Da li će privrednici koji su otpuštali tokom pandemije na kraju ipak dobiti pomoć države? 

Najave 20 novih ekonomskih mera, koje bi trebalo da pomognu privredi tokom krize, slušamo već danima. Datum premijere još nije zakazan, ali smo dobili prvi trejler u Jutarnjem dnevniku RTS-a. Kako ministar finansija kaže, treba da očekujemo „jedan lep, dobar, sveobuhvatan program za novo zapošljavanje”. 

„Imamo preko 20 mera koje sagledavamo ili da se umanje porezi za svakog novo zaposlenog ili da se da i podsticaj u novcu preduzećima da zaposle nove radnike.”

Da li to znači da će pomoć ovog puta moći da očekuju i privrednici koji nisu mogli da računaju na prethodni set mera, jer su otpustili više od 10 odsto zaposenih? Možda saznamo u novom trejleru, ali je verovatnije da ćemo za to morati da sačekamo donošenje uredbe. Problem koji se nazire jeste još jedno slanje teško razumljivih poruka. 

Podsetimo, prethodni set mera se odnosio samo na one zaposlene, koji se nalaze u tzv. stalnom radnom odnosu, odnosno prijavljeni su po ugovoru o radu. Ranije promovisani drugačiji oblici ugovornih odnosa između poslodavaca i zaposlenih, zbog kojih su i zakoni menjani, nisu uzeti u obzir. Tako smo došli u situaciju da firme čiji je rad sezonski, te veliki broj zaposlenih imaju na drugačijim ugovorima, ostanu bez bilo kakve pomoći. 

Kompanija dobija minimalac, a broj radnika smanjila za petinu

No, kako je sam program bio zamišljen kao potreba da se sačuvaju radna mesta, kritika treba da pokaže da li su donete mere bile uspešne. Možemo navesti samo slučaj smederevske fabrike PKC. Ona prima državni minimalac za svoje zaposlene, iako je tokom marta i aplila u toj fabrci bez posla ostalo 350 od 1.538 radnika. Kako ti zaposleni nisu bili na ugovoru o radu, firma nije mogla da dobije pomoć za njih, a kako oni ne ulaze u kvotu od 10 odsto, mogla je bez bilo kakvih sankcija da ih otpusti. 

Ukoliko ne budu doneta posebna ograničenja, ta bi kompanija, ali i one koje su zbog velikog broja otkaza izgubile pravo na prvi paket mera, sada mogla da se prijavi i zaposli nove ljude. Koliko god to bilo pohvalno, jer se time podiže standard i čuveni BDP, postavlja se pitanje da li će sada ta preduzeća dobiti pomoć, na uštrb onih koja su odlučila da zadrže svoje zaposlene, tokom pandemije.