'Danas mi je rečeno da zbog toga što AI sada radi frontend više nema potrebe za mnom.' Viralna diskusija o nečemu što sve češće čujemo oko nas — šta su opcije za nas koji se nađemo u takvoj situaciji? Preporuke zajednice i signali sa tržišta

Deo kolega nam zamera što objavljujemo negativne vesti o našoj industriji, konkretno o otkazima. Ispravno ili ne, izbegavamo ih da ne bismo mračili ljude.

Međutim svi pričamo međusobno i znamo šta se dešava i da je situacija nestabilna, i ma koliko neprijatna bila valja pogledati s vremena na vreme gde smo i kuda idemo. 

Ako već ne možemo da promenimo globalnu situaciju, možemo da se prilagodimo — ili makar da znamo gde stvari idu pa i da odlučimo da se ne prilagođavamo.

Pre par nedelja se pojavila viralna diskusija na r/programiranje gde čovek priča kako su mu rekli da pošto sada AI radi frontend nema više potrebe za njegovim radnim mestom.

Po profilu deluje da je vrlo stvarna osoba u pitanju, a sama priča je nešto što smo puno puta čuli od kolega i, iza zatvorenih vrata, od mnogih poslodavaca.

U komentarima je dodao da su pre nekoliko nedelja otpušteni i dizajneri, a da su od programera ostali samo jedan backend programer i jedan devops. Ovo je skoro identičan razgovor koji sam pre nekoliko nedelja imao sa menadžerom u jednoj firmi o tome šta su oni uradili.

Šta predlažu kolege

Ako zanemarimo preporuke za prelazak na keramiku i drugo trolovanje, kolege su u toj diskusiji predložile nekoliko konstruktivnih pravaca za ljude u sličnoj situaciji.

Više kolega kaže da je vreme samostalnog frontenda prošlo, a jedan dodaje da će dobri programeri "praviti sve nezamislivom brzinom, i baviti se sistemom da lepo radi".

Jedan komentator koji i sam drži frontend na više projekata odgovara da to nije samo pisanje koda:

Drugi sve svodi na odgovornost:

Neki savetuju preduzetništvo:

Mrežni inženjer kome se bliži penzija vidi izlaz u sales engineeringu: kupci koji plaćaju skup proizvod traže čoveka od krvi i mesa koji razume tehnologiju, jer neće to kupiti od nekog četbota.

Drugi smatra da je AI samo nov izgovor. Otpuštanja su bila i ranije, a kad firma kaže da AI radi tvoj deo posla, to uglavnom znači da nema dovoljno posla, jer firme kojima posao raste ne otpuštaju. Savetuje da se prvo odmori, jer "mirnija glava uvek bolje donosi odluke".

Jedan komentator kao prednost vidi to što zna ceo sistem, a ne samo jedan njegov deo:

Autor je i sam jednom studentu u komentarima savetovao da završi fakultet, ide na razmene i seminare i gradi mrežu ljudi na koju može da se osloni.

Među prvim odgovorima bio je i ovaj, sa konkretnim preporukama alata:

Brišu se granice između pozicija

Nedavno smo pisali da je IT oglasa u SAD 17% više nego lane, a za AI i mašinsko učenje 88% više.

Za mesec dana najviše su porasli oglasi za arhitekte i inženjere bezbednosti, inženjere za deployment, QA i tehničku podršku, a za godinu dana veštine agentski AI, AI agenti i infrastruktura za AI.

Nezvanično čujemo da su se čak i neke domaće firmi koje su ove godine bile u vestima zbog otkaza vratile u mod zapošljavanja.

Bez obzira, situacija je bitno drugačija nego do skoro, i nestabilnija — šta to znači za ljude kod nas?

To smo pitali Nevenu Sofranić, osnivačicu firme za regrutovanje Omnes Group, i Milana Milanovića, CTO-a i autora knjige Laws of Software Engineering, koji o softverskom inženjerstvu piše u newsletteru Tech World With Milan.

Poslodavci očekuju da dizajner radi frontend, frontend bekend i više

Iz onoga što čujemo, utisak nam je da je na tržištu tražen više drugačiji način razmišljanja nego neki poseban stack.

Ovo je dramatična promena u odnosu na samo pre par godina i mnogima je nije lako prihvatiti, za početak, a onda i sprovesti u delo:

• traži se nov način razmišljanja — multidisciplinarnost
• traži se nov način razmišljanja — sposobnost i voljnost za pravljenjem celokupnih featurea, end-to-end pristup
• traži se fokus na ono što je uvek bilo najbitnije — arhitektura, integracija između delova sistema i razumevanje biznisa

Ovo redovno čujem i od poslodavaca u neformalnoj komunikaciji, a slično pokazuju i podaci iz SAD.

Po junskom izveštaju fonda SignalFire, udeo frontend pozicija pao je za oko 25%, najviše od svih, jer uz AI alate backend inženjeri sami prave i menjaju interfejse.

Taj fond recimo savetuje osnivačima startapa da frontend, dizajn i prototipove proizvoda spoje u jednu ulogu, product buildera.

Isti izveštaj kaže da je zapošljavanje juniora u velikim tehnološkim firmama oko 65% manje nego 2019, a istraživanje sa Stanforda da je zaposlenost ljudi od 22 do 25 godina u poslovima najizloženijim AI 19% niža nego što bi bila da je pratila manje izložene poslove.

Kod iskusnijih takvog jaza nema.

