Da li veruješ LLM-u više nego sebi? Naravno da, najčešće, da

Skoro sam bio sa jednim prijateljem i jednim interesantnim čovekom koga smo upravo upoznali i razgovor me je naveo da podelim jedno tada sveže iskustvo:

Zove me klijent i digne mi paniku jer smo okačili pogrešnu biografiju predavača iz njegove firme.

Preseknem se, jer mi je bitan klijent a i ono, ne želiš da grešiš, posebno jer je vrlo javno, ali se i zbunim jako jer znam da je tu biografiju pisao o3.

Odem, pogledam, i naravno da je o3 bio u pravu a ne ta osoba.

Prijatelj u tom trenutku jednako prsne i u smeh i nevericu jer mu je potpuno apsurdno reći da je NARAVNO da si više verovao nekom AI-u nego nekoj osobi.

Ali mislim da je brzo skapirao, ako ne već i u istom trenutku, da je to što je on pomislio možda ne apsurd ali statistički sve manje verovatno.

NARAVNO da ćeš za neku rutinsku stvar više verovati dobrom AI-u (a o3 je možda i najbolji od svih trenutno) nego nekoj osobi.

Nekoliko bitnih napomena ovde

Moraš naravno znati kako si ga promtovao, u kom klijentu (aplikaciji), šta je u sistemskom promtu, da li i šta je u memoriji, šta je od konteksta imao do tog momenta, naravno moraš znati koji je model… (Mali je weltschmerz da odrasli ljudi i dalje koriste AI za bitne stvari bez da znaju tu poslednju informaciju, da ne spominjemo prethodne.)

State Of The Art LLM-ovi su beskrajno pametniji i sposobniji od prosečne osobe za skoro svaku stvar, što ima smisla i teoretski i intuitivno, kada ih dovoljno koristiš vidiš to naprosto (stohastični papagaj ili ne, nebitno).

Naravno da ću više verovati AI-u oko nekog izraza ili pravila gramatike engleskog jezika, ili najboljih praksi pravljenja PDF-a od nekih PNG-ova, ili dizajna baze podataka, jer iako imam ponešto znanja i dosta iskustva sa svakom od tih stavki ja nisam stručan ni za jednu od njih niti mi ishodi kritično zavise od toga da li će ih AI pogoditi perfektno (iako najčešće pogodi surealno dobro).

Tako da je, za većinu stvari koje treba da obavim u svakodnevnom životu i radu AI mnogo veći autoritet nego što sam ja, čak i kad mi one nisu posebno nove.

Stvar oko koje mu neću verovati (ili barem ne još?) su stvari u kojima znam da sam jako dobar, i očigledno mi je da on još nije. Ali je iz tromesečja u tromesečje bolji.

Jednom, za sada, za jako bitnu stvar, u kojoj sam ja u dosadašnjoj karijeri bio izvanredno dobar, je bio i bolji od mene, i to dosta.