Denis Riči je čovek kojem dugujemo mnogo. Unapredio je razvoj računara, pre svega na polju operativnih sistema i programskih jezika.

Poznat je po UNIX-u i C-u, a u ovom članku prisetićemo se ko je on bio, i pod kojim okolnostima je nastao softver koji je oblikovao dalji tok računarstva.

Diplomac sa Harvarda u Bell Labsu

Riči je rođen 9. septembra 1941. godine i odrastao je u Bronksvilu, gradiću u državi Njujork. Od malih nogu pokazivao je sklonost ka matematici i fizici, što i nije začuđujuće s obzirom da je njegov otac bio cenjeni naučnik koji je većinu karijere proveo radeći u Bell Labsu.

Denis nastavlja porodičnu tradiciju, i nakon završetka studija iz fizike na Harvardu, 1967. godine zapošljava se u istom istraživačkom centru u kojem je radio i njegov otac. Tri godine kasnije odbranio je i doktorsku tezu iz oblasti računarskih nauka.

Belove laboratorije jedan su od najjačih istraživačkih centara na svetu. U to vreme pripadale su kompaniji AT&T, a u njima su nastali neki od najbitnijih izuma prošlog veka.

U trenutku kada im se mladi diplomac Riči pridružio, naučnici u Belovoj laboratoriji radili su na jednom velikom softverskom projektu. Multics je trebalo da bude prvi operativni sistem sa tada naprednim karakteristikama, kao što je hijerarhijski fajl sistem.

Veliki broj inženjera i naučnika radio je četiri godine na tom projektu, a razvoj softvera tada je bio mnogo skuplji i zahtevniji nego danas. Rukovodeći ljudi iz laboratorije počeli su da gube veru u završetak projekta koji se odužio, pa 1969. godine odlučuju da ga napuste.

Razvoj Multicsa tada je preuzela kompanija Honeywell, a on se i danas smatra jednim od ključnih stepenika u razvoju operativnih sistema. Poslednja instanca Multicsa ugašena je 2000. godine.

Nastanak C-a i UNIX-a

Riči i njegov kolega Ken Tomson nisu bili zadovoljni nedovršenim projektom. Želeli su da pokušaju ponovo. Ono što je ubilo prošli projekat bila je njegova preterana složenost, pa se dvojica programera ovog puta odlučuju za jednostavniju arhitekturu.

Nakon neslavno završene epizode sa Multicsom menadžment Bell Labsa nije bio oduševljen ovom idejom, pa Riči i Tomson počinju da rade na tom projektu bez zvanične podrške kompanije. Daju mu, kako je Riči jednom rekao, “izdajničko ime” u odnosu na Multics — UNIX (Unics).

Kao što smo već rekli, razvoj softvera je tada bio veoma zahtevan proces, ali se njih dvojica ipak upuštaju u tada skoro nemoguću misiju.

Shvatili su da korišćenjem tada popularnih jezika neće daleko dogurati, pa Riči odlučuje da napravi alat prilagođen potrebama ambicioznog projekta.

Kako bi stvorili jezik prilagođen za razvoj UNIX-a, počinju sa unapređivanjem postojećeg BCPL-a. Uspevaju da ga spakuju u 8 kilobajta, i toj poboljšanoj verziji daju ime “B”.

Riči nastavlja da usavršava jezik kako bi bio pogodniji za razvoj sistemskog softvera, i nakon nekoliko međuverzija B jezika, 1970 godine pravi prvu verziju novog programskog jezika.

Dizajnirao ga je prema potrebama projekta na kojem su radili, i nije očekivao da će doživeti preteranu popularnost. Kao nečemu što je došlo posle jezika B, nazvao ga je C, što i nije preterano kreativna politika davanja imena. Ipak, to ga nije sprečilo da postane jedno od najvažnijih imena među programskim jezicima.

C je imao jednu ključnu osobinu — mogao je da radi na svim arhitekturama računara. Samim tim tu osobinu nasleđuje softver napisan u njemu, pa UNIX postaje prvi portabilan operativni sistem. Sistem koji je mogao da radi na bilo kom računaru.

Dalekosežni uticaj

Denis nije bio jedan od glasnih ljudi koji žele da privuku pažnju na sebe — ono što nam je ostavio govori samo za sebe.

Stvorio je jedan od najpopularnijih i najbržih programskih jezika, u kojem su napisani neki od najvećih softverskih projekata na kojima se zasniva moderna tehnologija.

Operativni sistemi kao što su OS X i Linux nastali su pod direktnim uticajem UNIX-a, koji je postavio standarde u dizajnu operativnih sistema. Iz ovoga je jasno koliko je UNIX-ovo nasleđe.

Ipak, Denis Riči nije samo stvorio značajan operativni sistem i efikasan programski jezik. On je oblikovao generaciju programera, usmerivši time čitavu tehnologiju na jedan put.

Knjiga koju je napisao zajedno sa Kerniganom, jednostavnog imena “The C programming language” i dalje je obavezna lektira za sve developere širom sveta. Smatra se jednom od najuticajnijih i najboljih programerskih knjiga ikada.