Nevena kaže da je u toku duboka strukturalna promena:

Utiska sam da svedočimo da se brišu granice između pozicija.

Poslodavci sve češće očekuju da dizajner može sam da sredi frontend, da se frontend developer prebaci i na backend, da backend inženjer sam "šipuje" feature bez dodatne podrške.

Seniori se i dalje traže jer je njihov učinak multiplikovan sa AI:

Kodiranje samo po sebi je postalo jeftino i brzo, ono što ostaje skupo i retko jeste sposobnost da neko planira arhitekturu, organizuje tim, definiše šta uopšte treba graditi i proceni kada je AI izlaz dobar, a kada nije.

Što se tiče junior-medior-senior lanca logika je jednostavna, ali neprijatna: nema smisla praviti "funnel" juniora ako firmi ionako ne treba više mediora i seniora za nekoliko godina.

Firme su, po njoj, sada u čekanju:

Firme radije ostaju oprezne i drže ljude "na klupi" nego da otpuštaju pa ponovo zapošljavaju, jer je to jeftinije nego trošiti resurse u prazno.

Za juniore i uloge koje AI pritiska, Nevena preporučuje sledeći pristup.

Juniori koji prihvate AI kao multiplikator, a fokusiraju se na inženjersku logiku i domen, mogu vrlo lako da zamene mediore.

Ako smo ranije instruisali juniore da se fokusiraju na razumevanje sintakse i pisanje koda, danas njihov fokus treba da bude na razumevanju arhitekture i code review, i sposobnost integracije LLM-ova, API-ija i rad sa RAG/Vector bazama, kao i razumevanje samog biznisa.

Programeri moraju imati širinu, a firme odgovornost za AI podučavanje

Pored svoje tehničke karijere i izdavačke karijere, Milan je i budni pratilac načina na koji se naša industrija razvija, i dugo pre AI ere. Redovno deli svoje uvide na društvenim mrežama, a samo na Linkedinu ga prati više od četvrt miliona ljudi.

Čitajući prepisku sa Milanom kristališe nam se nekoliko glavnih ideja:

• objektivna stvarnost — isti posao se danas završava sa manje ljudi i to nije samo hajp
• širina kao nova vrlina — uz npr. frontend je nužno razumevanje backenda i infrastrukture
• odgovornost kao ključna ljudska odlika — AI može svašta ali ne i da ima poverenje ljudi i odgovornost za odluke
• pragmatičan pristup — i odlično znanje i primena AI alata u svakodnevnom radu

Manje timove vidi kao stvaran rizik, a AI agente u frontendu kao možda najbolje, ali ne i dovoljne:

Ono što je očigledno sa razvojem AI alata, a pogotovo od prošle godine jeste da je sada potrebno manje ljudi u timu da bi se neki posao završio nego ranije i taj rizik ne treba umanjivati.

Već se dosta govori o tome da timovi koji se mogu nahraniti sa "dve pice" sada postaju timovi koji se mogu nahraniti sa "dva parčeta pice".

Gledajući frontend pozicije ono što se meni čini jeste da su AI agenti postali možda čak i najbolji u tom delu, što se tiče kodiranja u frontend tehnologijama, međutim, ima tu još dosta detalja koje oni ne rešavaju baš potpuno, kao što su pristupačnost, performanse, korisničko iskustvo, dizajn, koje i dalje traži ljudsko znanje i proveru.

Od programera će se, kaže, tražiti širina:

Međutim, ono što je očigledno jeste da će uz AI od nas biti traženo da sve više budemo generalisti, a to konkretno znači da će neko ko zna AI trebati znati i bekend, pa i infrastrukturu donekle.

Ovde kažem razumeti, ne postati ekspert za to.

Ono što je još važnije danas jeste da postanemo jako dobri u korišćenju AI alata, da možemo pokazati šta smo to napravili, koje smo odluke doneli i kako smo proverili da to radi kako treba.

Juniorima poručuje da AI ne skraćuje put do seniora:

Za juniore je važno reći da oni neće sad brže postati seniori uz AI, jer brzina nije jedino važna.

Potrebno je razumeti šta se dešava "ispod haube", kakve su posledice promena koje rade, da mogu naći uzroke grešaka i proceniti šta još treba proveriti.

Mentorstvo je i dalje veoma važno ovde, pogotovo sa osnove programiranja, dizajna sistema i debagovanja.

Odgovornost vidi i kod firmi, a kolegi koji je ostao bez posla preporučuje širi stack, bez obećanja:

Svakako u kompanijama menadžment ima svoju odgovornost.

Ako žele da ljudi postanu bolji u korišćenju AI alata, treba da obezbede i uslove a to i učenje tokom radnog dana na projektima.

Za kolegu koji je izgubio posao bi preporučio učenje šireg tech stacka i AI alata.

Ovo će sigurno povećati broj opcija, ali naravno nije garancija sigurnog zaposlenja.

Ni pokretanje sopstvenog proizvoda nije siguran izlaz jer softver se danas lakše pravi ali to ne rešava problem product-market fita, nalaženja kupaca i stvaranje prihoda.

Ako tražite posao u ovim nesigurnim vremenima, a posebno ako ste junior, pročitajte savet menadžera iz Anthropica koji je izbacio tehnički intervju: umesto rešenog zadatka u kodu, firmi za vikend pokažite radni prototip svoje ideje.

Za one koje privlači preduzetništvo, prijave za besplatnu Superplane Startap Akademiju, program za inženjere koji žele da pokrenu svoj startap, otvorene su do 11. novembra.