CS183 Pitera Tila: Nova ekonomija za novi svet

Pitanje “Koju vrednu kompaniju niko drugi ne gradi” je prvo koju pravi preduzetnici postavljaju pre da uplove u svet preduzetništva. Međutim, kako Piter Til kaže, pitanje vrednosti je bilo jako subjektivizirano u prošlosti.

On predstavlja studentima merila vrednosti, govori o  odlikama velikih kompanija i poredi filozofiju Stare ekonomije sa školom Nove ekonomije.

Velike kompanije čine tri stvari:

1) stvaraju vrednost;
2) traju dovoljno dugo; kako bi mogle da
3) zahvate makar nešto od te vrednosti za sebe.

Procena vrednosti

Jedan od načina kojim ljudi pokušavaju da utvrde objektivnu vrednost jeste kroz multiplikatore, količnike i uporedne vrednosti. Najčešće korišćen multiplikator je količnik Cena-Prinos po akciji (Price/Earnings ratio, skraćeno PER). PER je jednak ceni akcije podeljenoj neto prinosom te akcije. Iako se PER jako puno koristi (jedan od razloga je i jednostavnost upotrebe metoda) treba razumeti da ovaj multiplikator ne uzima u obzir rast kompanije.

Da bi uzeli i rast u obzir koristimo PEG multiplikator – to je zapravo PER multiplikator podeljen faktorom porasta u datom periodu: PER/g = PEG, gde g (skraćeno od growth) predstavlja rast vrednosti kompanije po akciji za dati period (najčešće godinu dana).

(O pomenutim multiplikatorima i metodima vrednovanja ćete moći detaljnije da čitate na Startitu u nekom od narednih članaka.)

Procene vrednosti se nikada ne rade za određeni presek u vremenu. Najčešće je reč o procenama koje obuhvataju više godina (npr procena prihoda u narednom trogodišnjem periodu). Prosto je intuitivno da se samo saberu iznosi projektovanih prihoda za svaku godinu ponaosob i to je to. Međutim, morate voditi računa o vremenskoj vrednosti novca, jer dolar danas uvek više vredi od dolara sutra.

Filozofija Stare ekonomije vs. škola Nove ekonomije

Procena vrednosti etabliranih kompanija je skroz različita od procene startapa. Ovo stoga što kompanije vremenom imaju opadajuću vrednost (usled zastarevanja tehnologija, pojave novih igrača u istoj industriji, itd.). Prema tome, investitori u već postojeći biznis pre svega cene prihode koje će data kompanija ostvariti kratkoročno, i ukoliko procene da kompanija može da održi projektovani nivo u narednih 5-6 godina, to je onda dobra investicija. Investitori se svojim ulogom klade da prihodi neće opasti brže nego što je to prema njihovoj proceni očekivano.

Startapi su po definiciji drukčiji.

Prihodi startapa su u početku gotovo jednaki nuli, te stoga imaju ogroman prostor za rast. Međutim, pre faze rasta većina startapa ne ostvaruje profit već gubitke. Iz tog razloga najveći deo vrednosti startapa je u periodu oko 10-15 godine u budućnosti.

Ovo shvatanje se protivi intuiciji. Većina ljudi – čak i onih koji se bave startapima – razmišlja u stilu Stare ekonomije po kome morate stvoriti vrednost odmah na početku. Stoga valuacija ovakvog mentaliteta stavlja fokus na prihode u prvim mesecima startapa.

Međutim, novo i dinamično doba nije mesto za shvatanja Stare ekonomije. I pored toga što filozofija Stare ekonomije pripada prošlosti, startap kultura i danas često ignoriše dugoročno planiranje razvoja i profita. Škola nove ekonomije shvata značaj eksplozivnog razvoja, i zagovara strpljenje u startap kuluturi i orjentaciju ka 10-15-to godišnjem fokusu prilikom procene vrednosti startapa.

Primeri škole Nove ekonomije

Paypal je dobar primer kako se strpljenje isplati. Iako osnovan 1998. Nije ostvario profit sve do 2001. godine. Prema tadašnjim procenama najveći deo vrednosti Paypal kompanije je trebao da usledi 2011. Međutim danas je jasno da je ta procena bila previse konzervativna. Vrednost Paypala i dan danas raste, te se sada smatra da će vrhunac vrednosti doći tek 2020.

LinkedIn je još jedan jako dobar primer značaja dugoročne vizije. Trenutna vrednost LinkedIna je 10 milijardi dolara. Ova procena ima smisla jer se smara da će In do 2019. ostvariti oko 2 milijarde dolara, a ostalih 8 milijardi odlazi na prognoze za ovu kompaniju nakon 2020.

Trajnost

Često se govori o “prednostima prvog igrača”. Međutim, može se desiti da prvi igrač nakon nekog vremena brzo i nestane. Opasnost je u tome da prvi igrač prosto neće biti tu dovoljno dugo da zahvati od vrednosti koju je stvorio. Važnije od toga da ste prvi jeste biti zadnji.

 Morate da trajete kako biste uživali u vrednosti koju stvorite.