IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
„Oglašavanje političara je automatski razlog za brigu”, ukazuje Branka Anđelković, osnivačica i direktorka programa Centra za istraživanje javnih politka. Objašnjava kako ovo ne može biti pitanje stranačke politike, već čitavog društva i plaši se da će uvođenje ove teme u dnevnu politiku svi biti na gubitku.
„Ovo nije problem koji se rešava za jedan dan. Ne može se kroz jedan politički nastup, pa ni kroz njih pet, da se reši državno pitanje koje podrazumeva izmenu poreskog i socijalnog sistema i uređenje radnog zakonodavstva. Potrebno je uraditi mnogo više poteza, koji su van domena dnevne politike.”
Ove nedelje su se obratili predstavnik stranke koja je bojkotovala izbore i jedna od najstarijih i najkontroverznijih političkih ličnosti Srbije.
Udruženje radnika na internetu: Pojedina obraćanja su dobrodošla
Kako kaže kaže Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, javni istupi pojedinih stranaka i poznatih ličnosti povodom borbe radnika na internetu su dobrodošli. On smatra da je način na koji je država odlučila da se bavi ovim problemom nakon godina ćutanja katastrofalan ne samo po frilensere, već i po samu državu, tako da podržavaju sve predloge koji mogu dovesti do rešenja.
„Treba ipak napomenuti da nas kao udruženje samoorganizovanih radnika na internetu ne zanima bilo kakvo povezivanje ni sa jednom strankom. Međutim, to ne znači da nas politička situacija u našoj zemlji ne zanima. Našom svakodnevnom borbom dokazujemo upravo suprotno – da smo itekako svesni da živimo u zemlji sa najvećom nejednakošću u Evropi, da je ogroman broj ljudi na rubu egzistencije i da nema apsolutno nikakvu perspektivu u njoj, te da je naše zdravstvo pred kolapsom pod uticajem pandemije. Udruženje radnika na internetu u ovako teškim trenucima za naše zdravstvo i ekonomiju biće solidarno sa svima koji žele da doprinesu zajedničkoj borbi za dostojanstven život svih građana Srbije”, navodi Pogačar.
Nikolić: Prirodno je i poželjno da svi relevantni politički subjekti iznesu svoje viđenje ovog problema
Kako objašnjava, njihova borba za propoznavanje statusa radnika na internetu je sindikalna. Međutim, nagla odluka države, koju nije pratila rasprava relevantnih preduzetnika i udruženja kao i upoznavanje javnosti sa neophodnostima zašto se ona donosi, u svojoj osnovi jeste politička, smatra Miloš Nikolić, predsednik Libeka i glavni i odgovorni urednik portala Talas.rs.
„Potpuno je prirodno, očekivano i rekao bih poželjno da svi relevantni politički subjekti, kao što su i opozicione političke stranke iznesu svoje viđenje ovog problema i predlože moguća alternativna rešenja. Suočavamo se sa najvećim minusom u državnoj kasi od kada se on meri, pa država očigledno na sve načine pokušava da unapredi prihodnu stranu budžeta, svaljujući deo tereta krize koju živimo i na frilensere. Stiče se utisak u delu javnosti da je ovakav gotovo osvetnički odnos prema frilenserima potencijalno veoma štetan i, uprkos tome što je legalan, deluje kao nepravedan jer dok se razmatraju privilegije za jedne, frilenserima se najavljuju naplate astronomskih dugovanja.”
Još o temi:
Porez mora biti pošten — zašto država mora da otpiše najmanje 1/3 duga frilenserima?
Udruženje radnika na internetu poziva na solidarni protest: „Da ne pristanemo na zastrašivanje”
Nikolić deli bojazan da bi politizacija ovog pitanja mogla da dovede do rešenja, ali smatra da je dobro da što više ljudi bude upoznato sa raznim aspektima ovog problema. Ono što se postavlja kao pitanje, jeste kako je uopšte ova tema uvrštena u dnevno političku agendu.
Svaki preduzentik je potencijalni glasač
Svakako domaći političari nedovoljno govore o preduzetništvu, a najčešće ga koriste kada treba da se pohvale rezultatima koje domaći privrednici ostvaruju u svetu. Nikolić uviđa kako bi donosioci odluka, sadašnji ali i oni koji na te pozicije pretenduju, morali da se mnogo aktivnije bave potrebama različitih tipova preduzetnika, posebno onih koji imaju maglovit status kao što su mnogi frilenseri.
„Svaki preduzentik je potencijalni glasač. Svakome od njih je bitno da znaju ko bi na koji način politički pristupio rešavanju problema sa kojima se oni lično susreću u svom poslovanju. Bilo bi idealno kada bi političke stranke mnogo više opipavale puls preduzetnika i njihovo viđenje lošeg poslovnog okruženja isticale u svojim nastupima i programima, a ne samo da reaktivno deluju kada već dođe do krize. Ovde ima određenih pomaka, ali to je sve daleko od nekog standarda koji možemo da sretnemo u zrelijim društvima na Zapadu”, zaključuje Nikolić.
Srpski frilenseri bi mogli da donesu najmanje četiri mandata
Podsetimo na tekst američkog preduzetnika i predavača Džona Ramptona, u kojem je izneo podatak da je pred američke izbore 2016. godine, čak 86 odsto frilensera reklo da će izaći na njih, a prosečna izlaznost je oko 60 procenata. Od onih koji bi izašli, 62 procenta je reklo da bi podržalo kandidata koji zagovara prava frilensera.
Kada bi se ta statistika prenela na Srbiju, to bi bilo nešto manje od 50.000 glasova. To svakako na nedavno održanim izborima ne bi bilo dovoljno za cenzus, ali partije koje su ušle u Narodnu skupštinu bi sa ovoliko glasova dobile oko četiri mandata.