IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Ugroženo zdravlje nekoliko budućih generacija, uništeno zemljište koje će se vekovima obnavljati, smrt više od 100 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, tako stručnjaci ukratko vide ono što nam državni vrh, u direktnom prenosu, predstavlja kao svetlu ekonomsku budućnost koja će oporaviti Srbiju. Šta zapravo predstavlja iskopavanje litijuma, koliko je isplativo i da li će on postati ruda prošlosti, pre nego što zahvaljujući njoj skoči bruto domaći proizvod?
Slična situacija koju imaju meštani uz reku Jadar na zapadu Srbije imaju i stanovnici u maloj opštini na severu Portugalije. Rudarske kompanije su utvrdile da bi mogle ozbiljno da profitiraju, ako bi tu iskopavale rudu čijom bi se preradom izdvajao litijum, koga nazivaju i novom naftom, jer je potreban za baterije u električnim automobilima, ali i u postrojenjima u kojima se električna energija stvara iz obnovljivih izvora. Postoji samo jedna razlika.
Portugalski ministar želi da poništi ugovor s rudnikom litijuma
Tamošnji ministar ekologije je rekao kako će verovatno poništiti ugovor s kompanijom LusoRecursos jer postoji neprofesionalnost u izradi jako manjkave studije o uticaju na životnu sredinu. Kada je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti organizovan skup povodom planova za iskopavanje jadarita, rude u kojoj ima litijuma, ovdašnji nadležni organi su bili na strani otvaranja rudnika, pa su propitivali stručnjake koji su iznosili svoje argumente protiv iskopavanja, a ne predstavnike Rio Tinta.
Brojne su negativne posledice iskopavanja i prerade jadarita, o kojima je Startit Dnevnik već pisao. Neke od njih su nesporne, dok su neki negativni scenariji više ili manje verovatni, s obzirom na to da smo na primerima ostalih rudnika u Srbiji videli da se ne vrši dobra kontrola, kao i da je kompanija Rio Tinto na nekoliko lokacija u svetu nije pokazala da preterano brine o životnoj sredini i saniranju posledica ekspoatacije.
„Nećemo sve te tone sumporne kiseline, ne damo našu reku, našu zemlju, ne damo vazduh, ne damo nijednu jedinu travku zarad nečijeg besnog profita”, rekla je aktivistkinja Marija Alimpić u Utisku nedelje.
EU želi da iskopava litijum da bi bila manje zavisna od trećih zemalja
Međutim, pitanje litijuma nije nešto što zanima samo Srbiju, već čitavu Evropu i svet. Litijum se može izvući na različite načine, od kojih nijedan nije apsolutno ekološki prihvatljiv. Procenjuje se da bi ekološka šteta nastala u Portugaliji i Srbiji mnogostruko nadmašila vrednost dobijenog litijuma, čije se rezerve u svakoj od ove dve države procenjuju na oko jedan procenat do sada otkrivenog najlakšeg metala.
Iskopavanja u Srbiji bi mogla da budu značajna zbog želje Evropske unije da postane manje zavisna prilikom pravljenja litijum-jonskih baterija. Evropska komisija je zato prošle godine pokrenula Evropski savez za sirovine, na čijoj se listi kao metal od presudnog značaja našao litijum, piše Balkan green energy news.
„Uvozimo litijum za električna vozila, platinu za proizvodnju čistog vodonika, silicijumski metal za solarne ploče – 98 odsto retkih metala koji su nam potrebni dolaze od jednog snabdevača, Kine, i to nije održivo”, izjavila je u februaru predsednica Evropske komisije.
Međutim, koliko je održivo da se litijum iskopava na evropskom kontinentu i može li želja za ekonomskom nezavisnošću da prenebregne onu mnogo bazičniju — ekološku zavisnost? Odgovor je jasan, pa bi onda naredno pitanje bilo, može li da se litijum iskopava tako da ne ugrožava prirodu i ljude?
Može li litijum da se iskopava na ekološki prihvatljiv način?
Startap Vulcan Energy Resources istražuje proizvodnju potpuno ugljenično neutralnog litijuma. On je u saradnji s energetskim ogrankom Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju počeo istraživanja u regionu Gornje Rajne u Nemačkoj, gde namerava da uz pomoć geotermalne energije izvuče ovaj metal iz najvećeg depozita na kontinentu. Slično je urađeno u Velikoj Britaniji i ta tehnologija zaista ne ispušta ugljenik, ali ne rešava ostala pitanja zagađenja i devastacije zemljišta.
