Čime se bave domaći netehnološki preduzetnici koji će proći kroz proces digitalne transformacije?

Prošle sedmice su proglašeni pobednici Generator 2.0 konkursa, kojima će Societe Generale banka pomoći da digitalno transformišu svoje poslovanje. Carpe Diem iz Krušedola, Vrtlari iz Malog Iđoša i Centar dr Gifing iz Beograda će dobiti analizu postojećeg stanja i set preporuka sa akcionim planom, a tokom čitavog procesa imaće konsultantsku podršku. Kada se usvoji jedna od predloženih preporuka, preduzeća će dobiti pomoć u implementaciji u vrednosti do 5.000 evra, kao i marketinški preobražaj i medijsku kampanju.

Od prijavljenih 116 malih ili srednjih preduzeća, žiri je odlučio da u polufinalu učestvuje 20. Svi oni su prošli kreativne radionice gde su sa timom stručnjaka pokušali da definišu dalji pravac poslovanja, prepoznaju nove poslovne prilike i steknu različite veštine potrebne za razvoj poslovanja u digitalnoj ekonomiji.

Glasovima publike je još ranije odlučeno da će digitalnu transformaciju dobiti preduzeće Carpe Diem, tako da je žiri na događaju odabrao preostala dva pobednika.

Carpe Diem

Kada pomislite na pejzažnog arhitektu ili pravnika, verovatno ćete ih odmah zamisliti i u određenom poslovnom okruženju. Ono što je malo verovatno jeste da u tom poslovnom okruženju zamislite koze i ispaše.

Ipak, ovo je istina za Jelenu Marić i Aleksandra Stepanića, koji su do pre nekoliko godina radili u državnim firmama. Onda su odlučili da uplivaju u druge vode, iako ništa nisu znali o stočarstvu. Trenutno u Krušedolu imaju farmu sa 250 koza. Posao su proširili tako da sada otkupljuju mleko i sa drugih farmi, pa dnevno prerađuju 1.000 litara kozjeg i ovčijeg mleka, a proizvode jogurt, kiselo mleko, sireve, namaze i surutku. Od 2014. do danas uspeli su da razviju saradnju sa velikim trgovinskim lancima ali i da dobiju priznanje „Najbolje iz Srbije 2014”.

Razlog da se uopšte prijave na Generator, Carpe Diem je video u prilici da se bolje povežu sa zajednicom. Oni će sa stručnim konsultantima pokušati da sakupe razne ideje koje će im pomoći da osmisle nove proizvode, a postojeće unaprede. Želja im je i da digitalizuju način na koji trguju.

Vrtlari

Bračni par Vanja i Branislav Sekulić su preduzeće osnovali pre tri godine i već su uspeli da se sa proizvodima pojave na tržištima pet država. Oko 15 odsto njihovih proizvoda odlazi u HoReCa sektor i to u hotele kao što su Square Nine, Sheraton, Hilton i Hyatt. Vrtlari proizvode sokove, džemove, slatko i ajvar, kombinujući tradicionalne recepte sa modernim načinom proizvodnje – kroz sve faze procesa. U planu je izbacivanje i soka od borokolija, koji će predstavljati jedinstveni proizvod na tržištu. Do sada su uspeli da povežu 15 domaćinstava koja im obezbeđuju sirovine. Kao i Carpe Diem, Vrtlari su dobili priznanje „Najbolje iz Srbije”, 2017. godine.

Njihova želja je da im Generator 2.0 pomogne u digitalnoj transformaciji i internih i eksternih procesa. U okviru firme, žele da poboljšaju već postojeći softver, koji će im olakašti rad same administracije. Takođe, žele da pojačaju i poboljšaju svoje aktivnosti u oblasti digitalnog marketinga, kako bi ostvarili veći doseg prema potencijalnim kupcima. Smatraju da će poboljšanjem vizuelnog identiteta uspeti da se bolje pozicioniraju na domaćem, ali i na stranom tržištu koje se polako širi.

Centar dr Gifing

Još 2003. dr Ana Gifing je osnovala prvi centar za preventivnu medicinu i program ishrane u Srbiji. Pored pružanja nutricionističkih usluga, Centar dr Gifing prodaje i knjige o hrono ishrani, čajeve, kaše i suplemente. Ova porodična firma je prisutna i na drugim tržištima u vidu franšiza.

Centar, koji je baziran u Beogradu, vidi čitav dijapazon mogućnosti koje im digitalna transformacija može doneti, a ostaje da se utvrdi od čega mogu da dobiju najviše koristi. Pre svega, oni žele da se njihovi klijenti osećaju još sigurnije i pozitivnije kada dođu u centar. Veruju da je najbolje krenuti od sebe i da će svoj cilj ostvariti digitalnom transformacijom interne komunikacije, što će se odraziti i na odnos sa klijentima. Svakako planiraju da unaprede svakodnevne analogne procese, poput zakazivanja pregleda i popunjavanja formulara.

Na radionicama koje su bile organizovane za polufinaliste već su dobili predlog da naprave aplikaciju. Ona bi im pomogla u građenju lepšeg iskustva za klijente, tako što bi omogućila praćenje njihovog zdravstvenog stanja i oporavka, praktično od samog početka do kraja procesa.