IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Mnogi preduzetnici kreću od sjajnih ideja, dobrih reakcija mušterija i vrednih saveta od mentora koji im pomažu da oblikuju proizvod i pokrenu kompaniju. Kako smo već utvrdili da dobra ideja ne vredi ništa bez validacije, mentorstva i biznis plana, vreme je da pređemo na sledeći korak: Da li da proizvod gradite od svog novca (butstrep) ili krenete u potragu za investitorima?
I jedno i drugo ima svoje prednosti i mane i dosta često preduzetnici nisu sigurni koja varijanta je bolja za njihov startap. Iskreno, nema savršene formule, oba načina finansiranja su dosta dobra i dosta loša, a to zavisi od vas, vašeg tima i proizvoda.
Butstrep kao pozitivan pritisak
Zato smo odlučili da pogledamo domaća iskustva i izvučemo važne savete koji vam mogu pomoći pri donošenju odluke. Krenimo od poznatih butstrepovanih startapa, dobar primer je Vladimir Prelovac, osnivač Devana Technologies, koji je sagradio proizvod koji je ubrzo postao profitabilan i tako utvrdio da je butstrep bio dobra odluka:
Glavni razlog je taj što sam imao već skupljen novac tako da mi ni u kojem trenutku nije bilo na umu da tražim investiciju. I generalno verujem u butstrepovanje, jer investicije nekada mogu da donesu loše stvari. Kada trošite tuđi novac ne ponašate se isto kao kada trošite svoj.
Drugo, može vam se desiti da uđete u magični krug i hajp oko investiranja, što troši mnogo vremena upravo onda kada vas vaš proizvod i korisnici najviše trebaju.
Ono što je važno da primetimo ovde jeste razvoj proizvoda u odnosu na to da li je butstrepovan ili podržan od strane investitora – Ukoliko vam treba dosta vremena da razvijete biznis model i postanete profitabilni, sve su šanse da će vam investicija olakšati taj prelazni period, a saveti investitora pomoći da pronađete savršen biznis model.
Još jedan dobar primer uspešnog butstrepovanog startapa je activeCollab koji su osnivači razvili sami uz pomoć svog novca i pomoći prijatelja, a Ilija Studen za nas zamislio šta bi uradio da danas donosi odluku:
Istina je da je tada bilo izuzetno teško (ako ne i nemoguće) doći do investicija, ali je pitanje da li je to bio razlog za butstrep. Da je samo vremenska tačka drugačija (da je danas, a ne 2007.), a da su sve ostale promenljive iste (obojica bez porodice i velikih obaveza, sa nešto ušteđevine i uspešnim open source proizvodom koji validira tržište), mislim da bismo opet sami finansirali razvoj.
Ilija je podelio sa nama i koliko je za razvoj activeCollaba bio važan pritisak toga da troše svoj novac:
Pritisak je u osnovi bio pozitivan jer nam je davao ograničen prostor u kome smo mogli da pripremimo proizvod i da ga izbacimo. Takođe, bio je takav da je softver morao da se prodaje od prvog dana i nije bilo prostora za besplatne verzije i eksperimentalne poslovne modele.
Gledati kako se topi novac koji smo imali na raspolaganju nije bilo svejedno. Par dana pre nego što je počela prodaja, morao sam od prijatelja da pozajmim 500 evra da bih mogao da platim stan, račune i da imam šta da jedem. Onda smo izbacili softver i sve se promenilo.
Iako osnivači activeCollaba i Devane nisu razmišljalji o investicijama i uspeli da naprave profitabilan proizvod, Marko Anastasov, osnivač RenderedTexta, koji je razvio i Semaphore App, priznao je da je razmišljao o investiciji ali ubrzo odustao od te ideje:
Kada je prošlo oko pola godine nakon lansiranja Semaphore aplikacije, razmišljali smo da ubrzamo prelazni period u profitabilnost i veći tim. Međutim, stvari su se ipak dovoljno brzo razvijale u dobrom pravcu, uz to smo nakon nekih kontakata sa VC ekipom učvrstili ubeđenje da je nezavisnost naš put, pa smo odustali od toga.
