Napomena urednika: poželeli smo da prenesemo i podelimo ovaj članak sa wired.com zbog toga što ima vredan i, čini nam se barem, redak ugao razmišljanja u ovim vanrednim vremenima. Istovremeno pozdravljamo domaće kompanije za isporuku hrane koje smanjuju rizik svojim dostavljačima. 

Tokom prošle nedelje, Mustafa Maklad otišao je u prodavnicu više puta nego što je uobičajeno. Išao je kako bi kupio stvari poput sredstava za čišćenje ruku, dezinfekcionih maramica, hrane koja ima produžen rok trajanja – ali ne za sebe, već za mušterije koje ga angažuju preko kompanije Postmates. Maklad živi u San Francisku, gde su prodavnice bile pune ljudi od prvog dana kada su se javili prvi slučajevi obolelih od virusa. 

Kada dobije neku narudžbinu poput sredstva za dezinfekciju ruku i ne može da ga pronađe na policama, Maklad pokušava da pregovara su mušterijom i da zameni proizvod za neki drugi, ali oni uglavnom otkažu narudžbinu. „To je mnogo izgubljenog vremena” kaže on.

Maklad i radnici poput njega su u prvim borbenim redovima od kada je pre nekoliko nedelja počela praksa socijalnog distanciranja. Od kako je korona virus počeo da se širi svetom, mnogi Amerikanci se prilagođavaju onome za šta centri za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da će biti značajan poremećaj u njihovim životima. 

Veliki broj ljudi radi od kuće, otkazuju velike skupove i spremaju se na nedelje izolacije. Za ljude koji se bave dostavom to znači više mušterija, porudžbina i izlazaka u „zaraženi svet” kada niko drugi to ne želi. Broj narudžbina na platformama kao što su Instacart, Postmates i DoorDash je u poslednje vreme porastao, jer se sve više ljudi isključuje iz spoljnog sveta. Amazon je obavestio svoje kupce da će Prime Now porudžbine kasniti zbog sve veće potražnje. 

Veliki broj honorarnih radnika koji obavljaju poslove poput šetanja kućnih ljubimaca i deljenja vožnje se sada suočavaju sa manjim obimom posla, dok to za kompanije koje se bave dostavom znači i veći prihod. Međutim, postavlja se etičko pitanje: da li je u redu angažovati nekoga da preuzme rizik koji vi ne želite?

Odgovor je složeniji nego što misllite. Deluje očigledno da ne bi trebalo angažovati nekoga da radi nešto što će njegovo zdravlje izložiti riziku, naročito sada kada se apeluje na ljude da budu na distanci sa drugima. U isto vreme, oni ne dobijaju bolovanje ili slobodne dane koji su plaćeni. Ako ih poslodavci ne angažuju, to znači da neće dobijati platu. 

Organizacije poput Gig Workers Rising pokrenule su peticije kako bi izvršile pritisak na kompanije da ponude veće pogodnosti za svoje radnike, a Wall Street Journal je nakon toga pisao da su mnoge kompanije, uključujući i Instacart, Postmates i DoorDash razgovarali o načinima kako da pomognu radnicima. (WIRED je potvrdio da je kompanija Grubhub takođe učestvovala u pregovorima, ali su oni odbili da pričaju o tome). Dok to ne urade, zapošljavanje dostavljača je i dalje otvorena opcija za njih, ali ona zahteva i savesnost. 

„Ključni problem dostavljača jeste što oni nemaju alternativu” kaže Saru Džajaraman, direktor Food Labor Research centra sa Berkli univerziteta, „ali ako ne naručujete i ne koristite njihove usluge, to utiče na radnike.”

Kao prvo, razmislite o zdravlju osobe koju zapošljavate i koji su nivoi rizika u vašoj okolini. 

„Na kraju dana, oni su prvi izloženi riziku” kaže Loren Kejsi, jedan od vodećih organizatora Gig Workers Rising–a. Nedavno istraživanje koje je uključilo 600 ride–share vozača pokazuje da je njih 53 odsto zabrinuto zbog smanjenja posla zbog virusa, ali je 43 odsto bilo zabrinuto zbog samog virusa kojim bi mogli da se zaraze na poslu.

