Bez standardizacije, milijarde IoT uređaja neće efikasno funkcionisati

Procenjuje se da danas preko 3 milijarde ljudi svakodnevno koristi internet, u cilju međusobnog razmenjivanja informacija. Kako stvari stoje, uskoro će putem interneta početi jedna sasvim nova vrsta komunikacije. Obim te komunikacije, a naročito masovnost učesnika, stvorila je tokom prethodnih godina pojam koji je u potpunosti preuzeo vrh top liste svih tema o kojima se danas razgovora u tehnološkim i industrijskim sistemima: Internet Of Things (IoT) ili, po našem, internet inteligentnih uređaja.

Potpuno je izvesno da se, poput naučno-fantastičnih teorija o paralelnom univerzumu, stvara paralelni internet u kome „things“ komuniciraju međusobno, razmenjuju informacije, upravljaju jedni drugima, reaguju i utiču na okruženje u kome se nalaze. I ovde ćemo odmah naglasiti: bez uticaja ljudi! Nakon već prvih članaka o IoT svako će odreagovati pitanjem: pa zar to nije već davno postojeća stvar?

Postoje nebrojeni primeri kuća sa garažama kod kojih se vrata otvaraju daljinskim uređajima, pametni (smart) uređaji su na svakom koraku, počevši od telefona, TV, frižidera… U stručnoj literaturi mogu se naći brojni primeri definicija i odrednica, kada nešto ubrajamo u IoT uređaje, ali se mogu izvući nekoliko učestalih i fundamentalnih:

1. IoT uređaj poseduje sposobnost da „oseća“ (sense) i digitalizuje različite parametre okruženja kao što su temperatura, vlažnost, osvetljenje, brzina, pritisak i slično;

2. Iot uređaj treba da obezbedi prikupljanje i obradu očitanih podataka i na osnovu njih donese odluku o akciji koju treba sprovesti;

3. IoT uređaj može da utiče na svoje okruženje preko svojih aktuatora (releja, motora, lampi) i vrši aktivnosti kao što su otključavanje vrata i pokretanje mašina;

4. Svaki IoT uređaj mora imati svoju IP adresu, i da preko internet protokola razmenjuje očitane podatke sa drugim IoT uređajima, Web servisima i na kraju i sa samim čovekom;

5. Svi gore navedeni principi moraju biti sprovedeni bez direktne interakcije i intervencije čoveka.

Od svih gore navedenih principa, smatra se da će četvrti po redu (internet komunikacija) biti najveći izazov za masovnu primenu Internet of Things. Nadogradnja postojećih uređaja „inteligencijom“, senzorima, aktuatorima nije veliki inženjerski problem. Današnji smart telefoni poseduju popriličan broj senzora, a procesorska snaga je ravna desktop računarima.

Primenom standarda kao što su HTTP, HTML5, TCP/IP postignuto je da se Web sadržajima može pristupi sa različtih uređaja, operativnih sistema i različitim Web pretraživačima. Ali kada zakoračimo u svet društvenih mreža i naročito aplikacija za komunikaciju problemi počinju da se naziru. Kao primer razmotrimo slučaj sa Microsoft Skype i Google Hangouts. Obe aplikacije su funkcionalno slične i koriste srodne tehnologije za video komunikaciju preko interneta, ali u ovom momentu ne postoji mogućnost komunikacije između korisnika u situaciji kada oni koriste različite aplikacije.

Upravo je ovakva situacija u razvoju prvih generacija IoT uređaja: ne postoji međusobna interoperabilnost i kompatibilnost uređaja različitih proizvođača. Da stvar bude još gora, problemi se gomilaju kada sagledamo nivo standardizacije na postojećoj opremi za automatizaciju. Samo za kućnu opremu u opticaju su standardi kao što su X10, Insteon, UPB, KNX, ZigBee, Z-wave … (šta god ove skraćenice značile, listi nije kraj). U prošlosti je situacija bila veoma slična i na polju web sajtova: JavaApplet, Flash, JavaScript, Iexplorer, Mozzila…, ali je tržište učinilo svoje. HTML5 standard je razrešio mnoge probleme i otklonio mnoge razlike, obezbedivši time da se internet sadržajima može pristupati praktično sa bilo kog uređaja na bilo kojoj platformi.

Zaključak je da bez usaglašenih protokola nemoguća masovnost koju podrazumeva internet inteligentnih uređaja. Možda će nam mostovi između mnogobrojnih Apple, Microsoft, Intel, Cisco, Google tehnoloških izolovanih standarda biti dovoljni za početak. U igri su ogromni profiti. Finansijski parametri dosežu neverovatne desetine HILJADA milijardi dolara (u tekstovima se spominje 19 triliona dolara!!). Ne treba sumnjati da će tržište primorati tehnološke gigante da sednu za sto i usaglase standarde.

Svakako se možemo složiti da se nalazimo na početku nove tehnološke ere. Microsoft je objavio svoj prvi Windows IoT edition, Google najavio Brillo, Intel proizveo Edison, Samsung najavio svoju kolekciju uređaja.

** Nedavno smo najavili i letnju školu koja će u fokusu imati internet inteligentnih uređaja – prijave su otvorene, a više informacija možete pronaći ovde.