Da li znaš kako društvene mreže koriste dizajn da manipulišu tobom?

Da li ste ikada bez čitanja prihvatili sve uslove koje vam je neka aplikacija postavila, zato što ste bili nestrpljivi da je zapravo pokrenete? Ili ste na e-commerce sajtu kupili neki proizvod koji niste planirali, zato što vam je algoritam njega „gurnuo pred oči”, na osnovu ranijih pretraga? Možda ste uz tešku muku obrisali nalog s društvene mreže, zato što vas je aplikacija „ubeđivala” da se predomislite? Ukoliko je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, već ste se susreli sa „mračnim šablonima” (dark patterns).

Sama činjenica da se neki pružalac usluge, bilo da je to društvena mreža ili streaming platforma, bori za vašu naklonost, nije dovoljna da se to okarakteriše kao mračni šablon. Kako objašnjava TechCrunch, epitet „mračnog” on dobija kada se odluka o izboru UX dizajna donosi upravo s namerom da obmane korisnike. Da ih „pogura” ka nekoj odluci više nego što su u stanju da intuitivno primete, i više nego što bi prihvatili kada bi razumeli o kakvim je odlukama reč. Način na koji se ova tehnika danas primenjuje zloupotrebljava činjenicu da su korisnici zatrpani tekstualnim i drugim sadržajem, te da mu površno pristupaju i „preleću” preko njega.

Prema pisanju Wireda, još pre 2010. godine Facebook je stekao reputaciju agresivnog servisa koji navodi ljude da se odriču svoje privatnosti. Čak se i termin „zakering”, izveden iz prezimena osnivača Facebooka Marka Zakerberga, „primio” u svakodnevnom govoru, upravo sa značenjem upotrebe tehnika nasamarivanja korisnika putem interfejsa, ne bi li prepustili aplikaciji svoje podatke. 

Prošle godine, Facebook je platio pet milijardi dolara zbog „lažnih tvrdnji o mogućnosti korisnika da kontrolišu svoje privatne informacije”. Uprkos tome, „zakering” i druge slične tehnike još postoje i nisu nužno povezane s kompanijom koja ih je učinila poznatim. Primera radi, parolom „Ti imaš kontrolu”, Twitter je svojevremeno nudio korisnicima da uključe personalizovane reklame. Pritom, ukoliko bi odbili da im „iskaču” reklame „željenih” oglašivača, nastavile bi da im se pojavljuju one manje relevantne.

Do nedavno, Facebook je upozoravao korisnike koji bi hteli da deaktiviraju funkcionalnost prepoznavanja lica, i to porukom da servis neće moći da koristi tu tehnologiju u slučaju da nepoznata osoba upotrebi fotografije korisnika i lažno se predstavlja kao oni. Dugme za prihvatanje opcije bilo je svetlo i plavo, dok je dugme za isključivanje bilo sivo i teže uočljivo. 

Kao još jedan od primera mračnog šablona, pominje se insistiranje Instagrama da korisnici uključe notifikacije, bez nuđenja opcije odbijanja. Pokazivanje dela privatne poruke sa vašeg LinkedIn naloga u mejlu, da bi klik na nju vodio na platformu takođe spada u ovu kategoriju, kao i otežano brisanje naloga na Facebooku, koji tom prilikom korisnicima nudi druge opcije i postavlja pitanja o razlozima napuštanja te društvene mreže. 

Ipak, mračni šabloni nisu svojstveni samo društvenim mrežama. Opsežno prošlogodišnje istraživanje, koje je obuhvatilo preko 53 hiljade stranica s proizvodima, na preko 11 hiljada onlajn prodavnica, pokazalo je široku upotrebu manipulativnih šablona, usmerenih na to da se kupci dovođenjem u zabludu navedu na kupovinu. Mračni šabloni su detektovani na nešto više od deset odsto sajtova, a češće su se nalazili na onim popularnijim među njima.

Dok je cilj većine šablona bio da od posetilaca prikupi podatke, primera radi, putem neželjenog prijavljivanja na newsletter, neki od njih čak su na prevaran način navodili posetioce na dodatne troškove, ubacujući im proizvode u korpu, ili uveravajući ih da će proizvodi uskoro biti rasprodati.