Borba veštačke inteligencije s korona virusom

Britanski startap Benevolent AI objašnjava da su želeli da među već postojećim i odobrenim lekovima, pronađu onaj koji može zaustaviti proces infekcije.

Istraživanje ne bi bilo moguće u ovom vremenskom roku bez pomoći veštačke inteligencije, izjavio je Ivan Grifin, ko–osnivač kompanije Benvolent, za Vox. 

Njihova veštačka inteligencija je krenula u potragu za lekom na osnovu hemijskih svojstava uzorka koji je već zaražen virusom. Uzorak je prošao kroz veliko skladište medicinskih podataka uključujući i naučnu literaturu. 

Identifikovan je već postojeći i odobreni lek Baricitinib, koji se koristi u lečenju artritisa. Istraživači predlažu da se ovaj lek testira kao potencijalni tretman, ali se još čeka na zahtev za testiranje leka u Kini.

Takođe upozorava da njihovo istraživanje ne bi trebalo upotrebiti kao medicinski savet. Baricitinib svakako nije jedini lek koji su naučnici preporučili. Kako piše Wall Street Journal, kineski istraživači predlažu testiranje još najmanje deset lekova, ali nijedan nije odobren. Veštačka inteligencija može pomoći naučnicima da otkriju vezu između simptoma i bolesti. Tehnologija omogućava uvid u nešto što bismo zbog velike količine biomedicinskih infomacija propustili, objašnjavaju u kompaniji.  

Prvi lek kreiran zahvaljujući veštačkoj inteligenciji 

Britanski startap Exscientia je otišao još dalje u istraživanjima. Tvrde da su napravili prvi lek koristeći veštačku inteligenciju koji će biti testiran na ljudima. Lek je namenjen za tretiranje opsesivno–kompulsivnog poremećaja, a prva testiranja bi trebalo da počnu u martu u Japanu. 

Postoji puno molekula koji bi bili korisni u lekovima, ali previše da bi ih svi istraživači na svetu manuelno testirali. Endrju Hopkings, direktor kompanije Exscientia, kaže da sistem uči mnogo brže od ljudi zahvaljujući algoritmima aktivnog učenja koji daju prednost najznačajnijim jedinjenjima za eksperimentisanje i testiranje. 

Sa druge strane, Derek Lou, istraživač u kompaniji Novartis, na svom blogu kaže da sam pronalazak potencijalnog jedinjenja ne garantuje da naučnici zapravo razumeju biohemijsku prirodu bolesti koju pokušavaju da izleče i ne znači da će lek delovati.