Bitcoin — Vesnik monetarne revolucije

Kada pomislimo na novac prvo nam prolete slike keša. Novac je pre svega sredstvo razmene, koje omogućava jednostavnu trgovinu. To je takođe merilo putem kojeg pratimo poslovanje i čuvamo ostvarenu ekonomsku vrednost.

Školjke, kamenčići, žito, tkanina, metalni novac i na kraju papir, koji su se svi koristili kao sredstvo plaćanja, pokazuju da je od materijala, za novac, mnogo važnije ispunjenje tri pomenute funkcije. Poslednja inovacija na tom polju je digitalna valuta koja bi mogla da omogući da se trgovina, obračun i čuvanje vrednosti obavljaju najjeftinije i najefikasnije do sada.

Postoji čitav niz tekstova koje možete pronaći na internetu koji će mnogo bolje i detaljnije objasniti tehničku stranu Bitcoina. Niti znam, niti bih mogao da razumem detalje, te ovde iznosim ekonomsku (teorijsku) perspektivu. Ukratko, Bitcoin nastaje procesom rudarenja “mining”, koji podrazumeva da vaš računar rešava izuzetno komplikovanu jednačinu. Rešavanjem dobijate pravo na nagradu – određeni deo jedinice bitcoina.

Otprilike u čitavom sistemu, 6 Bitcoina se izrudari svakog sata. U opticaju je trenutno 12 miliona Bitcoina a maksimalni potencijal je 21 milion. Bitcoin takođe možete kupiti na nekoj od više stotina aktivnih berzi za konvencionalne valute, ili neposredno od drugih vlasnika.

Nakon rudarenja ili kupovine, vaš bitcoin nalazi se u digitalnom novčaniku koji putem kriptovanih poruka i umršenih protokola komunicira sa drugim novčanicima. To vam omogućava da preko određenih sajtova i klijent servera koji pružaju uslugu uparivanja digitalnih novčanika, izdate transakciju prema nekom drugom korisniku koji ima digitalni novčanik.

Na kraju sve transakcije moraju proći kroz protokol verifikacije koji se, opet za nagradu, obavlja decentralizovano od strane mnogih korisnika. U suštini, to je primena koncepta klirinških kuća na digitalnu valutu.

Cilj osnivača Bitcoina je verovatno bio da ta valuta postane sredstvo razmene i merilo vrednosti u savremenoj realnoj i virtuelnoj privredi. Uz sve oscilacije vrednosti i problem koje valuta proživljava, ovo je jedna od najvažnijih inovacija u monetarnoj sferi koja bi mogla iz temelja da promeni ekonomski sistem u kojem ćemo živati za par decenija.

Kao decentralizovana digitalna valuta Bitcoin oživljava u digitalnom svetu, principe davno napuštenog sistema zlatnog standarda, kakav je postojao u srednjem veku i ranim fazama razvoja kapitalizma. Suštinske sličnosti sa zlatnim standardnom je ideja da se ograničenom ponudom Bitcoina i odsustvom bilo kojeg autoriteta koji upravlja ponudom očuva vrednost valute. Prednost bitcoina u odnosu na zlato je u tome što se može beskonačno deliti na mnogo decimala, što je gotovo besplatan za održavanje i skladištenje i vrlo jeftin za proizvodnju u poređenju sa zlatom.

Ograničenje ponude Bitcoina je važno jer čuva vrednost. Da je rudarenje neograničeno, dugoročno, njegova vrednost bi se svela na trošak struje, amortizaciju procesa i rad ljudi potrebnih da se izrudari. Uz napredovanje tehnologije rezultat bi bio da se Bitcoin ne bi fundamentalno razlikovao od konvencionalnih valuta, koje su kroz sto godina inflacije izgubile preko 90% svoje nominalne vrednosti.

Druga važna karakteristika je decentralizovanost. Svaki pojedinac može učestvovati u rudarenju, razmena je potpuno dobrovoljna, a kontrola protokola razmene je decentralizovana, jer mnogi članovi zajednice mogu vršiti kontrolu i nadzor sigurnosti transakcija.

Nijedna država ne može uticati na razmenski kurs između Bitcoina i drugih valuta – već je to prepušteno tržišnim silama. Za razliku od modernih nacionalnih valuta, ne postoji niti jedan monopol u ponudi valute, niti ograničenje korišćenja isključivo jednog platežnog sredstva (legal tender law).

Ako Bitcoin prestane da vrši funckije novca na dobar način, ako mu padne vrednost ili propadne uvek se može dobrovoljno preći na bilo koju drugu digitalnu valutu ili konvencionalan novac.

Pobednik ili pokojnik?

