Čitanje nedeljom sa Facebookovom neuralnom mrežom

Da biste bolje pisali i pričali, kažu, najbitnije je da puno čitate. Ništa drugačija pravila ne odnose se na veštačku inteligenciju — da biste istrenirali neuralnu mrežu da razume jezik na prirodan način potrebno je da je hranite knjigama.

Zapravo je mnogo komplikovanije od ovoga.

Ali ono što je bitno za potrebe ovog teksta jeste to da je Facebook objavio liste knjiga kojima trenira svoje mreže za potrebe Children Book Test analize, kojom testira ulogu pamćenja i uvida u širi kontekst za razumevanje jezika.

Na listi se nalazi preko stotinu klasika dečije literature, a mnogo je naslova koji su voljeni i među odraslima. Izdvajamo nekoliko:

Božićna pesma, Čarls Dikens

Priču o Ebenezeru Skrudžu znaju i deca i odrasli, a Dikensov prodor u srž ljudskog bića dokazan je i činjenicom da knjiga nikada nije prestajala da se štampa. Kroz narativ o bogatom, ali škrtičavom starcu, koji mrzi Božić i odbija da pomaže siromašnima čak i tokom ovog praznika, Dikens je želeo da proširi svest o teškom životu najnižih slojeva britanskog društva 19. veka — verovao je da će ovako nevolje nejednakosti uspešnije proširiti nego kroz pamflete i filozofske diskusije.

Skrudž dobija priliku da se popravi kada ga posećuje duh njegovog pokojnog poslovnog partnera i osvešćuje rečima poput ovih:

“Ali ti si uvek bio dobar u biznisu, Džejkobe”, posrnući reče Skrudž, misleći i na sebe.

“Biznis!” uzviknu duh, izvrćući ruke ponovo. “Čovečanstvo je bilo moj biznis; milosrđe, sažaljenje, strpljenje i dobročinstvo – to sve je bio moj biznis. Moja trgovina je bila samo kapljica vode u ogromnom okeanu mog biznisa.”

Inspirisan izveštajem o uticaju industrijske revolucije na siromašnu decu koji je Parlament objavio 1843. godine, Dikens je planirao da objavi politički pamflet pod nazivom “An Appeal to the People of England, on behalf of the Poor Man’s Child”. Pamflet se u međuvrmenu pretvorio u “A Christmas Carol”.

Čiča Tomina koliba, Harijet Bičer Stouv

Revolucionaran roman Harijet Bičer Stouv o životu crnih robova u Americi 19-og veka, postavio je osnove za izgradnju pokreta za oslobođenje robova. Nakon Biblije, “Čiča Tomina koliba” bio je najprodavaniji roman u 19. veku.

Čak se i Abrahamu Linkolnu pripisuje da je tokom upoznavanja Harijet rekao: “Znači ovo je mala dama koja je započela ovaj veliki rat” (misleći na građanski rat). Iako ova rečenica verovatno nikada nije izgovorena, govori u prilog značaju koji je roman imao po promene koje su usledile.

Šta sada? Zašto moj gospodar može da me odvoji od mog posla, prijatelja i svega što volim i iscrpi me prljavštinom? Zbog čega? Jer je on taj koji kaže da sam zaboravio ko sam; kaže da će on da me nauči da sam samo crnac! Posle svega, on staje između mene i moje žene i naredi mi da je se odreknem i živim sa drugom ženom. A vaši zakoni mu daju moć da to učini, uprkos bogu i čoveku.

Male žene, Lujza Mej Alkot

Roman Lujze Mejl Alkot iz 19. veka opisuje odrastanje četiri sestre uz majku, dok im je otac odsutan služeći kao kapelan u građanskom ratu. Razapete između ideala koji im je postavio otac i želje da pronađu sebe, roman opisuje unutrašnju borbu devojčica da ostvare sopstvene ideale, dok bivaju potiskivane očekivanjima okoline.

Vidim mladu damu (Džo) kako zakopčava svoju kragnu pravilno, pažljivo zavezuje čizme, a pritom ne zviždi, ne govori neispravno niti leži na podu kao što je umela. Njeno lice je mršavo i bledo, sa pažnjom i strepnjom; ali ja volim da ga gledam, jer je postalo nežnije, njen glas je niži; više ne poskakuje, već se pomera tiho i brine o određenoj maloj osobi na majčinski način, što me usrećuje.

Nedostaje mi moja divlja devojčica; ali ako dobijem jaku, korisnu ženu nežnog srca umesto nje, biću zadovoljan.

Većina knjiga za devojčice ovog doba ostaje na ovome — ispunjenju očekivanja društva i porodice. No, Alkot je otišla korak dalje i daje mladoj Džo sopstveni glas i put.

Dovoljno je loše što sam devojčica, kada volim igre za dečake, njihova zaduženja i manire! Ne mogu da se oduprem razočarenju što nisam dečak; gore je nego ikada, jer želim da se oduprem ocu, a sve što mogu da uradim jeste da ostanem kod kuće i štrikam, poput dosadne starice.