Ovaj tekst je nastao u okviru programa “Preduzmi ideju” koji finansira USAID.

Branislava Gajić Stanojević je u preduzetničke vode uplovila sa samo 20 godina kada su 2000. godine Branislava, njen brat Branimir i Stefan Salom pokrenuli Infostud. Za Branislavu je preduzetničko putovanje krenulo spontano, jednostavno su krenuli da rade, posvetili se toj ideji i radili na njoj finansirajući se od svog džeparca, a iskustvo sticali u hodu. Infostud danas ima preko 200 zaposlenih i predstavlja jednu od najuspešnijih preduzetničkih priča na domaćem internetu. 

Infostud je nastao kao sajt za studente kada je Branimir, Branin brat i suosnivač, pročitao članak o grupi studenata u Engleskoj koja je pokrenula sajt za informisanje studenata o studentskom životu. Primetio je da u Srbiji većina fakulteta tada, krajem 1999. godine, nije imala sajtove sa informacijama za studente, programima nastave, prijemnim ispitima i slično. To je bio prvi korak. Digitalizacija i pravljenje sajta koji će skupiti sve informacije o tim fakultetima.

Prva verzija Infostuda bila je jednostavna prezentacija svih fakulteta u zemlji, ažurna baza međunarodnih seminara, stipendija i sličnih obrazovnih informacija. Na Infostudu je Branislava radila iz svoje studentske sobe u Studenjaku, pa nosila diskete do Studentskog centra, pošto nije imala računar u sobi, tako da se infostud.com u to vreme ažurirao iz Studentskog grada na dial-up internetu.

Prvi „bum” i razvoj Infostuda

Jedan od ključnih momenata desio se 2001. godine, kada je Infostud prvi put preneo na internetu rezultate prijemnih ispita za najveći broj fakulteta u pet gradova Srbije. Tada je retko koji fakultet imao sajt i bilo je teško doći do aktuelnih informacija. Kako se Branislava priseća, julske dane provodili su u gradskom prevozu, noseći diskete od fakulteta do fakulteta i žurili nazad da što pre objave najvreliju informaciju – da li ste položili prijemni ili ne. Sve to u periodu kada ne samo da nije bilo interneta u kućama i na mobilnim telefonima, nego gotovo niko uopšte nije imao mobilni telefon.

Prva prava prelomna tačka bila je 2004. godina kada je Branislava završila studije i u potpunosti se posvetila Infostudu, kako kaže, bilo je neophodno da neko od osnivača to uradi, jer poslovanje „u hodu” nije funkcionisalo dovoljno dobro da se neformalna organizacija pretvori u biznis. Tada je Infostud otvorio svoje prve kancelarije u Subotici, nakon čega su počeli da zapošljavaju mali tim.

Kako je godinu dana ranije Infostud pokrenuo novu sekciju posvećenu zapošljavanju, koja je kasnije prerasla u sajt poslovi.infostud.com, 2004. su smislili kako će početi da naplaćuju poslove i razradili kompletnu strategiju.

U narednih godinu dana, neformalna organizacija počela je da cveta u pravi biznis samo zato što se neko posvetio i uvela se organizacija, o čemu svedoče i brojke. Prve godine poslovanja, 2000, Infostud je imao prihod od 5.000 dinara, pa zatim 20.000, pa 48.000, pa 138.000, da bi već 2004. porastao skoro 10x za godinu dana i prešao milion dinara i 2005. stigao do 5 miliona, a danas i dosta dalje.

Na samom početku, marketing je bio čista gerila – Branislava je uz pomoć svog brata, suosnivača, selotejpom lepila plakate po Beogradu. Ipak, trud, napredovanje i usavršavanje, kao i činjenica da su ljudima pružali ono što im treba dovela je do toga da Infostud postane sve bolji i vremenom izraste u ono što je sada – jednu od najuspešnijih firmi koja posluje na domaćem internetu.

„Bila sam svesna da sam klinka i da u mnogim pogledima nemam relevantno iskustvo, što se posebno oseti kad sa 20 godina idete da prodajete nešto dekanu fakulteta. Međutim, to nas nije sprečilo da idemo dalje i stičemo iskustvo u hodu. Tek sa zapošljavanjem prvih ljudi, prelaskom u kancelariju i uvođenjem ozbiljnije organizacije rada, počela sam da osećam da zaista gradimo firmu.”

Iako joj je, po sopstvenom priznanju, na početku preduzetničkog puta falilo iskustvo sa rukovođenjem članova tima, Branislava danas vodi Infostud grupu kroz Upravni odbor, ali i biznis „4 zida”. Njen primer je onaj koji pokazuje da preduzetništvo nekada kreće spontano, bez prevelike i preozbiljne organizacije, bez investicija i sredstava, ali je takođe onaj koji pokazuje da želja da se ideja razvije i postane uspešna jedan od ključnih faktora u životu preduzetnika. 

Za svoj rad je nagrađivana brojnim priznanjima. 2009. godine osvojila je nagradu za žensko preduzetništvo „Žena zmaj“, proglašena je za jednu od 30 najboljih preduzetnika iz Srbije i dijaspore ispod 30 godina, uvrštena je u knjigu „50 uspešnih poslovnih žena u Srbiji“, a a 2012. godine je bila dobitnica nagrade „Elle style award“ za stil u biznisu.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.