Bitcoin je novotarija i kao svaka novotarija ima veliki broj entuzijasta koji se brzo zainteresovao za digitalnu kripto-valutu. Koncept kriptovanih protokola, decentralizovane kontrole transakcija i ograničene ponude vrlo je primamljiv. Istraživanja korisnika verovatno bi pokazala da su korisnici Bitcoina oni koji tragaju za revolucionarnim rešenjima, koji ne veruju u savremeni finansijski sistem, ljudi koji su entuzijastični po pitanju uloge ICT u životu, oni koji traže visok nivo diskrecije i poverljivosti informacija na internetu, hakeri, kriminalci, trgovci ilegalnim robama i dr.

Međutim, kratkoročno mnogo važniji faktor za razvoj i opstanak Bitcoina su finansijski investitori – ljudi koji pre svega ulažu u bitcoin kako bi ga kasnije prodali po višoj ceni, a ne zbog neposrednog korišćenja valute za transakcije ili obračun. Sa rastom popularnosti i ograničenom ponudom cena Bitcoina je brzo porasla a tokom poslednjih 6 meseci doživela dramatičan skok i fluktuacije.

Bitcoin je balon čija vrednost je precenjena u odnosu na fundamentalnu funkcije novca. Upravo zbog toga, svaka negativna informacija ili dnevni pad vrednosti od 10% čine špekulativne investitore nervoznim i oni pokušavaju da se oslobode Bitcoina kako bi sačuvali prinos investicije. Time se urušava trenutna vrednost Bitcoina na berzama i dolazi do strmoglavog pada.

Takođe, negativan uticaj imaju i vlasti pojedinih nacionalnih država koje su promenama regulacije ili pretnjama uspele da na kratko uzdrmaju poverenje u digitalnu valutu. Veliki udarac dogodio se krajem februara kada je nestala berza za razmenu Bitcoina MtGox.com i oborio vrednost valute za jednu petinu. Pre nekoliko dana direktorka jedne od berzi pronađena je mrtva.

Svašta je moguće u uzburkanom svetu špekulacija koji danas čini Bitcoin. Nije isključeno da ćemo otkriti puno lakih zarada, puno primera vrednog i upornog rada koji se isplatio. Takođe, biće investitora koji će izgubiti bogatstva, kriminala, velikih prevara. Zato sa ovom valutom treba biti posebno oprezan.

Bitcoinom danas vladaju finansijski zakoni, mnogo više nego logika protokola, kriptografske karateristike primenjene tehnologije ili korisnost Bitcoina u izvrđenju transakcija. Ako želite da se obogatite, pametno i strpljivo ulaganje u Bitcoin može vam doneti veliku zaradu.

Ovaj tekst vam neće reći kako da ulažete, kao što vam nijedan tekst na internet ne može reći. Pritom ne zaboravite da je ulaganje u Bitcoin radi brzo zarade finansijsko ulaganje. Odvojite vaš sud od emocija, “osećaja” i entuzijazma za tehnologiom i ne zaboravite zlatno pravilo finansija: never risk what you cannot afford to lose!

Finansijske spekulacije mogu kratkoročno uzdići Bitcoin veoma visoko, ali ga mogu i uništiti u veoma kratkom roku. Međutim, jedna stvar je sigurna, digitalne valute predstavljaju budućnost. Pojava desetina drugih konkurentskih valuta pokazuje da je budućnost veoma blizu. U svetu oštre konkurencije i inovacija možemo očekivati mnoštvo različitih koncepata digitalnih valuta, tehnička rešenja i poboljšanja koja će sve bolje težiti ostvarenju funkcija novca.

U svetu decentralizacije, slobode i odustva autoriteta, mudrost miliona koji učestvuju u procesu stvaranja novog monetarnog sistema, dovešće do izdvajanja nekoliko ili jedne digitalne valute koja najbolje zadovoljava funkciju novca. Vrlo lako može da se desi da to uopšte ne bude Bitcoin, kao što su i mnoge vodeće inovacije izgubile bitku sa svojim sledbenicima.

Digitalna valuta osnovni preduslov za internet prodaju

Svi ljudi koji se bave ICT ili imaju startap moraju razmišljati sa perspektivom integrisanja digitalnih valuta u svoj portfolio usluga ili kao segment proizvoda, ukoliko žele da učestvuju u najvećoj monetarnoj revoluciji od štampanog novca. Najvažniji pokazatelj koji možete pratiti nije trenutna cena neke digitalne valute – ona je dugoročno irelevantna – već ukupnu vrednost svih transakcija koje se obave digitalnim valutama.

Sigurnost, lakoća transakcija, dobrovoljno učestvovanje, ograničena ponuda i decentralizacija kontrole nad valutama dovešće dugoročno do istiskivanja konvencionalnih valuta, prvo sa interneta, a potom verovatno i iz ostatka ekonomije.