IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
U svom uvodnom predavanju na predmetu Računarstvo 183: Startapi Piter Til predstavlja razloge zbog kojih smatra da je paradoks podučavati o startapima. Til polazi od podele društvenog progresa na horizontalni (ekstenzivni) i vertikalni (intenzivni), a potom govori o statističkoj (ne)moći pred pitanjem uspeha startapa.
Svoje uvodno predavanje Til završava objašnjenjem pojave i trenda startapa kao forme kroz koju se progres ostvaruje zadnjih decenija. Bonus – koja tri pitanja morate postaviti sebi ako razmišljate o startapu?
U našem svetu vlada “maloprodajni razum” ali i “veleprodajno ludilo”.
Čini se, kaže Til, da detalje i sitnice dosta dobro razumemo, ali nam je velika slika i dalje nejasna. Osnovni izazov, kako u biznisu tako i u životu, jeste da integrišemo mikro i makro sferu kako bi sve imalo nekog smisla.
Studenti društvenih nauka će možda i naučiti dosta toga o svetu. Ali oni neće steći veštine neophodne za dalju karijeru tokom svojih studija. Inženjeri, sa druge strane, nauče dosta tehničkih detalja. Ali oni možda neće naučiti zašto, kako ili gde trebaju primeniti svoje veštine. Najbolji studenti, radnici i mislioci će integrisati sva ova pitanja u jednu celovitu priču. Ovaj predmet ima za cilj da vam pomogne u tome.
Istorija tehnološkog napretka
U najvećem delu skorašnje istorije – od izuma parne mašine krajem sedamnaestog pa sve do oko kasnih šesdesetih dvadesetog veka, tehnološki progress je bio silovit. U većini prethodnih ljudskih društava, ljudi su sticali novac uzimajući ga od drugih. Industrijska revolucija je dovela do promene paradigme tako da su ljudi počeli da zarađuju trgovinom, a ne otimačinom.
Značaj ove promene je gotovo nemoguće prenaglasiti. Možda je nekih stotinjak milijardi ljudi ikada živelo na Zemlji. Većina njih je živela u stagnantnim društvima – uspeh je zahtevao uzimanje ili podelu vrednosti, a ne stvaranje iste. Prema tome, ogromno tehnološko ubrzanje koje se desilo tokom proteklih par stotina godina je istinski neverovatno.
Zenit optimizma oko budućnosti tehnologije se možda desio šesdesetih prošlog veka. Ljudi su verovali u budućnost. Razmišljali su o budućnosti. Mnogi su bili uvereni da će narednih pedeset godina biti pola veka neviđenog tehnološkog napretka.
Ali, sa izuzetkom računarske industrije, to se nije desilo. Prihod po glavi stanovnika još uvek možda raste, ali taj porast jako usporava. Prosečne zarade stagniraju od oko 1973. Ljudi se nalaze u priči Alise u Zemlji čuda u kojoj moraju trčati sve brže i brže – to jest raditi sve duže i duže radno vreme – samo da bi ostali na nivou na kome sada već jesu. Naravno, ekonomsko usporavanje je kompleksno, i primer zarada ga ne ilustruje najbolje, ali je svakako indikator toga da silovit napredak proteklih dvesta godina usporava, i to možda i prebrzo.
Zašto računarkse nauke?
Računari su srećan izuzetak tehnološkog usporavanja. Murov/Krajderov/Virtov zakon su se održali u svojoj prognozi kontiuniranog porasta. Računarska tehnologija, sa svojim stalno napredujućim hardverom, je neka vrsta uzora za ostale industrije. Očigledno je da je računarska tehnologija od centralnog značaja za ekosistem Silicijumske doline kao ključni pogon modernog tehnološkog boljitka. Dakle, računarske nauke su logičan start za čovečanstvo da ponovo uzme uzde napretka u svoje ruke.
Horizontalni vs. vertikalni napredak
U suštini horizontalnog progresa jeste kopiranje oprobanih rešenja i primena istih na “n” situacija (put od 1 do n). Ovaj vid progresa, čiji je jedan od primera i transfer tehnologije iz razvijenih u manje razvijena područja na svetu, poznat je kao “globalizacija”.
Sa druge strane, vertikalni progres po definiciji znači “raditi nove stvari”. Vertikalni progres otkriva nova rešenja i prelazi put od 0 do 1 (za razliku od globalizacije koja teži da iskopira postojeća rešenja n puta). Vertikalni progres se jednom jedinom rečju označava kao “tehnologija”.
Podučavanje o startapima kontradiktornost?
