IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Na sceni pozorišta BDP igrana je predstava “Tri klase i gospođa Nušić”. Sigurno se iz “Gospođe ministarke” Branislava Nušića sećate tih čuvenih klasa, za koje kao deca nismo imali pojma šta predstavljaju, ali nam je bilo jasno da su nešto važno i željeno.
Kada se prebacimo na političku scenu ta klasa postaje čuveni BDP. Nismo sigurni šta je on tačno, čemu služi i kakve koristi mi imamo od njega, ali deluje kao nešto važno. Gotovo da nema političara koji nam nije garantovao rast BDP-a, te ga upoređivao s onim iz zemalja regiona.
Šta znači to što nam je u prvom kvartalu skočio BDP?
Jednostavno rečeno bruto društveni (domaći/nacionalni) proizvod je sve ono što se u jednoj državi proizvede. Što više poizvodimo veći je BDP. Primera radi, u prva tri meseca ove godine smo imali pet odsto veći BDP u odnosu na isti period 2019, a za to je najzaslužniji sektor građevinarstva u kojem smo proizveli za petinu više. To je činjenica. No, da bi bilo koja činjenica bila važna za nas, moramo da je smestimo u neki kontekst, kako bismo izbegli manipulaciju.
U ovom slučaju upoređivanje je teoretski dobro, jer se odnosi na isti period u godini, čime se izbegava uticaj sezonskih činilaca, koji doprinose razlici između kvartala. Na primer u zemlji u kojoj na BDP značajno utiče letnji turizam, pogrešno je govoriti o rastu u trećem kvartalu, poredeći ga s prvim.
Međutim, u praksi se mora uzeti još parametara, ukazuje za Startit Dnevnik ekonomista Mihailo Gajić, urednik ekonomske rubrike na Talasu. U ovom konkretnom slučaju treba imati u vidu da u prvoj polovini 2019. godine privredna aktivnost u zemlji bila znatno manja, zbog remonta značajnih industrijskih postrojenja i usporavanja građevinskih radova, što utiče na to da BDP u prvom kvartalu ove godine deluje viši.
„To vidimo odmah kada prvi kvartal ove godine uporedimo sa poslednjim kvartalom 2019. U poređenju s njim, imamo pad od 0,6 odsto. Takav rezultat godinama nije bio zabeležen, osim 2009, 2012. i 2014. godine, u kojima smo beležili recesiju.”
Zašto nije dovoljno samo reći koliki je BDP?
Uz to kako se BDP kretao, važno je i šta je na njega uticalo, kako bismo mogli da vidimo dugoročne efekte. Ako ste ovog meseca u firmi imali veću proizvodnju, a iz računa ne izbacite ono što je uradio volonter na praksi, jasno je da bi tako prikazani rast bio obmanjujući. Dakle, važno je da li su u pitanju državne intervencije kratkog daha, realna povećanja u sektoru privrede ili neki treći uticaj.
Na ovaj rast su najviše uticali građevinski radovi (20%), pokazuje izveštaj Republičkog zavoda za statistiku, a sledi ga povećanje u sektoru državne uprave obrazovanja i zdravstva od 12 odsto. Obe stavke su posledica državnih investicija u infrastrukturu i povećanje plata u javnom sektoru.
„Od ostalih sektora rast je zabeležio sektor Informisanje i komunikacije (12%), ali on čini mali deo privrede da bi se to realno osetilo. U najvažnijim sektorima, kao što su rudarstvo i prerađivačka industrija rast je znatno manji 4,5 procenta, a trgovina na malo i veliko tek 1,9. Dakle, rast nije široko rasprostranjen kroz privredu, već je delimično posledica političkih odluka. Na ovakve rezultate svakako je delovala i kriza usled pandemije, ali mere vanrednog stanja su uvedene tek polovinom marta, tako da su one imale samo mali uticaj na privredna kretanja u ovom kvartalu.”
Kakve veze BDP ima s rastom privrede i kvalitetom života?
Može se zaključiti da na ova kretanja više utiču odluke državnog vrha, kako bi se postigle željene brojke, nego što one potpuno realno oslikavaju rast privrede. Tu dolazimo i do prvog razloga zašto BDP nije dovoljan pokazatelj rasta privrede u zemlji, pa time i blagostanja svakog pojedinca.