Siniša Komlenić, osvniač još jednog novosadskog butstrepovanog startapa Themes Kingdom smatra da bi investicija, koju nikad nisu razmatrali, ipak promenila neke stvari u razvoju proizvoda i rastu kompanije:
Investicije bi nam ubrzale proces izgradnje same firme, a verovatno bismo i izbegli neke početničke greške na koje bi nas uputili mentori koji su već napravili te iste početničke greške u toku razvijanja njihovih uspešnih kompanija.
Investicija kao izvor kredibiliteta i znanja
Naravno, poslednjih godina, razvojem i rastom srpske i evropske startap zajednice, pojavilo se dosta uspešnih startapa koji su svoje proizvode finansirali zahvaljujući investicijama. Treba imati na umu da investicije ne znače samo novac već i neophodno mentorstvo i podršku sa strane a koja je u interesu razvoja startapa. Jedan od odličnih primera je TruckTrack, startap koji je obezbedio skoro 300.000 evra u investicijama i vredno radi na svom proizvodu. Vukašin Stojkov, osnivač TruckTracka, opisao je proces traženja investicije:
Ume biti stresno, ali to je deo igre. Mi smo imali tu sreću da nam je najteže bilo da izaberemo najboljeg partnera od ponuđenih opcija. U globalu, rekao bih da je najbitnije znati tačno šta želiš od neke investicije —nakon toga je mnogo lakše.
Investicija nam je pomogla pre svega u tome da smo mogli da se potpuno posvetimo radu na firmi, a činjenica da je u pitanju bio Seedcamp nam je dala izvanredan kredibilitet kod drugih investitora i u velikom delu evropske (i šire) tech startup zajednice. To što smo postali deo te porodice u kojoj su zaista sjajni ljudi sa celog kontinenta će sigurno isplaćivati neku vrstu dividende u godinama koje dolaze.
Možda je neka pouka iz ovoga, ako bi si dozvolio da je izvučem za ekipu koja tek razmišlja o tome da se upusti u prve poduhvate, to da se ne plaše širenja mreže kontakata, izlaska na binu i potpisivanja ispod onoga što urade i misle, bio to Dribbble, Github ili blog. Takođe, kad imaš neku strast i želju da popraviš/poboljšaš nešto što dobro poznaješ, to će se videti i ceniti.
Naravno, investitora je sve više i dosta startapa bira veći broj investitora pa nas je zanimalo koje su dobre i loše strane ovakvog prikupljanja novca i podrške. Osnivač LegalTreka, Ivan Rašić, podelio je sa nama proces prikupljanja novca ovog uspešnog startapa:
Uvek je sjajno okružiti se sa što više uspešnih ljudi. Jako je pozitivno to što je svako od njih spreman da vam otvori svoju mrežu kontakata, što često može biti presudno za uspeh.
Sa druge strane, veći broj investitora povećava vreme koje osnivači ulažu u održavanje tih veza sa postojećim investitorima, a ponekad se desi i to da među investitorima dođe do neslaganja u smislu preporučenog metoda u radu u nekoj oblasti (na primer u metodima prodaje, metodima izveštavanja itd).
Međutim, ipak osnivači moraju da budu ti koji će doneti odluku i odrediti koji od ponuđenih saveta im imaju više smisla i koji prosto daju bolje rezultate.
Konačno, sa nama je podelio savete i jedan od najuspešnijih domaćih preduzetnika, Sava Dimitrijević koji je sa svojim startapima Teleskin i MySkin, prikupio nekoliko velikih rundi investicija:
Pronalaženje pravog investitora za fazu i tržište u kom je vaš tim je najteži deo u procesu traženja investicije. Skoro svaka preduzetnička ideja ima set investitora koji su veoma stručni u tom polju.
U okviru te grupe investiora, imate one koji investiraju u ranim fazama i one koji investiraju kasnije, gde obe grupe imaju ključne savete o tome kako da vaš proizvod bude uspešan. Morate imati realnu sliku o tome gde je vaš startap i potom pičevati kod pravih investitora. Ako se desi da pogrešite, ipak možete dobiti dobre savete ali oni možda neće biti spremni da investiraju u tom trenutku.
***
Ovaj tekst je deo onoga što su Vladimir, Ilija, Marko, Siniša, Vukašin, Ivan i Sava podelili sa nama, a više o tome kako doneti tu odluku, šta očekivati od nje i kako se pripremiti možete da pročitate ako se prijavite za Startit bilten.