Podučavanje po definiciji predstavlja kopiranje od 1 do n. Kada uočimo pojavu vrednu opažanja, posmatramo je, imitiramo, ponavljamo i konačno prenosimo stečena znanja o datoj pojavi. Međutim, to nije dovoljno za startape. Povezivanje tačkica i kretanje unutar kutije ima ograničen efekat.
Novorođenčad ne izmišljaju nove jezike, već uče postojeće. Od samog starta učimo tako što kopiramo ono što je funkcionisalo u prošlosti.
Naravno, neke stvari su vredne učenja (definitivno morate umeti da pitchujete, inkorporacija kompanije se sprovodi na već utvrđen način, računovodstvo je manje-više ustaljena disciplina). Ali svi uspešni startapi jednom moraju preći put od 0 do 1 – moraju učiniti nešto novo i vredno, i to napravi način. Međutim, sam taj put od 0 do 1 se ne može ni podučavati niti naučiti. Iz tog razloga metod studija slučaja, koju primenjuju gotovo sve biznis škole, je od jako male koristi.
Sve uspešne kompanije su različite – otkrile su “0 do 1” put na različit način. Sve propale kompanije su iste – zanemarile su značaj “0 do 1” problema.
Uspeh – statistika ili puka šansa?
Da li se i kako može predvideti uspeh startapa? Odgovor je različit, u zavisnosti od toga da li se startap bavi “1 do n” ili “0 do n” aktivnostima. U prvom slučaju, gde je delatnost startapa orijentisana na puku imitaciju, uspeh je statističko pitanje jer se sa izvesnom sigurnošću može reći da manje-više konstantan procenat imitatora uspeva da se probije i neko vreme opstane na tržištu.
Kada je reč o originalnim aktivnostima (0 do 1), onda statistika nije ni od kakve pomoći i sve se svodi na puko nagađanje. Možda je i to upravo jedan od razloga zašto je mnogo veći broj preduzetnika fokusiran oko “1 do n” poduhvata. Činjenica je da je “0 do 1” put teži. Ne postoji jasno merilo uspeha niti prethodni primeri koji bi poslužili kao aršin. I sami osnivači koji teže ovim potonjim aktivnostima se verovatno neretko pitaju “Jesam li ja normalan? Ili sam potpuno lud?“.
Startapi koji se kreću od 0 do 1 su nalik raketama koje pokušavaju stići do Meseca. Niko nije apsolutno siguran u njihov uspeh, a opet niko ne želi da putuje raketom čiji se pogon zasniva na pukom nagađanju.
Startap – oštrica tehnološkog progresa?
Zašto su baš startapi postali trend u sferi tehnološkog napretka? Ako se uporede tradicionalne kompanije i moderni startapi, jasno je da su prethodne u većini slučajeva mnogo veće od potonjih, i to kako po samoj površini kancelarija, broju zaposlenih i slično (ne ulazeći u polemiku oko prihoda). Veličina nužno uslovljava manju fleksibilnost u radu i podložnost birokratizaciji.
Veličina i birokratizacija ipak igraju jednu veoma važnu ulogu – održavanje procesa rada. Međutim, ovo postaje važno tek kada se pravo rešenje otkrije i kada se iz faze traganja (kada je identifikovan problem i utvrđeno optimalno rešenje za održivo tržište) pređe u fazu egzekucije.
Cilj svakog startapa jeste da eventualno preraste u kompaniju. Tradicionalne kompanije su dobre u egzekuciji, dok su startapi sjajni kada je reč o potrazi. Uloga startapa je upravo to – da posluži kao privremeni entitet u potrazi za tržišno održivim i skalabilnim rešenjem. Međutim, potraga neće biti dovoljno brza ni efikasna ako svakodnevno moramo da savladavamo gomile birokratskih prepreka.
Startap – odakle krenuti?
Ako želite da gradite nešto zaista vredno, nešto vredno ne samo novca već i pamćenja, krenite “0 do 1” putem. Možda ste čuli onu “Idite onuda gde niko pre nije prošao i ostavite trag.” – upravo to su “0 do 1” startapi.
Ljudi velikih ambicija teže da se kreću od 0 do 1. Počnite tako što ćete postaviti sebi sledeća pitanja:
- Šta je zaista vredno?
- Šta ja mogu da učinim?
- Šta je to što niko drugi ne radi?
Drugim rečima, zapitajte se: “Koju vrednu kompaniju niko drugi ne gradi?”
***
Beleške sa predavanja Pitera Tila na predmetu Računarstvo 183: Startapi ćete i naredne nedelje moći da pratite na Startitu. U međuvremenu vidite sa kakvim se sve problemima Til suočio tokom koncepcije i razvoja PayPala.