Danijel 20 godina razvija open-source rešenja poput cURL-a. Nedavno je dobio pretnju smrću zbog toga.

Danijel Stenberg preko 20 godina radi na cURL projektu otvorenog koda, koji je sam zasnovao. Nedavno je dobio pretnju smrću.

Kako je cURL ključni komad infrastrukture većine softvera koji se povezuju s internetom, njegovo ime i kontakt adresa često se nalaze u licencama komercijalnih i drugih softvera.

Zbog toga, kako sam autor prenosi na svom blogu, ljudi mu često pišu žaleći se na komad softvera ili aplikaciju koja ne radi, misleći da, pošto je njegov mejl u dokumentaciji, on mora da ima neku neposrednu vezu sa čime god da oni imaju problema.

Mračna strana ovakve izloženosti i pristupačnosti je što se ponekad čovek može sresti sa nestabilnim ličnostima, što se i desilo Danijelu, pa je nedavno napisao uznemirujuć post na tu temu.

Prvi mejl koji je developer dobio od anonimne ličnosti sadržao je samo naslov „Zaklaću te” — i sedam slika tj. skrinšotova delića njegovog koda.

Danijel se odlučio da odgovori, jer ga je oštrina samog naslova jako povredila. Programer je smatrao da je u pitanju neprimeren stav, i da nije odgovoran za svaku upotrebu njegovog koda.

Ulaženje u raspravu sa anonimnim čovekom nije bila dobra ideja, jer je odgovor bio još gori od prve poruke. Korisnik „Al Nocai” iskucao je mejl prepun optužbi, gde je okrivio Danijela za to što mu je „propao ogromni vladin projekt”, da je zbog njega „izgubio porodicu, decu, prijatelje i državu”.

Pored toga, optužio ga je i za svaki veći hak u poslednjih godinu dana, jer je „njegovo ime bilo po svim fajlovima”. Osim toga što je pokazao nerazumevanje načina na koji su različita hakovanja izvedena, pokazao je i da ne razume šta je zapravo cURL i koja je njegova uloga u tim sistemima.

Da stvar bude još gora, „Al Nocai” nije stao ni nakon što je Danijel obelodanio njihovu prepisku, i nastavio je da ga vređa i optužuje da je odgovoran za „kompromitovanje državnih servera, pokušaj ubistva, prevaru” itd.

Slučaj je brzo podstakao lavinu komentara na poznatim forumima, i konsenzus zajednice je jasan — radi se o neuravnoteženom pojedincu koji ne poznaje materiju i projektuje svoje neuspehe na developera koji u suštini ni za šta nije kriv.

Opšti utisak može se preneti rečima jednog forumskog komentara: „Zamisli da ti tako loše ide s kompjuterima da kriviš curl što je izmislio hakere”. Toksičnost open source korisnika izgleda ne zna za granicu, i to je problem koji je star koliko i slobodan softver.

Međutim, ovaj događaj ukazuje i na veći trend krivljenja open source developera za ranjivosti komercijalnih rešenja. U gotovo svim nedavnim hakerskim napadima, korporacije su brzo počele da kritikuju neplaćeni rad entuzijasta, kriveći ih za bezbednosne rupe u kodu.

Ipak, umesto da se sami osiguraju da njihov plaćeni proizvod bude bezbedan — ili, čak, da daju svoj doprinos repozitorijumu ili pomognu finansiranje zajednice — korporacije ipak pristaju da samo preuzmu gotovo i besplatno rešenje, jer im se u tom trenutku više isplati.

Rečima Brendana Ajka, osnivača Brave-a:

Blaming open source is the last refuge of a software scoundrel.

— BrendanEich (@BrendanEich) September 11, 2017