Programi za praćenje vremena su tokom pandemije doživeli ekspanziju, a to je samo jedan od načina na koji poslodavac nadzire svoje zaposlene. Da li je to u skladu sa zakonima i čega mora da se pridržava? 

Upravljanje timovima na daljinu doneo je procvat alata koji pomažu menadžerima da prate rad svojih zaposlenih. Imamo platforme za konferencijske pozive, aplikacije za  praćenje vremena, aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja i aplikacije koje proveravaju kako se zaposleni osećaju. Tokom pandemije sve one su procvetale, pa je tako jednoj domaćoj kompaniji koja se bavi izradom ovakvih proizvoda potražnja skočila za 1.000 odsto. 

Međutim, kako je za Novu ekonomiju objasnila pravnica Tijana Žunić Marić, ovakvim nadzorom se najčešće krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Da bi se uopšte poslovalo u skladu s njim, neophodno je da se oceni zakonitost nadzora, da se zaposlenima pruže sva zakonom propisana obaveštenja, ili poslodavac da izvrši prethodnu Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti. 

U samom Zakonu o radu ova oblast nije regulisana, pominje se samo da se u slučaju obavljanja poslova van prostorija, zaposleni i poslodavac sporazumevaju oko načina vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova. Ono na šta poslodavci treba da obrate pažnju, jeste već pomenuti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. 

Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje šta jeste, a šta nije zakonito od raznih alata, ali oni koji neporavdano ugrožavaju pravo na privatnost zaposlenih su gotovo uvek nezakoniti, poput aplikacija koje omogućavaju praćenje miša ili tastature. 

U sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava je izgrađen i koncept tzv. razumno očekivane privatnosti”. To podrazumeva da se nedopuštenost poslodavčevog mešanja u privatni život zaposlenog procenjuje na osnovu kriterijuma koji se tiču interesa jedne i druge strane.  

U praksi se to rešava tako što uvođenje aplikacija za monitoring zaposlenih mora da prođe detaljnu analizu i pravne testove, što znači da poslodavci moraju da odgovore na čitav niz pitanja, kao što su:

Tek nakon svih ovih koraka poslodavac bi smeo da počne da koristi aplikaciju, pod uslovom da je pravna analiza pokazala da se može postići balans između interesa poslodavca i zaposlenog. 

Mnoga od  kršenja zakona u Srbiji su prouzrokovana upravo činjenicom da još postoje poslodavci koji nisu prethodno uskladili svoje poslovanje sa ovim Zakonom, iako je rok za usklađivanje istekao još 2019.