Darvinizam vs dizajn u startapima — kako dobar dizajn pobeđuje statistiku

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Preduzmi ideju koji finansira USAID.

U jednom od predavanja na svom CS183: Startup kursu, Piter Til se pozabavio važnom temom dva suprotstavljena pristupa u pravljenju startapa. Prvi pristup podrazumeva jak fokus na iterativni pristup, statistiku, oslanjanje na inpute korisnika – sve ono što se preduzetnicima podučava kao Sveto pismo razvoja proizvoda. Drugi pristup je mnogo više deterministički i podrazumeva jak fokus na viziju i dizajn – ne samo dizajn proizvoda već i dizajn same poslovne strategije. Til kroz analizu prednosti i mana oba pristupa daje koristan okvir za preduzetnike kada traže balans između sopstvene vizije i inputa sa tržišta.

Darvinistički pristup

Prvi pristup se ogleda u sledećim praksama:

Darvinističko A/B testiranje
Iterativni procesi
Mašinsko učenje
Bez razmišljanja o budućnosti
Kratki vremenski horizonti

Til smatra da sve ove prakse imaju svoju legitimnu primenu i da se ne može reći da su oni koji se vode ovim principima u krivu. Međutim, ne može se ni smatrati da su potpuno u pravu.

Prolazeći kroz svaki fenomen, lako je napraviti rupe koje sugerišu da postoje bolji načini. Darvinizmu su potrebne milijarde godina da bi funkcionisao razumno dobro. Startapi nemaju to vreme. I iako je darvinizam optimističan u makro smislu, učesnici ga ne doživljavaju uvek na taj način. Na tom putu može biti mnogo pokolja i razaranja. Kada ljudi pominju darvinističku teoriju u poslovnom kontekstu, verovatno će učiniti nešto zaista podlo. A iteracija i mašinsko učenje su često izgovori za poslednja dva fenomena — nerazmišljanje o budućnosti i kratki vremenski horizonti.

Povratak dizajna

Apple je najbolji primer suprotnog pristupa, gde se promišljen dizajn radi na svakom nivou: postoji očigledan fokus na dizajn proizvoda, korporativna strategija je dobro definisana, postoje definitivni, višegodišnji planovi, stvari se metodično odvijaju.

Til smatra da se značaj dizajna i uspeh Apple-ovog pristupa veoma jasno oslikava kroz vrednost Apple-ovih akcija, kao i činjenicu da su tokom godina one često bile potcenjivane.

Tokom poslednje decenije ljudi su bili jako zaostali u odnosu na Apple akcije. Neodređeni svet finansija ignorisao bi svakog ko tvrdi da ima tajni plan za izgradnju novih proizvoda. Stiv Džobs je preuzeo Apple na 3 dolara po akciji. Godine 2003, nakon što je Apple već imao dobru vuču, akcije su se trgovale za samo 6 dolara po akciji. Institucionalni investitori sistematski podbacuju Apple jer ne znaju kako da razmišljaju o budućnosti.

Apple je svojim pristupom pomogao rađanje nove generacije biznisa koji su smatrali da su dobro dizajnirani proizvodi zaista važni. Airbnb, Pinterest, Dropbox i Path imaju veoma anti-statistički osećaj. Tilovo tumačenje je da postoji neka vrsta telepatske veze između ovh proizvoda i onoga što ljudi žele, a da je ta veza – odličan dizajn. On još smatra da odličan dizajn kao ključna veza sa korisnicima i njihovih iskustvom daje bolje i brže rezultate od darvinističkog A/B testiranja ili iterativnog pretraživanja kroz neverovatno veliki prostor za pretragu.

Na osnivačima je da procene na koji način će kombinovati ova dva pristupa, a to će u velikoj meri biti određeno i njihovom veštinom i vizijom sa kojom započinju biznis.