Clubhouse, novi igrač na području društvenih mreža, koji beleži uspon i kome se predviđa uspeh, razmiče granice korišćenja i obrade korisničkih podataka, prenosi analiza na OneZero blogu, koja ističe tri potencijalna problema.

Prvi problem počinje odmah nakon registracije, jer se korisnik agresivno ohrabruje da dozvoli pristup imeniku, kako bi drugima mogli da se šalju pozivi na mrežu. Međutim, danas su imenici puni najrazličitijih kontakata — od prijatelja i poznanika, sve do ljudi koji su u imeniku samo zato da bi znali kome treba odbiti poziv.

Međutim, baš zato što je Clubhouse trenutno zatvorena mreža koja funkcioniše samo po preporuci, postoji podsticaj da korisnik koji je uspeo da uđe u klub podeli to s nekim. Činjenica da takav podsticaj prati uručivanje celokupnog adresara konstituiše „mračni obrazac”. Verovatno je da mnogi korisnici koji inače ne bi lako podelili svoj imenik ipak na to pristanu, makar time samo pokazali da su i oni deo kluba, te da mogu da pozovu još nekog.

Prosleđivanjem adresara mreža doznaje s kim je korisnik povezan, ali se takođe doznaje i ko je povezan s njim, što nije uvek informacija koju je pametno deliti. Pojedine mreže, poput Facebook-a, za korisnike koji ne koriste platformu grade svojevrsne „tajne profile”, i moguće je da i Clubhouse pravi sličnu bazu mreže korisničkih kontakata, uključujući tu i one koji nisu članovi.

Ova praksa u skladu je sa ponašanjem gotovo svih društvenih mreža u nastajanju, koje se trude da što pre steknu korisničku bazu kako bi iskoristili efekat mreže pa tek potom razmišljaju o posledicama kršenja etičkih standarda. Agresivnost Clubhouse-a je u tom kontekstu gotovo pa očekivana, ali ne i opravdana.

Drugi način na koji Clubhouse prevazilazi dosadašnje granice primene ličnih podataka je što se prilikom registracije novog korisnika pojavljuje notifikacija koja poziva na to da se „poželi dobrodošlica” novom članu, pa se kliktanjem odmah otvara privatna soba u kojoj se može sresti više osoba koje imaju dotični broj u kontaktima. Ovo može biti odlična prilika za slučajno upoznavanje, ali i situacija u kojoj pojedinac lako može sresti osobu koju izbegava.

Konačno, na spisku ljudi koji se mogu pozvati, sabranom iz kontakata, pravi se rang lista prema broju poznanika koje dotična osoba ima među postojećim članovima mreže. Međutim, kako je većina korisnika koja ima mnogobrojne kontakte na mreži verovatno već odavno više puta pozvana i već prešla na Clubhouse, moguće je da spisak zapravo ističe one ljude koje su, iz nekog razloga, drugi korisnici izbegavali da pozovu, uprkos velikom broju zajedničkih kontakata.

Zajednički imenitelj svih ovih inovacija je narušavanje granica između digitalnog i stvarnog, ili između privatnog i socijalnog. Time što je mreža omogućila lako integrisanje podataka, kao i intenzivirano umrežavanje, ignorišu se mnoge socijalne norme — i zaštite — koje smo usvojili tokom svakodnevnih interakcija. Iako je ta neposrednost trenutno glavna prednost Clubhouse-a, lako može da se pretvori u nešto gore.

Za kraj je možda najbolje parafrazirati jedan tvit: korisnik Clubhouse mreže lako može da sazna koliki broj ljudi deli istog dilera, advokata, psihijatra ili kućnu pomoćnicu. Problem je što sve te informacije, i mnogo više, ima i Clubhouse, a ne zna se šta će s njima uraditi.