Što se zaliha litijuma na evropskom kontinentu tiče, najviše ih ima Nemačka, potom Češka, a Srbija je treća na listi, međutim većina evropskih projekta za iskopavanje tog rudnog bogatstva je još pod znakom pitanja. Da li vredi potencijalno ugroziti čitavu Evropu zbog nekoliko procenta litijuma, kojim se opet neće nadmašiti Australija, koja je 2019. imala udeo od 54,4 odsto na tom tržištu? Odgovor svakako nije jednostavan, a u računicu se uz ekološka i ekonomska, uključuju i geopolitička pitanja.
Izvlačenje litijuma iz morske vode
Dok se istražuju ekološki načini za iskopavanje i preradu ruda na kopnu, naučnici ispituju metod za jeftino i lako izvlačenje ovog metala iz morske vode u kojem ga ima 5.000 puta više nego na kopnu. Problem je samo što i morske vode ima mnogo više nego kopna, pa ovaj metal ima izuzetno malu koncentraciju.
Kako detaljno izgleda metod za prikupljanje litijuma iz morske vode, piše mining.com, a istraživači navode da je za 1 kilogram litijuma potrebno potrošiti pet dolara električne energije. Uz to, postrojenje bi proizvodilo i hlor i vodonik, pa bi se na njima zaradio ovaj utrošak energije.
Hyundai daje prednost vodoniku u odnosu na litijum
Vodonik je takođe jedan od bitnih elemenata u stvaranju zelene energije, a kompanije ga sve češće vide kao ekološku zamenu za fosilna goriva. To potencijalno znači da bi nusproizvod fabrike za dobijanje litijuma mogao da po upotrebi nadmaši onaj osnovni.
Direktor za istraživanja i inženjerstvo kompanije Hyundai je izjavio kako bi tehnologija gorivih ćelija (čitaj: vodonik) mogla da bude pametnija od velikih baterija za kamionete i SUV-ove.
Vodonika ima u neograničenim količinama, a može se dobiti na brojne načine. Njega Japan vidi kao osnovni način u želji da postane zemlja koja nema emisiju uglen-dioksida. Međutim, za sada njegova proizvodnja nije dovoljno ekonomski isplativa za masovniju upotrebu, ali tehnlogija se konstantno razvija, pa su stručnjaci optimistični po tom pitanju.
Srbija planira „vodoničnu elektranu” od 100 MW do 2030.
Srbija već radi na nacrtu vodonične strategije, a plan je da do 2030. imamo postrojenje snage 100 MW od vodonika, koji će se proizvoditi elektrolizom. To će se uraditi postavljanjem plutajuće platforme na Dunavu ili Savi. Kasnije bi se posebnim metodama dobijao i iz otpada, kao i iz uglja. Naravno, to nije ni približno ukupnim potrebama, jer samo dve termoelektrane u Kostolcu imaju devet puta već snagu — ukupna snaga svih termoelektrana i toplana je 4.368 MW, a one proizvode 75 procenata potrebne elektične energije.
Da li je litijum zaista budućnost i kakva?
Brzina kojom se radi na nalaženju načina da se i vodonik i litijum izvuku iz vode na ekonomski pristupačnije načine i napori koji se u to ulažu, postavljaju pitanje da li će ideja o iskopavaju litijuma na kopnu potpuno zastariti? Rio Tinto nije jedina kompanija koja istražuje kako da eksploatiše ovaj metal iz Srbije, niti je okolina Jadra jedina ugrožena. Možda novac od litijuma bude veliki, možda se ispostavi da je on zaista nezamenjiv, ali može li Srbija i da ostane ekonomski održiva, ako rudnici ugroze plodno zemljište i zdravlje ljudi i životinja?
Ukoliko uništimo poljoprivredu, to znači da ćemo svu hranu uvoziti, a da će brojne porodice koje su živele od uzgoja biljaka i životinja ostati bez prihoda. Zbog zagađenja vazduha i voda, mnogo novca će odlaziti na postrojenja za prečišćavanje, a zdravstveni sistem će biti konstantno opterećen. Ako izaberemo jadarit kao budućnost, jako je upitno kakva će to budućnost biti.