Da li je normalno da logo košta 5 miliona dinara?

Među narudžbinama javnih nabavki JP „Putevi Srbije” za četvrti kvartal našao se i redizajn logoa, cena — 5.000.000 dinara ili 42.522 evra (po današnjem kursu).

Dok domaći frilenseri vode borbu sa Poreskom upravom oko plaćanja poreza, ispostavilo se da greše od samog početka — birali su pogrešne klijente. Da su dizajneri među njima lepo sarađivali sa državom, mogli bi za dva logoa da kupe stan u Beogradu, pa verovatno ne bismo došli u ovako neprijatnu situaciju.

Bez namere da se umanji vrednost rada dizajnera, postavlja se pitanje da li je suma koju jedno javno preduzeće odvaja za logo primerena, pogotovo u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo?

Nezahvalno je pitanje koliko košta jedan logo jer zavisi od mnogo faktora, pa možemo da pogledamo neke primere.

Čuvena je ptičica Twitter-a koja je koštala 15 dolara, koliko su njihovi osnivači platili iStockPhoto-u. Poznata je i priča Nike-a koji je koštao 35 dolara. Logo Nike-a je poznat po tome što ga je suosnivač kompanije naručio 1971. godine, video ga i rekao: „Ne sviđa mi se, ali mislim da ću ga zavoleti”. Dizajner je plaćen 35 dolara, ali je kasnije na poklon dobio deonice kompanije za koje se spekuliše da su tada vredele oko 600.000 dolara.

Naravno, pomenuti primeri su poznati baš zbog toga što su logoi neobično malo koštali. Ne treba biti previše grub, pa bi trebalo skrenuti pažnju na to da je istina da JP „Putevi Srbije” nisu firma koja pretenduje da liči na bilo koju od ovih kompanija.

Svi znamo da oni više naginju ka Apple-u. Svesni smo da već postoji na hiljade odgovora na pitanje koja sličnost postoji između Puteva Srbije i Apple-a, ali nam je spisak javnih nabavki četvrtog kvartala JPPS doneo još jedan —  Stiv Džobs je navodno platio digitalizaciju jednog od najpoznatijih logoa na svetu gotovo isto, 50.000 dolara (doduše, kada se uračuna efekat inflacije ovo iznosi više od 200.000 dolara).

Stiv Džobs je poznat i zbog toga što je logo za svoj startap NeXT platio 100.000 dolara. Nakon što je 1985. napustio Apple-a zbog lošeg poslovanja i krenuo u novi poduhvat, bio mu je potreban logo. Pozvao je Pola Renda koji je važio za eksperta u dizajnu korporativnih logoa, jer je iza sebe već imao rad na Fordu, IBM-u i UPS-u. Rend je odlučio da mu pošalje samo jedan logo (umesto nekoliko od kojih bi Džobs mogao da bira) i da ga naplati 100.000 dolara (približno 120.000 dolara danas). Džobs je pristao.

Sve ove cifre govore da cena dizajna ne garantuje njegov kvalitet. Uostalom, sajt Fiverr je poznat po tome što je na njemu moguće dobiti logo za samo pet dolara, ali se neretko dešava da isporučeni dizajn bude samo preuređeni ili direktno ukradeni rad drugog dizajnera.

Na drugoj strani ekstrema nalaze se basnoslovno skupi dizajni koje su neke kompanije platile. Tako je Symantec platio čak 1,28 milijardi dolara za redizajn logoa, što čini da BBC-evih 1,8 miliona i Pepsijevih milion dolara deluju kao razumne cifre.

Šta je odgovor na pitanje iz naslova? Ništa drugo sem toga da cena logotipa naprosto zavisi od klijenta, industrije, budžeta, i mnogo drugih faktora.

Na Facebook stranici Udruženja radnika na internetu su se odmah pojavile ponude da za JP „Putevi Srbije” urade čak dva logoa i to za duplo manje para. Nudili su i da cena ostane 5.000.000, ali da te pare budu potrošene u humanitarne svrhe. U svakom slučaju, svi su svesni koliko je čitava situacija apsurdna.

Ko zna, možda 5.000.000 dinara za logo najavljuje epohalni progres JP „Putevi Srbije” — za sada imamo samo budžet, nismo saznali svu širinu i dubinu njihovih planova. Startit Dnevnik je tražio komentar od ovog preduzeća, ali ga nismo dobili do objavljivanja teksta.