Centar za kontrolu i prevenciju zaraza procenjuje da 70 odsto bolesti koje se prenose hranom dolazi od radnika koji se bave hranom. Neki servisi za dostavu u Americi nude beskontaktnu uslugu, gde radnici ostavljaju stvari koje kupci kasnije pokupe, ali to ne mora nužno da zaštiti dostavljača od bilo čega sa čime se susretne na putu. 

To ostavlja radnike poput Maklada i ostalih koji rade za kompanije kao što su Postmates, Uber, Lyft, DoorDash, Caviar i Amazon Flex u nedoumici između saveta koje im daju zdravstvene organizacije i njihove realnosti.  

„Svi kažu isto: ako ste bolesni, ostanite kod kuće”, kaže on, „ali ako ostanem kod kuće ne dobijam platu i bolovanje.” Za sada je odlučio da preuzme rizik, jer ima porodicu i račune koje mora da plati. 

Za ljude koji naručuju dostavu i usluge kurirske službe je bitna još jedna stvar, a to je da budu dobri i uljudni. Dostavljači imaju i dobra iskustva, ali i ona loša kada se kupci nisu lepo ophodili prema njima. 

„Mnogo ljudi ne razume granice naših sposobnosti”, kaže Robert, koji radi za Instacart, Postmates, Grubhub i DoorDash u Zapadnoj Virdžiniji. (zatražio je da njegovo ime bude izmenjeno)

Nedavno je odbio nekoliko ponuda Instacart–a jer zna da su prodavnice u njegovom kraju ostale bez zaliha. Za svaku stavku koju dostavljač ne može da pronađe i dostavi, Instacart vraća novac kupcu i njegova napojnica se smanjuje. 

„Ako polovine stavki sa liste nema u radnjama, izgubili ste polovinu plate”, kaže on. Pored toga, kupci takođe ne ostavljaju dobre preporuke i ocene kada se to dogodi. „Mnogo puta naše ocene trpe jer su kupci ljuti zbog nečeg drugog.”

Kod honorarnih radnika, ocenjivanje igra veliku ulogu. Radnici koji imaju viši rejting imaju prednost pri narudžbinama njihovih usluga, što znači da moraju više da rade. Mnoge aplikacije imaju limit koliko ocena može da bude niska, dok radnik ne dobije otkaz. Ocene su često veoma stroge: na DoorDash aplikaciji će vaš nalog biti deaktiviran ukoliko je ocena niža od 4.2, dok je na Uber aplikaciji najniža ocena 4.6. 

„Ocene utiču i na njihovu sposobnost da pristupe poslu”, kaže Moli Tren, direktorka javnog zdravlja na Elmhurst koledžu, koja proučava zdravlje i bezbednost na radnom mestu. „Sigurna sam da mnogi razmišljaju o tome da li je u redu ako nose masku ili će to uticati na njihovu ocenu.”

Advokati honorarnih radnika smatraju da je sada vreme da kupci izvrše pritisak na kompanije da drugačije tretiraju radnike. Nedavno su kompanije Uber i Lyft ponudili dostavljačima do dve nedelje plaćenog odsustva ukoliko su zaraženi korona virusom ili ako su u karantinu. (To se ne odnosi na dostavljače kojima još nije dijagnostifikovan virus ili na druge zarazne bolesti)

Prošle nedelje je senator Mark Varner poslao pisma kompanijama Uber, Lyft, Instacart, Postmates, Grubhub i DoorDash tražeći od njih da nađu način kako da omoguće radnicima izolaciju zbog virusa bez gubitka plate. 

Džajaraman kaže da bi kupci koji su zabrinuti zbog etičke ispravnosti naručivanja hrane i ostalih namirnica tokom pandemije trebalo da razmisle o tim pitanjima. Da, u redu je da naručite dostavu, ali razmotrite sistem šire. U međuvremenu možete pomoći radnicima dajući im malo veću napojnicu. 

„Ljudi bi trebalo da uzmu u obzir da, bez virusa ili sa njim, oni naručuju premium usluge”, kaže Robert, dostavljač iz Zapadne Virdžinije. „Mi ne dostavljamo picu. Oni ostvaruju minimalnu zaradu i dobijaju novac za pređenu kilometražu. Mi ne.”