Da li „slepo" ulaganje u startape u ranoj fazi može da donese veći profit od aktivnog vođenja fondova?

Svako ulaganje, pogotovo kada je u pitanju rizični kapital (eng. venture capital — VC), trebalo bi da bude posledica opsežnog istraživanja tržišta i ideje u koju se ulaže. Postoje razna istraživanja o uspehu startapa, ali se sva uglavnom slažu oko toga da nekih 50 odsto ne dočeka petu godinu, a da čak 75 odsto onih podržanih od strane VC-a na kraju doživi neuspeh i nikada ne vrati uloženo. Samim tim je logično da investitori većinu prilika za ulaganje propuste.

Međutim, istraživanje koje je sproveo sajt AngelList govori nešto sasvim neočekivano. Dok su startapi još uvek u začetku, investitori bi mogli da povećaju očekivani profit tako što bi ulagali u svaki posao koji ima iole potencijala.

AngelList je, inače, sajt za startape i one koji traže posao u startapima, kao i za anđele investitore. Platforma ima misiju da demokratizuje investicioni proces i da pomogne startapima sa njihovim izazovima u prikupljanju sredstava i traženju kvalitetnih radnika. Sajt takođe omogućava startapima da prikupe novac od anđela investitora, bez naplaćivanja nadoknade.

Za ovo istraživanje, Data Scientist-i AngelList-a su iz svoje baze izvukli podatke o hiljadama investicija u ranoj fazi, kako bi videli kako svaka naredna godina postojanja startapa utiče na povratak uloženih sredstava. To im je omogućilo da stvore model koji im pokazuje koliko brzo rastu uspešne rizične investicije, ali i kako taj rast vremenom opada.

Ulaganje na osnovu indeksa ili aktivnog vođenja fonda?

Čak iako, kao investitor, imate neverovatno visok procenat uspešnosti u predviđanju koji će proizvod ili servis doživeti uspeh, velike su šanse da ćete propustiti bar jednu ogromnu priliku. Koliko je samo onih koji su mogli da ulože u Facebook ili Uber, ali nisu bili 100 odsto sigurni da će im to doneti profit, pa su odustali?

Simulacija desetogodišnjeg investiranja u startape u seed fazi je pokazala da će manje od 10 odsto investitora „pobediti indeks”, bez obzira na njihovo umeće u odabiru investicija (indeksi prate učinak određenog tržišta ili stila ulaganja, poput rasta ili vrednosti, na osnovu čega je moguće donositi odluke o investiranju. „Pobeđivanje” indeksa bi se odnosilo na ulaganje u nešto što se ne nalazi na listi, pa bi samim tim eventualni profit bio mnogo veći).

Zbog toga je zaključak AngelList-a da je aktivno upravljanje investicionim fondovima (u kome postoji tim koji donosi odluku o investiranju na osnovu opsežne procene), zapravo inferiorno i da bi investitori trebalo da „prate indeks”, pa da sa liste biraju ono što im se sviđa.

Što ranije ulaganje — to bolje

Ono što je logično je da rano ulaganje donosi mnogo veći profit od ulaganja u kasnijim rundama. Startapi mnogo brže rastu na početku, pa dok ne izađu na berzu, brzina tog rasta je po pravilu znatno opala. Iako je ovo potpuno intuitivno, zanimljivo je videti grafik na kome se vidi relativna vrednost startapa kroz svaku godinu postojanja, u odnosu na sav sabran povraćaj investicija.

Kako se smanjuje relativna vrednost ulaganja tokom godina postojanja startapa.

Za kraj, AngelList je ukazao i na to da je trend u poslednje vreme da startapi sve duže ostaju privatni, tj. kasnije se odlučuju na izlazak na berzu. To znači da se neverovatno snažne mašinerije za stvaranje bogatstva razvijaju u potpunosti na privatnim tržištima, pa su prilikom izlaska na berzu već vrlo ozbiljne kompanije. Ovo se videlo i na primeru Ubera, koji je uprkos neuspešnom izlasku na berzu, unapred procenjen na dosta visoku vrednost akcija.