Čitanje nedeljom — glavno istraživanje o tehnologiji, Meri Miker

Ove nedelje pravimo specijalnu verziju čitanja, gde preporučujemo da pogledate novi izveštaj o internet trendovima, KPCB, koji se smatra kao jedan od najrelevantnijih izvora informacija o novim tehnologijama i poslovnim modelima. Kako se vreme u kome živimo rapidno menja zahvaljujući tehnologiji, rekla bih da ovo nije više izveštaj o “internet trendovima”, već i poslovnim trendovima uopšte.

U ovom tekstu prenećemo glavne poente, ali predlažemo da svakako pregledate sve slajdove, jer vrlo dobro prikazuju napredak tehnologije i uticaje koje ona kreira.

Početak je šira perspektiva — trenutno postoji 3 milijarde internet korisnika na svetu, ali sa sporijim godišnjim rastom nego ranije. Indija tu značajno odskače i trenutno broji 270 miliona stanovnika povezanih.

Sporiji rast se vidi i na broju mobilnih korisnika — u odnosu na prošlu godinu iznosi 21% (prošle godine bio je 31%), a i u padu isporuka mobilnih telefona — drastičan pad godišnjeg rasta sa 28% na 10%. iOS platforme i dalje rastu, dok Android stagnira.

Na svetskom nivou, usporila se i stopa rasta bruto društvenog proizvoda, a najznačajniji njegov deo trenutno je na Kini i Aziji (63% svetskog GDP-a).

Kina, koja je 3. po veličini i 1. po broju stanovnika na svetu, koja je od 2009. godine do danas pretekao je prethono 30-ogodišnje formiranje kapitala.

Za razliku od rasta GDP-ja, dug nastavlja da raste i trenutno je na 299% svetskog GDP-ja. Ovaj dug u kombinaciji sa populacijom koja stari i usporavanjem 5 faktora rasta (vidi dole) otvara prilike za biznise koji inoviraju, povećavaju efikasnost, smanjuju cene i kreiraju poslove — internet može biti u centru ovoga.

Trendovi u advertajzingu

Onlajn marketing i dalje raste, od toga je desktop dominantan, ali sa velikim rastom marketinga okrenutog ka mobilnim platformama.

Zanimljivo je i gde taj onlajn novac ide:

Međutim, sve je veći i broj blokatora oglasa, kako na mobilnim, tako i na desktop uređajima, koji zajedno broje više od 400 miliona (što je skoro svaki 7. korisnik interneta).

Uticaj Snapchata takođe postaje vidljiv u advertajzingu:

Kao značajan trend u marketingu označen je i pristup zasnovan na podacima — od samog oglašavanja i targetiranja, preko kreiranja proizvoda i UX koji su potpuno individualni.

Digitalni marketing i komunikacije se sve više okreće i ciljnoj grupi milenijalaca, kojima je posvećen značajan deo ovog izveštaja.

Ove godine po prvi put je i e-trgovina prešla 10% ukupne prodaje u SAD.

Novi načini komunikacije kroz društvene platforme

Ovde su analitičari identifikovali 3 osnovna kanala — video, slika i mesidžing.

Uživo video je sve veći, a ja bih dodala i 360-stepeni koji je sada moguć i kroz Facebook i Youtube.

Samo kroz Facebook i Snapchat se dnevno pogleda 18 milijardi videa.

Ali, ni popularnost slika ne jenjava:

Ono što je posebno zanimljivo je kako se društvene platforme koriste za kupovinu proizvoda i koliko ona okrenuta fotografijama, Pinterest, tu prednjači:

Platforme za razmenu poruka postaju sve značajnije i kao alat za korisničke servise:

Novi interfejsi čoveka i računara

Ovde se fokus stavlja na glas i transport.

Glasovne komande i interakcije postaju sve češće pre svega zbog brzine, lakoće i personalizacije koju omogućava.

“Kada prepoznavanje govora ode sa 95% na 99%, svi mi koji ga sada skoro ne koristimo, počećemo da to radimo sve vreme.” — Andrew NG, Baidu

Trenutna tačnost prepoznavanja reči Baidu-a je 96%, a Google-a 91%. Trenutno 65% ljudi koristi glasovne asistente.
Drugi aspekt posvećen je samovozećim kolima i revoluciji koja dolazi:

Kina

U Kini nastavlja da raste broj zaposlenih u servisnim uslugama, kao i broj prihoda.

Ono što je zanimljivo je i dominacija servisa za plaćanje koji je u vlasništvu društvene platforme:

Javne privatne kompanije

Primećuju se (i dalje) lagana pomeranja ka internet-biznisima, kao što su npr. Netfliz, Amazon, Booking, Uber, itd.

Osim toga, nova generacija internet lidera raste brže od svojih prethodnika:

kao i broj akvizicija tehnoloških kompanija od strane ne-tech kompanija:

Paralelno, ove godine samo 2 tech kompanije izašle su na berzu.

Činjenica je da je ova godina najniža od 1990. po broju izlazaka na berzu tehnoloških kompanija (14%), kao i to da su neke prilično visoko procenjene kompanije smanjile svoje valuacije — Square za 30-ak odsto na IPOu, Snapchat za 25% u poslednjoj investicionoj rundi, Dropboxu ako hoće na berzu izgleda preti isto, itd. Od prošle godine od 49 tehnoloških kompanija sa VC investicijama koje su izašle na berzu, 11 je sada sa manjom vrednosti od valuacije pri poslednjoj investitorskoj rundi. (više o ovoj temi pisali smo u ovom tekstu)

Podaci kao platforma i privatnost podataka

Podaci postaju glavni resurs za nove biznise, a paralelno zaštita podataka počinje sve više da zabrinjava.

Međutim, ponašanja baš i nisu u skladu sa akcijama:

I za kraj, naravno, čitava prezentacija.