Generalno gledano, njegov rast može biti dobar indikator kvaliteta života, jer ako posmatramo zemlje u kojima je on na višem nivou, ljudi imaju viši standard, bolje zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu. Međutim, vest da je BDP skočio u jednoj godini ili jednom kvartalu, za stanovnike Srbije ne znači ništa, jer živimo u jako nerazvijenoj zemlji, navodi Gajić.
„Da bi se životni standard u našoj zemlji povećao, preduslov za to su višegodišnje visoke stope ekonomskog rasta. Na primer, sa stopom rasta od 3 odsto, BDP će se duplirati za oko 36 godina, a sa stopom rasta od 7 procenta za 10 godina. U poređenju sa zemljama okruženja, i kada pogledamo niz od zadnjih nekoliko godina, Srbija ne beleži uopšte bolje rezultate po pitanju ekonomskog rasta od većine drugih zemalja. Samim tim nema ni velikog rasta životnog standarda, jer smo do prosečne plate od 500 evra jedva došli, posle nekoliko godina.”
Zašto je važno šta utiče na rast BDP?
Kada bismo precizirali te podatke, plata je godišnje u proseku rasla za manje od 20 evra, što bi značilo da ćemo ovim tempom do 2025. imati prosečnu platu od 600 evra. Čak i to nije izvesno, s obzirom na dešavanja u ovoj godinu, koja su pogodila globalnu ekonomiju. Smanjena je proizvodnja, a logično s njom pada i bruto domaći proizvod. U periodu od aplila do juna njegov pad u Srbiji bi mogao da bude dvocifren, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
„U sledećoj godini moraćemo relativno naglo da smanjimo budžetski deficit. To znači da se treba uzdržavati od najave velikih investicija, ili povećanja zarada”, ukazuje Arsić.
To znači da će glavni faktori rasta BDP-a u ovom kvartalu, zapravo biti smanjeni. Podsetimo i da je Ministarstvo finansija naložilo svim javnim preduzećima i organizacijama koje je osnovala država ili ima vlasništvo u njima, da u narednoj godini smanje rashode za najmanje 20 odsto.
Šta smanjenje BDP-a znači za nas?
Opet pitanje, šta smanjene BDP-a znači za svakog od nas? Koliko god delovalo apstraktno, to su stvari koje viđamo svaki dan i koje imaju realne posledice po nas i naše okruženje, objašnjava Gajić.
„Ako poslujete na domaćem tržištu, verovatno će vam porasti promet, jer će biti više ljudi ili preduzeća kojima su vaše usluge potrebne i mogu da ih priušte. Ako poslujete dominatno na inostranom, ovo možda nećete odmah osetiti. Bez rasta privrednih aktivnosti (što vidimo kroz rast BDP-a) nema ni rasta plata, niti boljih škola ili bolnica, pa ni čistije životne sredine, jer ljudi neće moći da priušte kvalitetnije uređaje.”
Koliko je pogrešno upoređivati BDP i njegov rast sa drugim zemljama?
BDP tako predstavlja dobar indikator za merenje blagostanja, ali on niti je savršen, niti je jedini. Najveća greška je kada se on uzima kao cilj sam po sebi, čemu političari često pribegavaju, jer znaju da na njegovo kretanje svojim odlukama mogu privremeno da utiču. Dovoljno je da odluče da povećaju plate u nekom sektoru ili grade infrastrukturu, a podsećamo da je upravo to najviše uticalo na rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine.
Takođe, to što nam BDP raste više nego u Namačkoj, ne znači da mi imamo bolji standard od njih. Najveći godišnji rast BDP-a ima Južni Sudan (11,3%), slede ga Ruanda i Libija, dok je Švajcarska (0,9%) na 150, a Nemačka (0,6%) na 160 mestu. Jasno je da bi na listi životnog standarda stanovnika ove države zamenile pozicije. Zato je upoređivanje s drugim zemljama potpuno pogrešno, ukoliko to nisu zemlje na jednakom nivou razvoja, a kako smo već naveli, u poređenji s njima mi prilično kaskamo.
Jedini održiv način za konstantan rast BDP-a jeste jačanje privrede jedne zemlje, a privredu mogu da ojačaju preduzetnici. Država je tu da stvori povoljno okruženje, a BDP može biti samo jedan od pokazatelja da li ona to dobro čini, ali nema smisla da bude sam po sebi.