U prilog tome, donekle, govori izjava CEO-a Mozille:

„U budućnosti ćemo biti manji. Drugačije ćemo se organizovati i reagovaćemo mnogo brže i spretnije. Više ćemo eksperimentirati i brže ćemo se prilagođavati. Češće ćemo stvarati saveznike van naše organizacije i bićemo mnogo efikasniji u tome”, rekla je ona.

Ostaje da se vidi da li će jedan od najpopularnijih browser-a sam sebe sahraniti svojim odlukama, što bi omogućilo da giganti Chrome i Safari uzmu još veći deo “tržišnog kolača”, a da se time zapravo umanji izbor kvalitetnih pregledača za sve one koji traže alternativu.